#pamtimo: Ubistvo ratnih zarobljenika na Ovčari

Ove srede, 20. novembra 2024, Fond za humanitarno pravo (FHP) seća se žrtava zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara. Na ovaj dan pre 33 godine, pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili su 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika.

Neposredno po zauzimanju Vukovara, 20. novembra 1991. godine, pripadnici JNA izveli su ranjenike, bolesnike, civile i pripadnike hrvatskih oružanih snaga iz vukovarske bolnice i odveli ih u hangare na poljoprivrednom dobru Ovčara, koje se nalazi oko pet kilometara jugoistočno od Vukovara. U prisustvu pripadnikâ Vojne policije JNA, Hrvate zatočene na Ovčari premlaćivali su, zlostavljali i ponižavali pripadnici TO Vukovar i dobrovoljačke jedinice „Leva Supoderica“. U večernjim satima, pripadnici JNA su se, po naređenju pukovnika Mileta Mrkšića, povukli sa Ovčare, a pripadnici TO Vukovar i jedinice „Leva Supoderica“ su tokom noći između 20. i 21. novembra 1991. godine izvodili zatočenike iz hangara i odvodili ih, u grupama od po 10 do 20 ljudi, na lokaciju Grabovo, gde su ih streljali ispred ranije iskopane jame. Na Ovčari su, uz ranjene pripadnike hrvatskih oružanih snaga, ubijeni i civili, dve žene i tri maloletnika: Ružica Markobašić (32), koja je tada bila u poodmakloj trudnoći, Janja Podhorski (60), Dragutin Balog (17), Igor Kačić (16) i Tomislav Baumgertner (17).

FHP dostavio komentare na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika

Predložene izmene vode urušavanju standarda umesto unapređenju zakonodavstva

Fond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je danas Ministarstvu pravde Republike Srbije komentare na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ).

Naglašavajući da je rok za javnu raspravu od mesec dana neprimereno kratak, FHP ističe da predložene izmene i dopune dva sistemska krivična zakona ne samo da ne doprinose unapređenju krivičnog zakonodavstva, već se njima urušavaju i već dostignuti standardi.

Ministarstvo pravde je 12. maja 2021. godine formiralo radne grupe za izmene KZ i ZKP. Javnost je prve informacije o njihovom radu dobila tek 26. septembra 2024. godine, kada je objavljen poziv za javnu raspravu. Nakon tri godine netransparentnog rada radnih grupa, Ministarstvo je za javnu raspravu o dva sistemska krivična zakona ostavilo rok od svega mesec dana, što je neprihvatljivo. Tokom tog vremena gotovo je nemoguće upoznati se sa svim predloženim izmenama, sagledati njihove posledice i ponuditi adekvatna rešenja.

Sjeverin – 32 godine čekanja na pravdu

Navršile su se 32 godine od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz Sjeverina kod Priboja.

Ispred porodične kuće u Sjeverinu, 21. oktobra 1992. godine, otet je Sabahudin Ćatović.

Sutradan, 22. oktobra, pripadnici jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru Vojske Republike Srpske, presreli su autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj–Rudo–Priboj. Nakon što su legitimisali sve putnike, iz autobusa su izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti, te ih vojnim kamionom odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili na obali Drine.

Krivična prijava zbog ratnog silovanja u Foči

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 16. avgusta 2024. godine Javnom tužilaštvu za ratne zločine (JTRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv dva lica, pripadnika srpskih dobrovoljačkih jedinica, zbog silovanja dve Bošnjakinje u naselju Zubovići kod Foče, kao i hapšenja i odvođenja civila u zatočeničke objekte na teritoriji Foče u aprilu 1992. godine.

Dana 14. aprila 1992. godine, lica identifikovana kao DEDA i PERO, zajedno sa još oko dvadeset pripadnika srpskih snaga koje su delovale u okviru Fočanske brigade Vojske Republike Srpske, predvođeni Gojkom Jankovićem, izvršili su oružani napad na selo Zubovići. Naoružani vojnici su, pucajući iz automatskog oružja, došli do kuće porodice Mezbur, u kojoj se krilo više od 30 civila, uglavnom žene i deca i nekoliko muškaraca. Pripadnici srpskih snaga su prisilno razdvojili muškarce od žena i dece, ukrcali ih u kamion i odveli u logor Livade (nekadašnje skladište oružja Jugoslovenske narodne armije), a kasnije u zatočenički objekat KP Dom u Foči.

