Uvreda žrtava i legitimizacija zločina sa najvišeg državnog nivoa

Gostujući na televiziji N1 11. januara 2018. godine, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine Republike Srbije Milovan Drecun nazvao je braću Bytyqi, koje je u julu 1999. godine ubila srpska policija, „teroristima“. Fond za humanitarno pravo (FHP) takvu kvalifikaciju žrtava, čija porodica više od 18 godina čeka pravdu, smatra nedopustivom, posebno ako se ima u vidu da dolazi od osobe visoko rangirane unutar struktura vlasti Republike Srbije.

Prenosimo saopštenje FHP Kosovo: Poništavanje Specijalnog suda – Uskraćivanje pravde žrtvama

Misija je Fonda za humanitarno pravo na Kosovu (FHP Kosovo) da pruži svoj doprinos kosovskom društvu da uspostavi vladavinu prava, da se suoči sa prošlošću i da vrati dostojanstvo žrtvama – podržavajući, shodno tome, sve sudove koji procesuiraju predmete ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. S tim u vezi, FHP Kosovo je 2015. godine podržao usvajanje ustavnih izmena i zakona koji je omogućio obrazovanje Specijalnih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova. FHP Kosovo je smatrao da je, usvajanjem potrebnih zakona za formiranje Specijalizovanih veća, Kosovo nedvosmisleno pokazalo da ima potrebnu političku zrelost za ispunjavanje obaveza koje mu je dala međunarodna zajednica i da je vladavina prava jedan od prioriteta kosovskog društva.

Treća oslobađajuća presuda za ratne zločine u 2017. godini

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 25. decembra 2017. godine presudu kojom je Marka Paukovića i Dragana Bajića zbog nedostatka dokaza oslobodilo optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Bajić i Pauković su bili optuženi da su, kao pripadnici Vojne policije Šeste sanske brigade Vojske Republike Srpske, 10. oktobra 1992. godine u mestu Kamičak (opština Ključ, BiH) ubili Hasana Rahića (60), Minku Jusić (70), Muniru Hotić (54), Đemilu Behar (54) i tada maloletnu Safetu Behar (12). Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je ovo tek treća presuda koja je u predmetima ratnih zločina doneta u Srbiji tokom 2017. godine i ona je, kao i prethodne dve, oslobađajuća. Apelacioni sud je, naime, u martu pravnosnažno oslobodio Gorana Šinika za ubistvo civila u mestu Gradiška (BiH) 1992. godine, a u aprilu Neđeljka Sovilja i Rajka Vekića od optužbi za ubistvo civila na području opštine Bosanski Petrovac (BiH) u decembru 1992. godine.

Povodom pokretanja prekršajnog postupka protiv aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih DRŽAVNA ODBRANA RATNIH ZLOČINACA

Osnovno javno tužilaštvo u Staroj Pazovi podnelo je prekršajne prijave protiv devet aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska prava zbog incidenta u vojvođanskom selu Beška 17. januara 2017. godine. Oni su tada iz protesta prekinuli tribinu Srpske napredne stranke zbog toga što je jedan od govornika bio osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin, nakon čega su nasilno izbačeni iz sale, pretučeni i povređeni. Fond za humanitarno pravo smatra da je odluka Tužilaštva iz Stare Pazove da pokrene prekršajni postupak protiv napadnutih aktivista pokazatelj da se državne institucije stavljaju na stranu ratnih zločinaca i obračunavaju sa onima koji im se suprotstavljaju.

Ustavna žalba u predmetu Trnje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku: Opstrukcija suđenja za ratne zločine bez reakcije suda

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je u utorak, 28. novembra 2017. godine ustavnu žalbu u ime žrtava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trnje, koji se vodi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Suđenje u ovom predmetu su od početka pratile opstrukcije od strane optuženih, koje su prolazile nekažnjeno, a za četiri godine od podizanja optužnice održano je svega devet dana suđenja. FHP smatra da ovaj predmet predstavlja paradigmu suđenja za ratne zločine u Srbiji – svi optuženi se brane sa slobode; suđenja se zakazuju u višemesečnim razmacima; strategija odbrane, usmerena na konstantno odlaganje suđenja, toleriše se; a ono malo žrtava koje prate suđenja u veri da mogu videti pravdu ignorisano je i poniženo.

Tužilaštvo za ratne zločine obustavilo jedinu istragu protiv visokorangiranog vojnog oficira

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak, 24. novembra 2017. godine u ime žrtava podneo prigovor na odluku Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) da odustane od krivičnog gonjenja generala Dragana Živanovića, bivšeg komandanta 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (125. mtbr VJ). TRZ je odluku donelo još 1. marta 2017. godine i nije je, kako zakon nalaže, dostavilo punomoćniku oštećenih, ali je zato odmah narednog dana tužilac Dragoljub Stanković, koji je vodio istragu, o njoj obavestio Živanovića i njegovog branioca. Odluka da se u tajnosti obustavi jedina istraga protiv nekog viskorangiranog oficira VJ i tako osujeti pravo žrtava da na odluku reaguju pravovremeno, nedvosmisleno pokazuje da TRZ, suprotno obavezama iz EU integracija, ne namerava da odustane od prakse garantovanja nekažnjivosti za visokorangirane osobe u vojnim, policijskim i političkim strukturama.

Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 22. novembra 2017. godine izrečena je prvostepena presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću, kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da utvrđene činjenice, zaključci o odgovornosti i izvedeni dokazi zaokružuju sudsku istinu o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nalazi presude i obimna dokumentacija prikupljena tokom postupka sada predstavljaju dragoceni potencijal za konačno i odlučno prihvatanje sudski utvrđenih činjenica kao ključnog koraka ka pomirenju i suočavanju sa prošlošću.

Krivična prijava za zločine u Škabrnji i Nadinu

Fond za humanitarno pravo (FHP) je dana 21. novembra 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu protiv šest identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO), zbog ubistva 48 hrvatskih civila u selima Škabrnja i Nadin (Hrvatska) u novembru 1991. godine.

Naime, JNA je, zajedno sa TO Benkovac, dana 18. novembra 1991. godine ušla u selo Škabrnja u opštini Zadar. Po ulasku u selo, srušili su Crkvu blažene djevice Marije, a nakon toga su na različitim mestima u Škabrnji ubili 41 hrvatskog civila. Sutradan, u obližnjem Nadinu ubijeno je još sedmoro civila.

Uloga države u skrivanju Ratka Mladića – državna tajna

U odgovoru na zahtev novinara Balkanske istraživačke mreže (BIRN) da im se dostavi kopija optužnice protiv 11 osoba za pomaganje u skrivanju tadašnjeg haškog begunca Ratka Mladića, Prvo osnovno javno tužilaštvo odgovorilo je da je optužnica proglašena državnom tajnom i da ne može biti dostavljena javnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je odluka o proglašenju tog dokumenta državnom tajnom nezakonita i usmerena na prikrivanje uloge državnih organa u skrivanju optuženih za ratne zločine.

25 godina od zločina u Sjeverinu – Dužni smo da pamtimo i poštujemo žrtve ratnih zločina

U nedelju, 22. oktobra, navršiće se tačno 25 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti kod mesta Sjeverin u opštini Priboj. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da državni organi Srbije i nakon 25 godina ništa nisu preduzeli kako bi ispunili svoju moralnu i pravnu obavezu prema porodicama žrtava, kako u pogledu pronalaženja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pružanju pravičnog obeštećenja.