„Dostojanstvo za nestale“ – 1.636 I DALJE NESTALI

Posle Prištine, u Beogradu je 31. 8. 2024. godine predstavljena druga knjiga Kosovske knjige pamćenja, pod naslovom „Dostojanstvo za nestale“, koju su objavili Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao rezultat projekta REKOM mreža pomirenja. U različitim fazama projekat su finansijski podržali EU, Fondacija braće Rockefeller (RBF), Civil Rights Defenders (CRD), Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), ministarstva spoljnih poslova Norveške i Češke. Knjiga o 1.636 nestalih temelji se na 6.714 dokumenata koji se čuvaju u zajedničkoj bazi podataka FHP-a i FHPK-a. Najvažniji izvor o okolnostima nestanka čini 2.007 izjava članova porodica i svedoka, potvrđenih sa još 1.178 izveštaja o dodatnom istraživanju i 397 izveštaja o proveri statusa – da li je prijavljena žrtva stvarna žrtva. Među nestalima je 1.487 civila. Za identifikaciju 151 nestalog nije obezbeđeno dovoljno krvnih uzoraka. I dalje su nestali – 272 osobe starije od 70 godina, 120 mlađih od 18 godina i 72 osobe sa ozbiljnim invaliditetom.

NAJAVA DOĐAGAJA: Predstavljanje knjige „Dostojanstvo za nestale“.

Drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

U organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), koji su deo REKOM mreže pomirenja, u nedelju je, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, održan drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Drugi dan Foruma, posle dva panela, obeležila je poseta porodicama Bogujevci i Duriqi i mestima na kojima počivaju žrtve masakra u Podujevu/Podujevë.

Na XVI Forumu prethodno je predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000), naslovljen „Dostojanstvo za nestale”.

XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

Izveštaj sa debate: ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida

Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo je 10. jula 2024. godine organizovao javnu debatu pod nazivom „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“. Cilj debate bio je kritička refleksija konstruisanog političkog diskursa o genocidu u kome nacija postaje odbrambeni mehanizam koji onemogućava razgovor o odgovornosti.

O tome kako danas govorimo o Srebrenici, o odnosu odgovornosti i krivice, i o ulozi nacije u zvaničnom narativu, na debati su govorili Marija Mandić, lingvistkinja i viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Milan St. Protić, istoričar i diplomata, i Srđan Milošević, pravnik i istoričar.

Jovana Kolarić, koordinatorka i istraživačica FHP, moderirala je debatu, i otvorila je predstavljajući sudski utvrđene činjenice o pravnoj kvalifikaciji genocida u Srebrenici kroz pravnosnažne presude međunarodnih sudova. Navela je da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije za 20 godina postojanja podiglo samo pet optužnica za zločine počinjene u julu 1995. godine u vezi sa Srebrenicom. Ni u jednoj od ovih optužnica se ne pominje genocid, dok se u čak tri ne pominje ni Srebrenica. Iako se o ovim činjenicama u Srbiji ne razgovara osim kada se one negiraju, o Srebrenici se ipak govori.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Od krivice ka odgovornosti“

Nemačka predstavlja jedinstven slučaj društva koje je tokom perioda od 50 godina bilo prinuđeno da dva puta sagledava svoju prošlost. Prvo sučeljavanje dogodilo se nakon Drugog svetskog rata, kada su suđenja u Nirnbergu pred međunarodni tribunal izvela lidere poražene države, kojima su sudili pobednici u ratu. Drugo suočavanje s prošlošću nametnulo se nemačkom društvu nakon ujedinjenja podeljene Nemačke u jednu državu, 1989. godine.

NAJAVA DOGAĐAJA:ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida

Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici Fond za humanitarno pravo vas poziva na javnu debatu „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“ u kojoj učestvuju:

• Srđan Milošević, istoričar i pravnik
• Marija Mandić, lingvistkinja, IFDT
• Milan St. Protić, istoričar i diplomata
• Olga Manojlović Pintar, istoričarka
• Jovana Kolarić, FHP, moderatorka

Kako govorimo o Srebrenici? Na koji način se pojam odgovornosti zloupotrebljava za društvenu amnestiju počinilaca? Zašto se prihvatanje odgovornosti tumači kao opasnost po naciju?

Debata će biti održana 10. jula 2024. godine u 17.30h, Prostor Miljenko Dereta (Dobračina 55)

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Tihi šapat prošlosti

Od završetka rata u Bosni i Hercegovini prošlo je skoro 30 godina. Iako nemaju direktna iskustva i sećanja, generacije rođene tokom oružanog sukoba i nakon njega izložene su dubokom i dugotrajnom uticaju rata na članove njihovih porodica i zajednica. Posleratne generacije odrastaju okružene sadržajem kolektivnih trauma bez potpunog razumevanja onoga kroz šta prolaze. One dele traume koje postaju jedno od obeležja njihovog grupnog identiteta, koje se prenose kroz generacije, i koje utiču na kolektivnu svest, vrednosti, ponašanja i međusobne odnose unutar zajednica.

Dosadašnja razmatranja i istraživanja rata i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini uglavnom su bila fokusirana na period od 1992. do 1995. godine, pri čemu ne povezuju ulogu transgeneracijskih kolektivnih trauma i radikalizacije posleratnih generacija. Nemogućnost da se prihvate i razumeju zločini iz prošlosti, kako svoje, tako i druge grupe, proizilazi između ostalog i iz neprocesuiranih kolektivnih trauma.

Najava događaja: Predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine

Fond za humanitarno pravo vas poziva na predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine u sredu 29. maja 2024. godine u 10:00 časova, u Velikoj sali Medija Centra (Terazije 3, II sprat).

Izveštaj obuhvata analizu 27 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2023. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

#IzSudnice u 16: Javni časovi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Fond za humanitarno pravo vas poziva na seriju javnih časova o suđenjima za ratne zločine u Srbiji pod nazivom #IzSudnice u 16.

Sudski postupci koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu objedinjeni u šest tematskih celina.

15. maja – Seksualno nasilje u ratu
22. maja – Folder: Kosovo
29. maja – Zločini za koje niste čuli
5. juna – Komandanti pred sudom
12. juna – Genocid pod pseudonimom
19. juna – Večna suđenja