Preblage kazne za silovanje Romkinja iz Skočića

Apelacioni sud u Beogradu u trećestepenom postupku doneo je presudu kojom je smanjio kazne pripadnicima „Siminih četnika“ Tomislavu Gavriću, Zoranu Đurđeviću i Zoranu Aliću, za počinjeno nečovečno postupanje, silovanje i seksualno zlostavljanje tri Romkinje u selu Skočić tokom druge polovine 1992. godine. FHP smatra da preblaga kaznena politika sudova u Srbiji ne dovodi do kažnjavanja i neponavljanja zločina, pravičnosti, niti do saosećanja i solidarnosti sa patnjama i bolom žrtava ratnih zločina.

Zločin u Štrpcima – 26 godina bez pravde za žrtve

Zločin u Štrpcima – 26 godina bez pravde za žrtve

U sredu, 27. februara 2019. godine, navršava se 26 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava 26 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Huseina Mujanovića treba izručiti BiH

Krajem jula 2018. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije su na granici Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) uhapsili državljanina BiH Huseina Mujanovića zbog navodno počinjenih zločina u logoru u mestu Hrasnica (Sarajevo) tokom 1992. godine. Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je 24. decembra 2018. godine podiglo optužnicu protiv Mujanovića, koji se od hapšenja do danas nalazi u pritvoru u Srbiji. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju da je obaveza vlasti u Srbiji da Mujanovića izruče pravosudnim organima BiH čiji je državljanin, i time pokažu nameru da unaprede dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina.

Komentari FHP-a na prvi nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23

Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je u petak 8. februara 2019. godine Ministarstvu pravde (MP) komentare na prvi nacrt revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 (nacrt revidiranog Akcionog plana), koji se odnosi na oblast pravosuđa. FHP smatra da MP u delu koji se odnosi na ratne zločine nije sprovelo temeljnu analizu aktivnosti koje su državni organi, nadležni za procesuiranje ratnih zločina, bili dužni da sprovedu na osnovu postojećeg Akcionog plana, te da nacrt revidiranog Akcionog plana ne odražava realnu situaciju u oblasti koja se odnosi na ratne zločine.

Inicijativa FHP-a za ocenu ustavnosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 25. decembra 2018. godine Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. FHP smatra da zakonska rešenja predviđena ZBPP s jedne strane uskraćuju ravnopravan pristup pravdi građanima, jer isključuju širok krug lica koja mogu da budu korisnici besplatne pravne pomoći, dok sa druge strane sužavaju krug pružalaca besplatne pravne pomoći, čime veliki broj građana Srbije ostavljaju bez adekvatne pravne zaštite.

Narodna skupština je krajem novembra 2018. godine usvojila ZBPP, dok je njegova primena odložena do 1. oktobra 2019. godine. Rasprava o različitim predlozima ovog zakona trajala je više od decenije, a jedna od najvećih prepreka za njegovo usvajanje bila je nesaglasnost između advokatskih komora u Srbiji i udruženja građana oko pitanja ko može pružati besplatnu pravnu pomoć. Iz tog razloga FHP smatra da je jedan od najspornijih rešenja ZBPP član 9, u kojem je predviđeno da besplatnu pravnu pomoć mogu da pružaju samo advokatura, jedinice lokalne samouprave i udruženja koja pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima zaštite od diskriminacije i azila. Udruženja koja se bave pitanjima koja ne uključuju zaštitu od diskriminacije i azila ne mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć, već isključivo besplatnu pravnu podršku, koja se ogleda u administrativnim poslovima kao što je npr. popunjavanje formulara.

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti zadržava diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak 21. decembra 2018. godine dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) komentare na Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti (Nacrt zakona). FHP ističe da, pored toga što je Ministarstvo sprovelo netransparentan konsultativni proces koji je prethodio izradi Nacrta zakona, tekst Nacrta zakona – umesto da unapredi položaj civilnih žrtava rata – zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući ih u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne žrtve rata.

