Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili FHP

Trideset studenata master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetilo je 20. aprila 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.

Sa studentima su razgovarali pravnici FHP-a, Višnja Šijačić i Meris Mušanović, koji su predstavili rad organizacije na dokumentovanju povreda ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i angažovanje na polju krivične pravde i reparacija žrtvama.

Studenti su se posebno interesovali za metode istraživanja i dokumentovanja kršenja ljudskih prava, zastupanje žrtava u postupcima za ratne zločine, ali i o tome koliko je rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju uticao na suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima država u regionu.

Evropska komisija: Srbija da demonstrira posvećenost rešavanju nasleđa ratnih zločina

Evropska komisija (EK) objavila je 17. aprila 2018. godine Izveštaj o Srbiji, koji prikazuje napredak u ispunjavanju političkih, ekonomskih i administrativnih kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji (EU). Izveštaj ponavlja da dinamika pregovora zavisi od kvaliteta sprovedenih reformi, naročito u uspostavljanju vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom. Ocena EK je da je Srbija dostigla određeni nivo spremnosti da primeni pravne tekovine i standarde EU u oblasti vladavine prava, ali da su dalje reforme neophodne u nekoliko oblasti, među kojima i domaća suđenja za ratne zločine. U odnosu na sve prethodne izveštaje EK o Srbiji, ovaj poslednji značajno veću pažnju posvećuje problemima u uspostavljanju krivične pravde za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1991. do 1999. godine.

Izveštaj EK sadrži preporuke koje je Fond za humanitarno pravo dostavio prilikom pripreme ovog dokumenta.

Haški tribunal zlatni rudnik činjenica koje se odnose na sve nas

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je od 19. do 28. marta 2018. godine bila postavljena izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“. Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Autori izložbe su SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu iz Pule i Fond za humanitarno pravo Kosovo, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo (FHP) i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta. Izložba se oslanja na interaktivni internet narativ „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999 – Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje kosovskih zločina“, i deo je stalne postavke Dokumentacionog centra Kosovo u Prištini.

Globalni samit o reparacijama

U organizaciji Globalne inicijative za pravdu, istinu i pomirenje (Globalna inicijativa) čiji je i Fond za humanitarno pravo član, u Beogradu je 25. i 26. marta 2018. godine održan Globalni samit o reparacijama za žrtve kršenja ljudskih prava.

Samit je okupio više od 100 učesnika iz više od 35 zemalja, koji su imali priliku da razgovaraju o programima reparacija u svojim zemljama, sa zadatkom da pripreme preporuke i online alatke za društva koja prolaze kroz slična iskustva nakon izlaska iz konflikta.

Na Samitu je predstavljen Izveštaj o reparacijama, koji sadrži rezultate jednogodišnjeg istraživanja trenutnog stanja u pogledu reparacija za žrtve kršenja ljudskih prava u 16 država širom sveta. Globalna inicijativa je sprovela istraživanje u Kambodži, Keniji, Libiji, Maroku, Nepalu, Peruu, Sijera Leoneu, Južnoj Africi, Južnom Sudanu, Šri Lanki, Ugandi, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu i Srbiji, radi pripreme komparativne studije o primeni Osnovnih načela UN u vezi sa pravom na pravni lek i reparacije za žrtve teških kršenja međunarodnog prava ljudskih prava i ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava, u savremenom kontekstu. Na osnovu ovog istraživanja, Globalna inicijativa je pripremila izveštaj koji sadrži evaluaciju uspeha i ograničenja u načinima na koje su različite države pristupale ovim pitanjima, kao i preporuke zasnovane na stečenom iskustvu.

NAJAVA: Razgovor sa porodicom Bogujevci

Fond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na razgovor sa Sarandom i Seljatinom Bogujevci, u ponedeljak 26. marta 2018. godine u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (Birčaninova 21).

Dana 28. marta 1999. godine pripadnici jedinice rezervnog sastava MUP-a Srbije “Škorpioni“ ubili su u Podujevu 14 članova porodice Bogujevci i Duriqi.

NAJAVA: Izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“

Fond za humanitarno pravo (FHP), u saradnji sa SENSE – Centrom za tranzicijsku pravdu iz Pule, Fondom za humanitarno pravo Kosovo i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta, poziva Vas na otvaranje izložbe „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“, 19. marta 2018. godine u 19:00 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21) u Beogradu.

Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Ona predstavlja činjenice o zločinima srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom počinjenim 1999. godine, kao i o zločinima OVK iz 1998. godine.

Porodice žrtava: rešavanje sudbine nestalih humanitarno, a ne političko pitanje

U utorak, 13. februara Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je udruženjima žrtava i predstavnicima Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije nalaze regionalnog istraživanja o potrazi za licima koja su nestala tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Regionalno istraživanje su tokom 2017. godine sproveli Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću (Zagreb), Centar za mlade „Kvart“ (Prijedor), Fond za humanitarno pravo Kosovo (Priština) i Fond za humanitarno pravo (Beograd). Ono je obuhvatilo situaciju u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Nova strategija proširenja EU: pomirenje i dalje preduslov za članstvo

Dana 6. februara 2018. godine, Evropska komisija (EK) je objavila paket strateških dokumenata o perspektivi proširenja Evropske unije (EU) na države Zapadnog Balkana. U dokumentima se podseća da su političke, ekonomske i administrativne reforme preduslov članstva u EU, identifikuju se ključni problemi i očekivani rezultati reformi, te se predstavljaju načini angažmana EU institucija kako bi se državama pružila neophodna politička, finansijska i stručna podrška. Put ka članstvu država Zapadnog Balkana u EU je, prema EK, realna i izgledna opcija, ali koja podrazumeva iskrenu političku posvećenost, suštinske reforme i rešavanje svih bilateralnih nesuglasica. Ukoliko Srbija ovaj (pre)ambiciozni plan ostvari, može postati članica EU već 2025. godine.

Istraživanje javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima iz ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“

Istraživanje koje je sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat za potrebe dnevnog lista Danas, prvi put od 2011. godine predstavlja stavove građana o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i Haškim tribunalom, ali i o otvaranju arhiva, regionalnoj saradnji pravosudnih tela, političkoj rehabilitaciji osuđenih za ratne zločine, nadoknadi štete žrtvama i podizanju spomenika, reformi obrazovnog programa, te govori o percepciji krivice, odgovornosti za počinjene zločine i opštoj obaveštenosti građana o ratovima i zločinima iz 1990-ih godina.

Predstavljeni Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana o ratovima 1990-ih

U ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, na konferenciji koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list „Danas“, predstavljeni su Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“.