Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Stvaranje neprijatelja

Ove godine navršava se 26 godina od izbijanja oružanog sukoba između srpske vojske i policije i Oslobodilačke vojske Kosova. Prema rezultatima istraživanja Fonda za humanitarno pravo (FHP), od početka 1998. do kraja 2000. godine, u ovom sukobu i u vezi sa sukobom, stradalo je preko 13.500 ljudi, među njima više od 10.300 civila. Sudbina i lokacije sa posmrtnim ostacima više od 1.600 osoba i dalje su nepoznati.

Uprkos javno dostupnim podacima o žrtvama i utvrđenoj odgovornosti institucija Srbije za zločine počinjene nad Albancima, svedočimo širokoj raspostranjenosti narativa koji su nastali i promovisani tokom 1980-ih i 1990-ih godina u javnom diskursu Srbije, a koji su negovani i dalje razvijani do danas. Izostaje zajedničko razumevanje prošlih događaja, dok negativne slike o drugoj strani dominiraju u javnim prostorima oba društva. U ovakvim društveno-političkim okolnostima već punih 13 godina odvijaju se pregovori o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, uz posredstvo Evropske unije. Nespremnost da se prihvati odgovornost i razreši nasleđe prošlosti, međutim, sprečava suštinsku implementaciju postignutih sporazuma i stvarni napredak u uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.

Dosije: „Svetozar Andrić“

Tokom oružanog sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine (BiH) Svetozar Andrić se nalazio na mestu komandanta Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a od jula 1995. godine na mestu zamenika komandanta i načelnika štaba Drinskog korpusa VRS.

Dokazi predstavljeni u ovom dosijeu ukazuju na to da su, od maja 1992. godine, kada je Andrić naredio „iseljavanje muslimanskog stanovništva“ iz zvorničke opštine, te osnivanje logora Sušica u Vlasenici, pripadnici Birčanske brigade, samostalno ili u sadejstvu sa drugim vojnim i policijskim jedinicama, počinili brojne zločine u zoni odgovornosti brigade. U Dosijeu su predstavljeni i dokazi o ulozi Svetozara Andrića u genocidu koji je počinjen u Srebrenici u julu 1995. godine.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje dosijea „Svetozar Andrić“

U sredu, 28. februara 2024. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj šesnaesti dosije pod nazivom „Svetozar Andrić“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Svetozar Andrić, nekadašnji major Jugoslovenske narodne armije, od maja 1992. godine nalazio se na mestu komandanta Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a od jula 1995. godine na mestu zamenika komandanta i načelnika štaba Drinskog korpusa VRS. U dosijeu su predstavljeni dokazi o ratnim zločinima počinjenim u zoni odgovornosti jedinica kojima je komandovao Svetozar Andrić.

Debata: Decenija sećanja

U okviru projekta REKOM mreža pomirenja, Fond za humanitarno pravo organizuje debatu o politikama sećanja i komemorativnim praksama u postjugoslovenskim zemljama pod nazivom Decenija sećanja.

Istraživači i istraživačice će predstaviti rezultate svojih istraživanja o obeležavanju pet događaja tokom deset godina u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tokom diskusije, fokus će biti na konfliktnim narativima o istim događajima koji, umesto da s vremenom postaju manje sporni, pokazuju sve više razlika u interpretaciji sudskih činjenica. Cilj debate je zbližavanje perspektiva i osnaživanje uticaja akademske zajednice i civilnog društva u stvaranju kulture sećanja zasnovane na sudskim činjenicama i ličnim iskustvima.

Debata će se održati u hibridnom formatu 25. januara 2024. godine od 11.00 do 15.00. Otvorena je za javnost putem Zoom platforme, sa obezbeđenim simultanim prevodom, uz obaveznu registraciju na linku.

