FHP podneo krivične prijave zbog ratnih zločina u Kalesiji i Vlasenici 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je krivične prijave Javnom tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije protiv Slobodana Pajića i Vlastimira Bećarevića, nekadašnjih oficira Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), zbog osnovane sumnje da su naredili i/ili izvršili ratne zločine na području opština Vlasenica i Kalesija tokom maja i juna 1992. godine.

Krivične prijave protiv Pajića i Bećarevića rezultat su istraživanja Fonda za humanitarno pravo o ratnim zločinima počinjenim u zoni odgovornosti Prve birčanske pešadijske brigade pod komandom Svetozara Andrića. Nalaze tog istraživanja FHP je predstavio javnosti krajem februara 2024. godine u Dosijeu „Svetozar Andrić”. Prva birčanska pešadijska brigada VRS, formirana u maju 1992. godine, učestvovala je u proterivanju nesrpskog stanovništva iz opština Zvornik, Vlasenica i Kalesija, ubistvima civila prilikom zauzimanja teritorija te u paljenju i uništavanju sela.

PAMTIMO: 31 godina od zločina u Štrpcima

U utorak, 27. februara 2024. godine, navršava se trideset jedna godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza br. 671 koji je saobraćao na liniji Beograd–Bar, izveli 20 putnika i potom ih ubili. Posle više od tri decenije, porodice žrtava i dalje čekaju na pravdu pred pravosuđem Republike Srbije, tragaju za posmrtnim ostacima svojih najbližih i ne uspevaju da ostvare status civilnih žrtava rata.

Pripadnici VRS su 27. februara 1993. godine iz voza izveli 19 građana Savezne Republike Jugoslavije i jedno N. N. lice i potom ih ubili. Žrtve zločina u Štrpcima su: Esad Kapetanović, Iljaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice. Najstarija žrtva je imala 59, a najmlađa samo 16 godina.

Predmet Kalinovik: Kazna za ratno silovanje umanjena do zakonskog minimuma

Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio osuđujuću presudu protiv Dalibora Krstovića, pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS), za silovanje Bošnjakinje u Kalinoviku u avgustu 1992. godine, ali je radikalno umanjio kaznu – sa prvostepenom presudom dosuđenih devet na pet godina zatvora.

Fond za humanitarno pravo smatra da je umanjena kazna zatvora u trajanju od pet godina, što je zakonski minimum za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, krajnje neprimerena težini izvršenog dela, da se njome ne postiže svrha kažnjavanja, te da je takva kazna ponižavajuća za žrtvu. Neadekvatnim kažnjavanjem seksualnog nasilja u ratu zanemaruju se trajne posledice koje ono ima po žrtvu, žrtva se retraumatizuje, a sam zločin, kao jedan od najdestruktivnijih zločina koji se čini u ratu, minimizira se u odnosu na druge ratne zločine. Prekoračenje optužnice na štetu okrivljenog, koje Apelacioni sud navodi kao razlog za ublažavanje kazne, nije takvo da bi ta odluka bila opravdana.

Potvrđena oslobađajuća presuda u predmetu Teslić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je 15. decembra 2023. godine[1] presudu Višeg suda u Beogradu kojom je, u nedostatku dokaza, optuženi Nebojša Mirović oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva tokom leta 1992. godine na području opštine Teslić (BiH). Fond za humanitarno pravo smatra da je Javno tužilaštvo za ratne zločine u ovom predmetu propustilo da argumentuje i dokazima potkrepi optužnicu koju je zastupalo.

Optužnicom Javnog tužilaštva za ratne zločine Nebojši Miroviću je, u 12 tačaka, stavljeno na teret da je tokom leta 1992. godine, na području opštine Teslić, sa više pripadnika policijske stanice Teslić, učestvovao u nanošenju telesnog i duševnog bola ili patnje (mučenju) i telesnom povređivanju bošnjačkih civila.

30 godina bez pravde: Ukinuta prvostepena presuda u predmetu Štrpci – suđenje vraćeno na početak

Apelacioni sud u Beogradu je 30. oktobra 2023. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu u predmetu Štrpci i predmet vratio na ponovno postupanje. Fond za humanitarno pravo smatra da je nedopustivo da trideset godina od otmice i ubistva dvadeset civila u Štrpcima pravosudni organi nisu u stanju da postupak sprovedu na profesionalan način i donesu presudu.

