Studija Pravo komandne odgovornosti se bavi doktrinom koja je vrlo bitna za međunarodno humanitarno pravo i koja pretpostavlja odgovornost nadređenih lica u komandom lancu za dela koja su učinili podređeni, usled dužnosti da spreče ili kazne počinitelje u takvim slučajevima.
Fond za humanitarno pravo Kosovo je od marta 2009. do februara 2010. godine sproveo istraživanje s ciljem da pribavi informacije o tome da li pravosudne institucije na Kosovu u potpunosti poštuju pravni okvir za zaštitu manjinskih prava koji se odnosi na rad sudova, uključujući stopu zaposlenosti pripadnika manjiskih zajednica u pravosudnim institucijama.
Treće izdanje Foruma za tranzicionu pravdu sadrži priloge sa konferencije „Evropske integracije i tranziciona pravda: od retributivne do restorativne pravde“ koja je održana 7. februara 2009. godine u Beogradu, u organizaciji Centra za izučavanje globalnog upravljanja Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (LSE) i Fonda za humanitarno pravo. Konferencija je okupila akademske stručnjake, aktiviste NVO, novinare, studente, i druge.
Na osnovu provedenog istraživanja, FHP Kosovo smatra da je bezbednosna situacija u Severnoj Mitrovici /Mitrovicë nestabilna.
Bezbednost u državi uvek je povezana sa institucijama sistema i oslanja se na njihovo funkcionisanje, a pre svega na efikasno funkcionisanje policije, tužilaštva, sudova, carine i drugih institucija na lokalnom nivou. Kosovska policija (KP) je jedina institucija koja funkcioniše u Severnoj Mitrovici/Mitrovicë.
U periodu od septembra do decembra 2008. godine FHP – Kosovo sproveo je istraživanje o primeni Zakona o promovisanju i zaštitu prava zajednica i njihovih pripadnika u Republici Kosovo, s posebnim osvrtom na osnivanje Konsultativnog veća za zajednice pri Kancelariji predsednika Kosova.
Izveštaj za predmet ima suđenja za ratne zločine i etnički i politički motivisana dela u Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj tokom 2008. godine. Izveštaj pruža pregled svih suđenja u Srbiji za ratne zločine, takođe i svih suđenja na Kosovu za ratne zločine i etnička i politički motivisana krivična dela, kao i odabranih suđenja u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini koja su praćena u okviru regionalne saradnje. Izdanje je trojezično, na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.
U saradnji sa Documenta iz Zagreba i Centrom za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka, Fond za humanitarno pravo je objavio izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine od 2004. do 2008. godine u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Prvi deo izveštaja se bavi stanjem u regionu i razvojem institucionalnog okvira za domaća suđenja za ratne zločine kao i sa problemima sa kojima se suočavaju nacionalna pravosuđa. Drugi deo izveštaja se bavi samim postupcima za ratne zločine uz iznošenje mišljenja tima za praćenje uz pregled svakog postupka.
Pitanja bezbednosti, zapošljavanje i primena Zakona o upotrebi jezika i Zakona protiv diskriminacije na Kosovu; Povratak raseljenih na Kosovo u 2007. i 2008.; Primena Zakona o upotrebi jezika u institucijama na Kosovu; Primena Zakona o upotrebi jezika u procesu obrazovanja na Kosovu; Primena Zakona protiv diskrimincije i Zakona o upotrebi jezika u javnim preduzećima na Kosovu.
Pitanja bezbednosti, zapošljavanje i primena Zakona o upotrebi jezika i Zakona protiv diskriminacije na Kosovu; Povratak raseljenih na Kosovo u 2007. i 2008; Primena Zakona o upotrebi jezika u institucijama na Kosovu; Primena Zakona o upotrebi jezika u procesu obrazovanja na Kosovu; Primena Zakona protiv diskrimincije i Zakona o upotrebi jezika u javnim preduzećima na Kosovu.
Ovaj izveštaj je rezultat sistematskog praćenja uspostavljanja tranzicione pravde u zemljama nastalim raspadom bivše Jugoslavije, koje sprovode organizacije za ljudska prava Fond za humanitarno pravo (Beograd) i Documenta (Zagreb). Dezintegraciju jugoslovenske federacije obeležila su tri oružana sukoba visokog intenziteta: u Hrvatskoj (1991-95), Bosni i Hercegovini (1992-95), i na Kosovu (1998-99), u kojima je najmanje 130.000 ljudi izgubilo život, milioni su bili prinuđeni da napuste svoje domove, a stotine hiljada kuća su razorene.