Spremni za ratove sećanja: Slučaj spomen-ploče HOS u Hrvatskoj

Ovaj izveštaj se fokusira na Hrvatsku i upotrebu govora mržnje i kontroverznih simbola za održavanje simboličkih granica, jačanje jednostrane verzije prošlosti i mobilizaciju birača. Prisustvo i upotreba ustaškog pozdrava Za dom spremni (ZDS) dosledan su primer tih tendencija. Poslednjih godina, taj pozdrav se sve više prepliće s nasleđem Drugog svetskog rata i hrvatskog rata za nezavisnost devedesetih godina prošlog veka, istovremeno odražavajući uspon nacionalizma i radikalno desničarskih stranaka i pokreta u Hrvatskoj, kao i u inostranstvu. Izveštaj predstavlja uvide u načine na koje se ZDS koristi za reifikaciju nacionalnog identiteta, dok se usredsređuje na neke od glavnih aktera koji ovekovečuju tu dinamiku, kao što su političari i ratni veterani. Shodno tome, ovaj izveštaj se prvenstveno fokusira na slučaj spomen-ploče koju su 2016. godine podigli bivši pripadnici paravojne jedinice Hrvatskih obrambenih snaga, a koja je sadržala pozdrav ZDS. U jednom trenutku čak preteći da će srušiti vladu, slučaj pokazuje kako se pozdrav koristi za održavanje dominantnog narativa o Domovinskom ratu.

BBC lista 100 inspirativnih i uticajnih žena iz celog sveta za 2023.

U kategoriji Politika & Zagovaranje: Rukshana Kapali, Nepal, Sonia Guajajara, Brazil, Monica McWilliams, UK, Summia Tora, Afghanistan, Sepideh Rashnu, Iran, Neema Namadamu, Democratic Republic of Congo, Bella Galhos, East Timor, Rina Gonoi, Japan, Maryam Al-Khawaja, Bahrain/Denmark, Christiana Figueres, Costa Rica, Tamar Museridze, Georgia, Iryna Stavchuk, Ukraine, Nataša Kandić, Serbia, Yael Braudo-Bahat, Israel, Michelle Obama, US, Shamsa Araweelo, Somalia/UK, Bernadette Smith, Turtle Island / Canada, Renita Holmes, US, Dehenna Davison, UK, Yasmina Benslimane, Morocco, Xu Zaozao, China, Alicia Cahuiya, Ecuador, Najla Mohamed-Lamin, Western Sahara, Sofia Kosacheva, Russia, Ulanda Mtamba, Malawi, Amal Clooney, UK/Lebanon and Gloria Steinem, US.

https://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-02d9060e-15dc-426c-bfe0-86a6437e5234

Međunarodna konferencija o digitalnim arhivima organizacija civilnog društva

Fond za humanitarno pravo u saradnji sa konzorcijumom Globalna inicijativa za pravdu, istinu i pomirenje organizuje trodnevnu međunarodnu konferenciju pod nazivom “Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva za digitalno arhiviranje“. Cilj ovog događaja je pružanje podrške organizacijama civilnog društva iz celog sveta u razvoju njihovih digitalnih arhiva posvećenih sistematskim i masovnim kršenjima ljudskih prava. 

Konferencija će se održati od 1. do 3. novembra 2023. godine u Beogradu, uz učešće stručnjaka i predstavnika organizacija koje dokumentuju kršenja ljudskih prava iz više od 15 zemalja, među kojima su Argentina, Ukrajina, Indonezija, Španija, Hrvatska, Šri Lanka i druge. Raznovrsnost učesnika i društvenih i političkih konteksta u kojima se ove organizacije bave dokumentovanjem i digitalnim arhiviranjem kršenja ljudskih prava obezbediće različitost perspektiva i obogatiti diskusije. 

Online okrugli stol: Rat i mir 1990-ih – obrazovanje, pamćenje i mladi u Hrvatskoj

Skoro 30. godina od kraja rata u Hrvatskoj, sjećanje na mirovne inicijative iz 90-ih, kao i mirne reintegracija Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srijema s kojm je službeno završio oružani sukob, ne zauzimaju dominantno mjesto u politikama pamćenja i obrazovanju.

