Održan XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama – Civilno društvo okupljeno oko REKOM mreže pomirenja ne odustaje

U ponedeljak i utorak, 21. i 22. decembra 2020. godine, prvi put u onlajn formatu, u organizaciji REKOM mreže pomirenja i Fonda za humanitarno pravo, održan je XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Na Forumu su, kao panelisti/kinje i moderatori/kinje, učestvovali eksperti UN, Manfred Nowak, Thomas Osorio i Ivan Jovanović, ekspert EK, David Hudson, članovi/ce akademske zajednice, Sabina Čehajić, Vjollca Krasniqi, Slađana Lazić, Lejla Gačanica, Sven Milekić, Jelena Đureinović, Stephanie Schwandner-Sievers i Lea David, predsednik Komisije Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale 1993-2016, Ivan Grujić, i članovi/ce REKOM mreže pomirenja, Žarko Puhovski, Tea Gorjanc Prelević i Nataša Kandić. Održana su tri panela – „Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz“,  „Politike sećanja i komemoracije žrtava“ i „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“.

Povodom presude za ubistvo devet civila u Bogdanovcima

Viši sud u Beogradu doneo je 8. decembra 2020. godine presudu kojom je Boška Soldatovića osudio na kaznu zatvora u trajanju 15 godina zbog ubistva devet civila 11. novembra 1991. godine u Bogdanovcima (Hrvatska). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je izrečena kazna pravična i primerena težini izvšenog dela, te da je ovaj postupak vođen efikasno i da je završen u primerenom roku.

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo je 12. decembra 2018. godine optužnicu protiv Boška Soldatovića, pripadnika Vojne policije Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA (2. pgmbr) jer je 11. novembra 1991. godine u Bogdanovcima, koji su bili pod kontrolom JNA, u blizini zgrade Mesne zajednice ubio  devet meštana albanske nacionalnosti.

Obustaviti netransparentni postupak za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Organizacije za ljudska prava zahtevaju od Narodne Skupštine Republike Srbije da obustavi postupak izbora novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i osigura inkluzivnost i transparentnost tokom celog postupka. Iako je sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kojoj će se predstaviti jedini kandidat za budućeg Poverenika zakazana za danas (23. novembar) u 12h, javnost još nije upoznata sa imenom kandidata, što ceo postupak čini faktički tajnim.

PAMTIMO: Sjeverin 1992-2020

Danas se navršava 28 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 28 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

Pripadnici jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru VRS, presreli su 22. oktobra 1992. godine, kod mosta na Limu u mestu Mioče (BiH), autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj–Rudo–Priboj. Nakon legitimisanja svih putnika, iz autobusa su izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti: Mehmeda Šeba, Zafera Hadžića, Meda Hodžića, Medredina Hodžića, Ramiza Begovića, Derviša Softića, Mithada Softića, Muja Alihodžića, Aliju Mandala, Seada Pecikozu, Mustafu Bajramovića, Hajrudina Sajtarevića, Esada Džihića, Idriza Gibovića, Ramahudina Ćatovića i Mevlidu Koldžić, te ih vojnim kamionom odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili na obali Drine. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, od kada mu se gubi svaki trag.

Povodom presude za ubistvo ratnog zarobljenika Ivana Sivrića u Kožuhama

Viši sud u Beogradu doneo je 15. oktobra 2020. godine presudu kojom je Nebojšu Stojanovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina zbog ubistva ratnog zarobljenika Ivana Sivrića u mestu Kožuhe u maju 1992. godine. Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna pravična i primerena težini izvršenog dela, kao da je ovo jedan od retkih postupaka za ratne zločine koji su završeni u kratkom roku i bez odugovlačenja.

Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je 13. jula 2018. godine optužnicu protiv Nebojše Stojanovića, pripadnika dobrovoljačke jedinice pod kontrolom srpske vojske, za ubistvo zarobljenika Ivana Sivrića početkom maja 1992. godine u mestu Kožuhe (Doboj, BiH). Stojanović je u večernjim satima izveo Sivrića iz kruga fabrike „Energoinvest“ gde je bio zatvoren, i odveo ga do mesta Djelovačke Bare u blizini reke Bosne, gde ga je, u ranije iskopanoj raci, ubio pucajući mu iz pištolja dva puta u glavu.