29. godišnjica „Oluje“ – politička zloupotreba sećanja

Povodom 29. godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja“, tokom i nakon koje su hrvatske snage počinile rasprostranjene i sistematske zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti i njegovom imovinom, Fond za humanitarno pravo ponavlja višegodišnji zahtev upućen vlastima i institucijama Srbije da žrtvama omoguće ostvarivanje statusa civilnih žrtava rata i da prestanu s političkom zloupotrebom sećanja na stradale.

Nijedna žrtva „Oluje“ u Srbiji i dalje ne može da ostvari svoja prava jer postojeće zakonsko rešenje, osim što ne zadovoljava potrebe žrtava, diskriminiše žrtve koje su nastradale van teritorije Srbije. To civilne invalide i porodice žrtava „Oluje“ lišava finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija.

MUP da povuče zabranu festivala Mirëdita, dobar dan!

Fond za humanitarno pravo izražava protest protiv naredbe Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije da prekine održavanje festivala “Mirëdita, dobar dan!” i zahteva od ministra Ivice Dačića da hitno opozove odluku i obezbedi mirno održavanje te kulturne manifestacije.

Institucije Republike Srbije su dužne da svojim građanima i svim učesnicima festivala omoguće slobodu izražavanja i kretanja, kao i da garantuju bezbednost tokom održavanja festivala.

Saopštenje povodom izjave Aleksandra Šapića o festivalu Mirëdita, dobar dan

Najoštrije osuđujemo izjavu vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji je rekao da „Grad Beograd neće davati niti jednu vrstu saglasnosti za održavanje festivala Mirëdita, dobar dan.“

Povodom izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine

Pred Visokim savetom tužilaštva u toku je postupak izbora Glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine (tužilac). Za tu poziciju se prijavila i Snežana Stanojković, koja je bila na toj funkciji sve do isteka mandata 31. maja 2023. godine, kada je nastavila da je obavlja kao vršilac funkcije.

Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nužno da novi tužilac bude izabran u zakonskom roku, odnosno do kraja maja, kako bi se izbegli problemi koji su nastali prilikom prethodnog izbora, kada Republika Srbija nije imala tužioca 17 meseci. Tako drastično kašnjenje izbora glavnog tužioca ugrozilo je vođenje postupaka za ratne zločine, budući da zamenici tužioca za ratne zločine u periodu od 1. januara 2016. do 31. maja 2017. godine i stupanja Stanojković na funkciju, nisu imali ovlašćenje da podižu i zastupaju optužnice ili preduzimaju bilo koje radnje u postupku.

Stav Fonda za humanitarno pravo je da Snežana Stanojković ne treba da bude ponovno izabrana za glavnog javnog tužioca jer je dosadašnjim radom pokazala izuzetno loše rezultate, te nestručnost za obavljanje funkcije, što je dovelo do urušavanja kredibiliteta Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ). Mandat Stanojković obeležen je malim brojem podignutih optužnica, netransparentnim radom Tužilaštva, odsustvom komunikacije s javnošću, te ocenom kolega tužilaca da je njen rad neprofesionalan.

Premalo, prekasno: Nakon 14 godina izrečena prvostepena presuda za zločine u kosovskim selima Ćuška, Ljubenić, Pavljan i Zahać

Četrnaest godina nakon što je Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) podiglo prvobitnu optužnicu, Viši sud u Beogradu je, 24. aprila 2024. godine, objavio prvostepenu presudu u ponovljenom postupku za ratne zločine počinjene u selima Ljubenić, Ćuška, Pavljan i Zahać tokom aprila i maja 1999 godine.

Sud je optuženog Toplicu Miladinovića, komandanta 177. vojno-teritorijalnog odreda (177. VTO) Peć, jedinice pod komandom 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Istom presudom, sud je oglasio krivim i šest pripadnika Interventnog voda iz sastava 177. VTO Peć, te osudio Predraga Vukovića na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, Abdulaha Sokića na 12 godina, Sinišu Mišića na pet godina, a Slavišu Kastratovića, Lazara Pavlovića i Bobana Bogićevića na po dve godine. Veljko Korićanin i Milan Ivanović su oslobođeni svih optužbi.

Organizacije za ljudska prava iz Srbije pozivaju Vladu i predsednika Srbije da podrže Rezoluciju UN o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici

Organizacije za ljudska prava iz Srbije snažno podržavaju donošenje rezolucije Ujedinjenih nacija o proglašenju 11. jula „Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici“.

Činjenice o genocidu u Srebrenici, kao i njegova pravna kvalifikacija, potvrđene su van razumne sumnje presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Prva presuda za genocid u Srebrenici izrečena je komandantu Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću u aprilu 2004. godine. Za genocid su osuđeni i Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Zdravko Tolimir, kao i tadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji su osuđeni na doživotni zatvor.