Kako se obilježava rat, a kako mir u Hrvatskoj? Kako se u javnom prostoru obilježava mirna reintegracija i koliko mladi u Hrvatskoj znaju o tome? Što mladi misle o ratu, a što o mirovnim incijativama i pomirenju općenito? Koliko je obrazovanje pod utjecajem dominantnih politika pamćenja i koliko se o razmišljalo o promjeni fokusa tijekom rada na kurikularnoj reformi?

Online okrugli stol će se održati u petak, 22. septembra 2023. godine, sa početkom u 15 časova putem Zoom platforme. Registracija je otvorena putem linka, a prenos možete pratiti putem linka.

Poziv za studente: Međunarodna konferencija “30 godina od osnivanja MKSJ, naslijeđe i trenutni izazovi”

Fond za humanitarno pravo poziva studentkinje i studente prava i društvenih nauka iz Srbije da se prijave u koliko žele da prisustvuju međunarodnoj konferenciji pod nazivom “30 godina od osnivanja MKSJ, naslijeđe i trenutni izazovi” koja će biti održana u Sarajevu, 14. i 15. septembra 2023. godine. Konferencija, koju organizuju Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Udruženje Pokret „Majke enklave Srebrenica i Žepa”, ima za cilj da otvori niz pitanja koja se odnose na rad i nasleđe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).

Program konferencije “30 godina od osnivanja MKSJ naslijeđe i trenutni izazovi” biće posvećen sledećim temama:

• Dostignuća MKSJ u međunarodnom humanitarnom pravu
• Uloga istražitelja i tužioca u dostignućima MKSJ
• Uloga i iskustva novinara u svedočenju pred MKSJ
• Uloga i iskustva žrtava u svedočenju pred MKSJ
• Doprinos međunarodnih organizacija u procesuiranju ratnih zločina na području bivše Jugoslavije
• Rezultati u sprovođenju procesuiranja ratnih zločina u regionu

Jedan od ključnih aspekata konferencije je promocija dijaloga i saradnje među studentima i studentkinjama u regionu. Tokom konferencije prisutni će imati priliku da čuju izlaganja žrtava i novinara koji su svedočili pred MKSJ kao i pravnika i drugih eksperata koji su na različite načine učestvovali u radu ovog Suda. Od studenata i studentkinja, koji budu odabrani da prisustvuju konferenciji, očekuje se da prate izlaganja učesnika konferencije, postavljaju pitanja i učestvuju u diskusijama. Pre odlaska na konferenciju biće organizovan sastanak u prostorijama Fonda za humanitarno pravo na kom će biti predstavljena agenda konferencije.

Troškove putovanja, smeštaja i ishrane snose organizatori.

Molimo sve koji su zainteresovani da se prijave do 6. septembra 2023.  godine.

Prijave na linku

Haški tribunal nam ne dozvoljava da zaboravimo – Povodom 30 godina od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine

Kada sam 2005. godine prvi put došao u haški tribunal, činilo mi se nadrealnim da ću se naći uživo na mestu na kome se sudi političaru koji je uništio moju zemlju.

Prošao sam obezbeđenje i popeo se u galeriju sudnice. Seo sam u treći red, s leve strane, na jednu od 99 stolica koliko ih je bilo u galeriji Sudnice broj 1.

Bio sam radoznao, pomalo uzbuđen, ali kada sam ugledao optuženog, zbog koga sam proveo gotovo pola dotadašnjeg života u ratnom stanju, koga smatram odgovornim za zločine počinjene širom bivše Jugoslavije – kada sam video Slobodana Miloševića kako nemoćno sedi, na optuženičkoj klupi, između dvojice stražara suda Ujedinjenih nacija – osetio sam pravdu. Osetio sam žmarce kako prolaze kroz mene. Osetio sam da je taj decenijski gospodar života i smrti u Srbiji i regionu – sada na mestu koje mu i pripada.