Pokretanje postupka iznova podrazumeva ponovnu traumatizaciju i iscrpljivanje porodica žrtava i svedoka u ovom postupku, kao i trivijalizaciju suđenja za ratne zločine. Ovakva odluka odlaže ne samo presudu direktnim izvršiocima, od kojih je jedan optuženi već preminuo tokom postupka, već i nadu da će za zločin u Štrpcima biti procesuirani predstavnici civilnih, vojnih i policijskih organa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije koji su bili upoznati s planom otmice u Štrpcima. Ovaj postupak nije doprineo ni pronalasku posmrtnih ostataka žrtava, što je jedan od ciljeva Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2023. godinu – Srbija nazaduje u procesuiranju ratnih zločina

Evropska komisija (EK) usvojila je, 8. novembra 2023. godine, godišnji izveštaj u kojem je data procena stanja i napretka Republike Srbije na putu pristupanja Evropskoj uniji.

U okviru Poglavlja 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava, u izveštaju EK se nalaze i prikaz i ocena rada relevantnih državnih institucija u vezi sa suđenjima za ratne zločine u Srbiji, a posebno Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ), njihove saradnje s regionalnim i međunarodnim akterima, kao i efikasnosti i posvećenosti procesima krivične pravde.

Zločin na Ovčari – 32 godine izbegavanja odgovornosti

Povodom 32. godišnjice zločina na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od institucija Srbije da procesuiraju oficire bivše JNA koji su direktno doprineli izvršenju tog zločina, odustanu od podrške ratnim zločincima, okončaju višegodišnju potragu za posmrtnim ostacima žrtava i omoguće stvaranje dostojanstvene kulture sećanja na žrtve.

Sjeverin – 31 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije

Povodom 31. godišnjice otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji pamte i podsećaju na žrtve tog zločina, naglašavaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još nije okončana i zahtevaju od institucija Srbije da prekinu kontinuitet diskriminacije, kršenja prava i uskraćivanja podrške porodicama žrtava.

Dvadeset drugog oktobra 1992. godine, meštani Sjeverina krenuli su svakodnevnim poslom u Priboj, autobusom užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji između mesta Rudo (BiH) i Priboja (Srbija). U mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru snaga Vojske Republike Srpske (VRS), zaustavili su autobus. Nakon što su legitimisali sve putnike, iz autobusa su izveli 16 stanovnika Sjeverina i vojnim kamionom ih odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili.

Lovas – 32 godine od stradanja civila na minskom polju

Danas, 18. oktobra 2023. godine, navršavaju se 32 godine od zločina koji je počinjen u selu Lovas (Republika Hrvatska), kada su pripadnici srpskih snaga naterali oko 50 civila da koračaju kroz minsko polje, usled čega je stradalo 20, a ranjeno 14 osoba. Na putu do minskog polja, ubijen je jedan civil. U periodu od 10. oktobra, kada je Jugoslovenska narodna armija zauzela Lovas, do 18. oktobra, u tom selu ubijeno je ukupno 70 civila.

Za zločin na minskom polju do danas je izrečena jedna pravnosnažna presuda, kojom su tri pripadnika JNA i tri pripadnika dobrovoljačkog odreda „Dušan Silni“ osuđeni za nečovečno postupanje prema civilima koje su koristili kao živi štit. Petorici optuženih izrečena je kazna zatvora ispod zakonskog minimuma od pet godina, a jedan je osuđen na šest godina zatvora. U presudi Apelacionog suda ne navodi se da su na minskom polju smrtno stradali i ranjeni civili, kao ni njihov broj.

Zločin sa presudom bez kazne i obeštećenja: Povodom prvostepene presude u predmetu Zvornik – Standard

Viši sud u Beogradu doneo je dana 6. oktobra 2023. godine presudu kojom je optuženog Dalibora Maksimovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina zbog ubistva četiri bošnjačka civila 18. aprila 1992. godine, u objektu fabrike obuće „Standard“ u Karakaju, opština Zvornik. Kako je Maksimović već ranije pravnosnažnom presudom osuđen zbog ratnog zločina na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, sud mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Istom presudom, oštećeni su upućeni da u parničnom postupku ostvaruju imovinskopravni zahtev. Obrazlažući presudu predsednik sudskog veća je naveo da je sud prilikom odmeravanja kazne optuženom, imao u vidu činjenicu da je Maksimović krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno. 

Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenjuje da izrečenom jedinstvenom kaznom nije u potpunosti ostvarena svrha kažnjavanja, dok upućivanje oštećenih da u parnici ostvaruju imovinskopravni zahtev smatra povredom prava oštećenih na adekvatan pravni lek. Prilikom odluke o imovinskopravnom zahtevu oštećenih, sud mora da ima pre svega u vidu oštećene i njihovo pravo na naknadu štete kao minimalni simbolički akt obeštećenja za gubitak bliskog lica, a potom i to da postoji obaveza suda da se pitanje naknade štete reši u krivičnom postupku.