Sud je, na osnovu iskaza oštećene i svedoka – meštana Kožuha i Stojanovićevih saboraca, utvrdio da je Ivan Sivrić bio ratni zarobljenik hrvatske vojske; da je Stojanović u vreme ubistva bio u mestu Kožuhe i da je nekoliko dana pre ubistva Sivrića vodio u lokalni kafić gde je pretio da će ga ubiti. Svedoci su Stojanovića identifikovali po tome što je u vreme ubistva imao karakterističnu „čiroki frizuru“.

Žrtve da postanu briga društva i institucija Srbije i Hrvatske

Ove godine navršava se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja”, tokom koje su hrvatske vojne snage počinile mnogobrojne zločine protiv Srba koji su živeli na području tzv. Republike Srpske Krajine. Ni nakon 25 godina, pravda za žrtve počinjenih zločina još uvek nije dostignuta, za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije. Dok se u Hrvatskoj godišnjice Oluje proslavljaju, ignorišući zločine počinjene u toku i nakon operacije „Oluja“, u Srbiji se na državnim obeležavanjima žrtve „Oluje“ zloupotrebljavaju u političke svrhe. Obe države imaju pravnu i moralnu obavezu da promene odnos prema nasleđu zločina počinjenih tokom „Oluje”, kao i da svojim konkretnim delima pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih za ratne zločine predstavljaju stub budućeg pomirenja.

Operacija “Oluja” dovela je do raseljavanja preko 200.000 Srba. Tokom i neposredno nakon akcije, zabeleženi su brojni slučajevi pljačke i uništavanja imovine Srba. Civili srpske nacionalnosti koji su ostali u svojim selima, većinom stariji ljudi, bili su izloženi brutalnom postupanju od strane hrvatskih vojnika i policajaca. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995. godine oko 400  ubijeno je u svojim kućama.

Non-paper Evropske komisije o trenutnom stanju u Poglavljima 23 i 24: Za prevazilaženje nasleđa prošlosti potrebno je unaprediti regionalnu saradnju

U junu 2020. godine Evropska komisija (EK) objavila je tzv. Non-paper, odnosno polugodišnji izveštaj o trenutnom stanju u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, Poglavlje 23 predviđa niz mera i aktivnosti koje bi trebalo da omoguće da se preporuke za veću efikasnost domaćih suđenja za ratne zločine adresiraju na adekvatan način. Mere Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovih preporuka definisane su Akcionim planom za Poglavlje 23, a ovaj polugodišnji izveštaj prikazuje da li je i koliki napredak Srbija ostvarila u njegovom sprovođenju. Ovaj Non-paper ukazuje da je Srbija i dalje daleko od napretka u oblasti ratnih zločina, iako je Poglavlje 23 otvoreno još pre četiri godine.

Prvi digitalni narativ Fonda za humanitarno pravo – „Deportacija izbeglica iz Srebrenice“

U susret 25. godišnjici genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavlja svoj prvi digitalni narativ „Deportacija izbeglica u Srebrenici“, nastao na osnovu istoimenog Dosijea koji je FHP predstavio javnosti u julu 2017. godine.

Apel Ženskoj parlamentarnoj mreži

Apel Ženskoj parlamentarnoj mreži – Glasajte protiv Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica koji žrtvama ratnog silovanja ne daje status civilnih žrtava rata!

Beograd, 28.02.2019. – Autonomni ženski centar, Žene u crnom i Fond za humanitarno pravo apeluju na narodne poslanice, članice Ženske parlamentarne mreže, da glasaju protiv Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica zbog toga što predloženi zakon ne prepoznaje osobe koje su preživele seksualno nasilje u oružanim sukobima kao civilne žrtve rata.

Predlaganjem ovog zakona, u koji nije uvršten ni jedan predlog organizacija civilnog društva koje se bave položajem i prepoznavanjem civilnih žrtava rata, i to posebno žena žrtava ratnog silovanja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja sa ranije ustanovljenom praksom predlaganja zakona kojima se diskriminišu žene, deca i ostale ranjive kategorije stanovništva.

PAMTIMO: Štrpci 1993-2020.

U četvrtak, 27. februara 2020. godine, navršava se 27 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava 27 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na status porodica civilnih žrtava rata. Prošlo je 27 godina u čekanju priznanja, odgovornog odnosa i memorijalizacije žrtava od strane institucija Srbije.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice. Žrtve su bile iz Srbije i Crne Gore, iz Beograda, Prijepolja, Bijelog Polja i Podgorice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.