Ministarstvo je početkom avgusta 2018. godine formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona u cilju sveobuhvatnijeg regulisanja prava boraca. U radnu grupu su kao članovi pozvana samo udruženja vojnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije, dok su udruženja civilnih žrtava, okupljena oko Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao i zainteresovana stručna javnost, bili isključeni iz konsultativnog procesa. Takođe, osim vesti da je formirana radna grupa, Ministarstvo na svojoj web prezentaciji nije objavilo ni jednu od dve verzije Nacrta zakona. Do Nacrta zakona od 9. decembra 2018. godine FHP je došao na osnovu web prezentacije Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. FHP smatra da je praksom neobjavljivanja Nacrta zakona na zvaničnoj web prezentaciji Ministarstva, kao i neuključivanjem udruženja civilnih invalida i civilnih žrtava rata u konsultativni proces, Ministarstvo onemogućilo zainteresovane strane da daju svoj doprinos izradi Nacrta zakona.

Povodom osuđujuće presude Višeg suda u Beogradu u predmetu protiv Ranke Tomić

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 26. novembra 2018. godine presudu kojom je Ranku Tomić – starešinu jedinice „Fronta žena Petrovac”, koja se nalazila pod komandom Petrovačke brigade Vojske Republike Srpske (VRS) – oglasilo krivom što je, zajedno sa drugim pripadnicama jedinice kojom je komandovala, sredinom jula 1992. godine u mestu Radić (Bosanska Krupa) mučila i nečovečno postupala prema ratnoj zarobljenici Karmeni Kamenčić, i osudilo je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je sud doneo ispravnu odluku kojom je osudio Ranku Tomić, ali ističe da je izrečena kazna preblaga, s obzirom na način na koji je Karmena Kamenčić mučena a nakon toga i ubijena.

Posle tri i po godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio optužnicu za zločin počinjen u Štrpcima

Apelacioni sud u Beogradu je nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci, kada je iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od institucija Srbije da ozbiljno i odgovorno pristupe procesuiranju ovog zločina i da, vodeći efikasan postupak, bez daljih odugovlačenja, povrate poverenje žrtava i javnosti u rad institucija nadležnih za krivično gonjenje ratnih zločina.

Sjeverin, 26 godina posle: traganje za istinom, pravdom i priznanjem se nastavlja

Danas se navršava 26 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP), Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) i Žene u crnom (ŽUC) podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 26 godina uporno odbijaju da porodicama žrtava pruže pravično obeštećenje, podršku i priznanje.

Pripadnici paravojne jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru VRS, presreli su 22. oktobra 1992. godine, kod mosta na Limu u mestu Mioče (BiH), autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj–Rudo–Priboj. Nakon legitimisanja svih putnika, iz autobusa su izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti: Mehmeda Šeba, Zafera Hadžića, Meda Hodžića, Medredina Hodžića, Ramiza Begovića, Derviša Softića, Mithada Softića, Muja Alihodžića, Aliju Mandala, Seada Pecikozu, Mustafu Bajramovića, Hajrudina Sajtarevića, Esada Džihića, Idriza Gibovića, Ramahudina Ćatovića i Mevlidu Koldžić, te ih vojnim kamionom odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili na obali Drine. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, od kada mu se gubi svaki trag.

Povodom obeležavanja 27. godišnjice zločina u Lovasu

Dana 18. oktobra 2018. godine navršava se dvadeset i sedma godina od zločina koji je počinjen u selu Lovas (Hrvatska), kada je tokom oktobra i novembra 1991. godine ubijeno oko 70 meštana Lovasa, uglavnom hrvatske nacionalnosti. Za ovaj zločin se pred domaćim sudom već više od 10 godina vodi krivični postupak, koji do danas nije pravosnažno okončan. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nerazumno dugo trajanje ovog postupka kod porodica žrtava stvorilo nepoverenje u institucije Srbije da će im one ikada omogućiti ostvarivanje pravde za patnje koje su preživele.

Naređenjem komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) Dušana Lončara, JNA je 10. oktobra 1991. godine započela artiljerijski napad na Lovas. U narednih mesec dana, sve do sredine novembra 1991. godine, pripadnici srpskih snaga – uključujući pripadnike civilnih vlasti, teritorijalne odbrane (TO), milicije Tovarnika i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni” – na različitim mestima u selu ubili su oko 70 meštana Lovasa, dok su većinu kuća opljačkali i zapalili. Najmasovni zločin je počinjen 18. oktobra 1991. godine, kada su pripadnici TO i jedinice „Dušan Silni”, koristeći ih kao živi štit, naterali 51 meštanina Lovasa da očiste lokalno polje od mina koje je JNA prethodno postavila. Od eksplozije mina stradalo je oko 20 meštana, dok je većina bila ranjena.