DRUGIH DESET GODINA – Analiza suđenja za ratne zločine u periodu 2014-2024

Početkom jula 2024. godine navršilo se dvadeset godina rada institucija specijalizovanih za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji. Drugu deceniju procesuiranja ratnih zločina obeležila je politička relativizacija odgovornosti, kako političke tako i krivične, za zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Kraj rada Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i promena fokusa u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji (EU) dodatno su pitanje kažnjavanja kršenja ljudskih prava iz devedesetih gurnuli na marginu.

Optimizam izražen u Analizi procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine u pogledu unapređenja rada institucija na tom polju izradom i doslednom implementacijom ciljeva zacrtanih strateškim dokumenatima, izneveren je. Usvojene strategije za procesuiranje ratnih zločina, kako Nacionalna tako i Tužilačka, pokazale su nespremnost i slabost institucija u preduzimanju koraka koji bi doveli do efikasnijeg procesuiranja.

Položaj žrtava seksualnog nasilja u sudskim postupcima u Republici Srbiji

Analiza i preporuke za potrebe predlaganja izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku Republike Srbije

Višegodišnjim praćenjem i analizom suđenja za ratne zločine u Srbiji, Fond za humanitarno pravo (FHP) je uočio manjkavosti normativnog okvira u oblasti podrške i zaštite svedoka i oštećenih u krivičnim postupcima, posebno u onim koji se vode za seksualno nasilje u ratu. Uočene praznine i neadekvatna zakonska rešenja, kao i izvesna neusaglašenost s međunarodnim standardima, potvrđene su i kroz konsultativni proces koji je FHP sproveo radi ispitivanja prava i položaja žrtava seksualnog nasilja u sudskim postupcima.

Seksualno nasilje u ratu – Analiza postupaka pred sudovima u Srbiji (2003-2024)

Od svog osnivanja 2003. godine, Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) Republike Srbije podiglo je 106 optužnica protiv pojedinaca za zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Samo 13 podignutih optužnica uključuje incidente seksualnog nasilja, što ukazuje na to da je u dosadašnjoj praksi domaćeg pravosuđa seksualno nasilje retko procesuirano, a i tada najčešće kao ratni zločin koji se pojavljuje uz ubistva i druge vrste fizičkog nasilja. S obzirom na rasprostranjenost silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije, jasno je da domaće pravosuđe ovim zločinima nije posvetilo dužnu pažnju.

Upravo je rasprostranjenost seksualnog nasilja bila jedan od povoda za uspostavljanje Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), čija praksa danas predstavlja standard u procesuiranju tih zločina. Više od trećine svih osuđenih pred MKSJ osuđeno je i za zločine seksualnog nasilja. Ipak, iako rad MKSJ predstavlja prekretnicu u procesuiranju seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u ratu, dostignuća tog suda nisu u značajnoj meri inkorporirana u rad domaćeg pravosuđa.

Predlog praktične politike: Silovanje kao zločin protiv čovečnosti

Praksom međunarodnih krivičnih sudova postavljeni su standardi za procesuiranje silovanja i seksualnog nasilja u ratu. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodni krivični sud za Ruandu (MKSR) prepoznali su da takva dela, kada se izvrše u okviru sistematskog i rasprostranjenog napada na civilno stanovništvo, mogu biti kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti.

Zločin protiv čovečnosti predstavlja krivično delo koje obuhvata teška dela kao što su ubistvo, progon, mučenje, silovanje i dr. počinjena kao deo sistematskog i širokog napada na civilno stanovništvo. Za razliku od ratnih zločina, zločin protiv čovečnosti može biti počinjen i u mirnodopskim uslovima. Do danas, nijedno lice nije pred sudovima u Srbiji optuženo za taj zločin.

