Naknada štete za bivše logoraše iz Šljivovice i Mitrovog Polja

Prvi osnovni sud u Beogradu je, nakon ponovljenog postupka, 19. septembra 2015. godine doneo presudu kojom je delimično usvojio tužbene zahteve Ahmeta Kamenice i Selima Nuhanovića, dvojice Bošnjaka koji su bili zatočeni u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji 1995. i 1996. godine, i obavezao Republiku Srbiju da im isplati naknadu štete za pretrpljene duševne bolove u ukupnom iznosu od 800.000 dinara. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Kamenicu i Nuhanovića u ovom postupku, ističe da su ovom presudom precizno izrečene činjenice o torturi nad zatočenicima u ovim logorima i da je pravilno utvrđena odgovornost države za postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) koji su upravljali ovim logorima i obezbeđivali ih.

Suđenje za zločin u Trnju – odgođena pravda je uskraćena pravda

Za skoro dve godine od podizanja optužnice za ratni zločin u predmetu Trnje održana su samo dva dana suđenja, dok Ministarstvo odbrane od početka suđenja odbija da postupi po konačnom rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja (Poverenik) i obavesti javnost o trenutnom statusu dvojice optuženika u Vojsci Srbije (VS). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da odgađanje početka suđenja, odnosno nezakonito postupanje Ministarstva, degradiraju suđenja za zločine počinjene tokom 1990-ih i obeshrabruju žrtve koje na pravdu čekaju 16 godina.

Nedopustivo ratnohuškačko novinarstvo devedesetih

Predstavnici medija i nevladinog sektora, učesnici skupštine Poslovnog udruzenja asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“, zajednički su osudili današnje izveštavanje pojedinih beogradskih listova.

Nekažnjivost za masovne grobnice, nezaintere-
sovanost za porodice nestalih

Povodom Međunarodnog dana nestalih osoba

U nedelju 30. avgusta obeležava se Međunarodni dan nestalih osoba, koji ima za cilj da podigne svest o sudbini prisilno nestalih osoba. Fond za humanitarno pravo (FHP) podseća da je Srbija, prema nalazima Komiteta Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke (Komitet) iz februara 2015. godine, propustila da istraži i kazni odgovorne za masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca u Srbiji, uključujući i visokorangirane osobe, kao i da porodicama žrtava obezbedi reparacije.

Krivična prijava protiv pripadnika policije za zločin nad 53 albanska civila u Pokleku

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 17. avgusta 2015. godine krivičnu prijavu za ratni zločin protiv dva NN pripadnika 86. odreda Posebnih jedinica policije (PJP) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), zbog osnovane sumnje da su 17. aprila 1999. godine u selu Poklek (opština Glogovac) ubili 53 albanska civila, među kojima 24 žene i 23 deteta. Prijavljeni su i nekadašnji komandant 86. odreda PJP Dragan Obradović, kao i komandant čete kojoj su izvršioci pripadali zbog nesprečavanja, odnosno nekažnjavanja počinioca zločina.

Odšteta kosovskim Albancima zbog kršenja ljudskih prava

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je dve presude kojim je naložio Republici Srbiji da na ime naknade štete zbog odgovornosti za torturu i nezakonito lišenje slobode koje su izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), isplati šestorici kosovskih Albanaca iz Glogovca odštetu u rasponu iznosa od 125.000 do 370.000 dinara. Mada je odlukama utvrđeno pravo na odštetu zbog kršenja osnovnih ljudskih prava, Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da su dosuđeni iznosi neopravdano niski i da obrazloženja presuda ukazuju na nameru umanjivanja odgovornosti države za rasprostranjenu torturu nad kosovskim Albancima tokom 1999. godine. Advokati FHP-a su uložili žalbe na ove presude Apelacionom sudu u Beogradu.

Povodom 20 godina od „Oluje“: Žrtve da postanu briga društva i institucija Srbije i Hrvatske

U utorak, 4. avgusta 2015. godine, navršava se 20 godina od hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” u toku koje su hrvatske vojne snage počinile ozbiljne i rasprostranjene zločine protiv Srba koji su živeli na području tzv. Republike Srpske Krajine. Ni nakon 20 godina od počinjenih zločina, pravda za žrtve ovih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da u narednom periodu promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom “Oluje”, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavlja stub budućeg pomirenja.

Kapitulacija države pred zločinom

Dana 9. jula 2015. godine navršilo se 16 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Dužina istražnog postupka i neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina pokazuju nemoć organa krivičnog gonjenja da procesuiraju politički osetljive predmete.

Bez prihvatanja činjenica o sudski potvrđenim zločinima, izjave o pomirenju nemaju verodostojnost

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je vetom koji je uložila Ruska federacija na sednici održanoj 8. jula 2015. godine odbio predlog Rezolucije Velike Britanije povodom 20 godina od genocida u Srebrenici. Glasanju je prethodio period od mesec dana intenzivnih pregovora između stalnih članica SB UN radi izrade kompromisnog teksta Rezolucije. Tokom ovog perioda, najviši predstavnici državnih institucija Srbije su javnim pozivima i diplomatskim aktivnostima usmerenim na sprečavanje usvajanja predložene Rezolucije naneli štetu procesu pomirenja u regionu bivše Jugoslavije i diskreditovali ranije istupe i izjave predstavnika Srbije o posvećenosti procesu pomirenja i žaljenju za žrtvama genocida u Srebrenici.

“Politika” da istraži posledice masovnih kršenja ljudskih prava počinjenih od institucija Srbije tokom 90-ih

Pismo izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Sandre Orlović povodom teksta ‘Kuda vodi žigosanje autora’ 

Novinarka Jelena Popadić dva puta je u nepune dve nedelje u Politici iznela neistinu o Fondu za humanitarno pravo (FHP). Prvo je u tekstu “Država za NVO godišnje izdvaja koliko i za nauku” (11.06.2015) FHP svrstala u budžetske korisnike, što FHP nikada nije bio, i iznela značajno uveličane novčane iznose koje je Ministarstvo finansija uplatilo FHP-u. Njen odgovor na demanti FHP-a (15.06) sadrži priznanje da autorka za potrebe pisanja teksta „Država za NVO izdvaja godišnje koliko i za nauku“ nije posvetila dužnu pažnju pitanju osnova uplate Ministarstva finansija FHP-u, te smo smatrali da je izlišno nastavljati polemiku.