Predlog praktične politike: Primena otežavajućih i olakšavajućih okolnosti u postupcima za ratne zločine

Do avgusta 2024. godine, pred Višim sudom u Beogradu kao prvostepenim i Apelacionim sudom u Beogradu kao drugostepenim, vođeno je i pravnosnažno okončano 68 postupaka za ratne zločine. U tim postupcima, 95 lica osuđeno je na kazne zatvora u rasponu od jedne godine do dvadeset godina za krivična dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv ratnih zarobljenika. Suština suđenja u predmetima ratnih zločina u tome je da se utvrdi potpuno činjenično stanje kako bi se individualizovala krivica lica koja se terete za izvršenje krivičnih dela, te da se adekvatno kazne oni za koje se utvrdi da su krivi i ostvari pravda za žrtve. Stoga se utvrđivanje otežavajućih i olakšavajućih okolnosti za odmeravanje kazni pokazuje posebno značajnim.

Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (2021–2026)

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina za period 2021–2026. godine usvojena je u oktobru 2021. godine. Budući da prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji, FHP prati i implementaciju Nacionalne strategije i izveštava o njenim rezultatima, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta kad je reč o ispunjavanju predviđenih mera i aktivnosti.

Pred vama je izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije (2021–2026) koji se odnosi na period implementacije Strategije od sredine oktobra 2021. godine, zaključno sa aprilom 2024. godine. Izveštavanje o sprovođenju Nacionalne strategije za period 2021–2026. godine nadovezuje se na izveštaje koje je FHP pripremao tokom implementacije (prve) Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period 2016–2020 godine.

Zvanično obeležavanje ratne 1991. u Hrvatskoj: analiza i preporuke

Analiza „Službeno obilježavanje ratne 1991. u Hrvatskoj: analiza i preporuke” pokazuje kako, 29  godina od završetka oružanog sukoba, rat i dalje predstavlja temelj Republike Hrvatske. Vlasti izrazitu pažnju posvećuju obeležavanju 1991. godine, kada je rat počeo.

IZVEŠTAJ O SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE TOKOM 2023. GODINE

Fond za humanitarno pravo tokom 2023. godine pratio je sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 27 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati pregled postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Dosije: „Svetozar Andrić“

Tokom oružanog sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine (BiH) Svetozar Andrić se nalazio na mestu komandanta Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a od jula 1995. godine na mestu zamenika komandanta i načelnika štaba Drinskog korpusa VRS.

Dokazi predstavljeni u ovom dosijeu ukazuju na to da su, od maja 1992. godine, kada je Andrić naredio „iseljavanje muslimanskog stanovništva“ iz zvorničke opštine, te osnivanje logora Sušica u Vlasenici, pripadnici Birčanske brigade, samostalno ili u sadejstvu sa drugim vojnim i policijskim jedinicama, počinili brojne zločine u zoni odgovornosti brigade. U Dosijeu su predstavljeni i dokazi o ulozi Svetozara Andrića u genocidu koji je počinjen u Srebrenici u julu 1995. godine.

Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj

Ovaj izveštaj se fokusira na Hrvatsku i upotrebu govora mržnje i kontroverznih simbola za održavanje simboličkih granica, jačanje jednostrane verzije prošlosti i mobilizaciju birača. Prisustvo i upotreba ustaškog pozdrava Za dom spremni (ZDS) dosledan su primer tih tendencija. Poslednjih godina, taj pozdrav se sve više prepliće s nasleđem Drugog svetskog rata i hrvatskog rata za nezavisnost devedesetih godina prošlog veka, istovremeno odražavajući uspon nacionalizma i radikalno desničarskih stranaka i pokreta u Hrvatskoj, kao i u inostranstvu. Izveštaj predstavlja uvide u načine na koje se ZDS koristi za reifikaciju nacionalnog identiteta, dok se usredsređuje na neke od glavnih aktera koji ovekovečuju tu dinamiku, kao što su političari i ratni veterani. Shodno tome, ovaj izveštaj se prvenstveno fokusira na slučaj spomen-ploče koju su 2016. godine podigli bivši pripadnici paravojne jedinice Hrvatskih obrambenih snaga, a koja je sadržala pozdrav ZDS. U jednom trenutku čak preteći da će srušiti vladu, slučaj pokazuje kako se pozdrav koristi za održavanje dominantnog narativa o Domovinskom ratu.