Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji – izveštaj i diskusija

U ponedeljak, 10. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je organizovao diskusiju povodom objavljivanja izveštaja Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji. Autorka izveštaja Katarina Ristić analizirala je istorijski revizionizam o ratovima devedesetih u medijima u Srbiji od pada Miloševićevog režima 2000. godine do danas. O nalazima izveštaja i opštem odnosu medija u Srbiji prema ratovima devedesetih, govorile su Katarina Ristić, autorka izveštaja i istraživačica sa Univerziteta u Lajpcigu, Svetlana Lukić, novinarka i urednica portala Peščanik, i Milica Stojanović, novinarka BIRN-a. Diskusiju koja je održana u KROKODILovom Centru moderirala je izvršna direktorka FHP-a, Ivana Žanić.

Izveštaj Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji razlikuje dve faze istorijskog revizionizma u medijima od pada režima Sobodana Miloševića do danas:  (i) period do 2012. godine, koji obeležava liberalizacija medija, ali i nedostatak volje medijskih aktera da se bave sećanjem na ratove devedesetih godina; (ii) period nakon 2012. godine, kada je na vlast došla Srpska napredna stranka (SNS), a mediji se okrenuli desničarskom populizmu, kada se uočava i uspon revizionističkog narativa. Autorka izveštaja navela je da mediji imaju dvojaku ulogu u stvaranju kulture sećanja – oni se mogu posmatrati kao platforma koja posreduje u različitim pogledima na prošlost, ali i kao aktivni akter sećanja.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje izveštaja Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine

U ponedeljak, 24. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu 2021-2022. godine (Izveštaj). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:30 časova.

Ovaj izveštaj analizira tok aktuelnih sudskih postupaka u Srbiji tokom 2021. i 2022. godine. Međutim, obzirom da većina postupaka traje više od dve godine, radi lakšeg praćenja toka postupka u izveštaju je dat kratak pregled toka postupka i pre 2021. godine.

Izveštaj je podeljen u dva dela. U prvom delu izveštaja analizirani su pojedinačni predmeti koji su trenutno u toku pred sudovima u Srbiji, dok se drugi deo odnosi na glavne probleme koje je FHP u svom radu identifikovao kao ključne koji onemogućavaju žrtve da ostvare svoje pravo na reparacije pred domaćim sudovima.

Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji

Nakon promene režima 2012. godine, novi autoritarni režim Srpske napredne stranke (SNS) stavio je politiku sećanja visoko na svoj politički dnevni red. Revizionistička istorija ratova devedesetih godina sada predstavlja primarni izvor njihove političke legitimacije. Istovremeno, nova Vlada je čvrsto stegla medije, ostavljajući samo nekoliko nezavisnih medija koji su kritični prema novoj politici sećanja. Većina režimskih medija radi u simbiozi sa režimom, aktivno doprinoseći novom revizionističkom narativu. Ovaj narativ je dodatno podržan i naglašen u tabloidima i alternativnim medijima, nudeći još radikalniju verziju prošlosti. U takvoj medijskoj sceni, akteri koji se kritički osvrću na sećanje ograničeni su na nekoliko nezavisnih medija. Istovremeno, oni su pod stalnom pretnjom i režima i tabloida.

Diskusija: Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji

U ponedeljak 10. aprila 2023. godine, u 18 časova, Fond za humanitarno pravo u KROKODILovom Centru (Karađorđeva 43, Beograd) organizuje diskusiju na temu Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji.

U okviru diskusije će biti predstavljen istoimeni izveštaj, analiza istorijskog revizionizma o ratovima devedesetih u medijima u Srbiji od 2000. godine do danas, autorke Katarine Ristić, istraživačice sa Univerziteta u Lajpcigu.

U prvom periodu, do 2012. godine, mediji su osporavali činjenice o ratovima prvenstveno u okviru modela „spirale ćutanja“, tako što su otkrića o zločinima u javnosti obavijana zaglušujućom tišinom. Nakon 2012. godine, sa novom vlašću, dolazi do uspona revizionističkih narativa konsolidovanih unutar medija pod kontrolom države i sve većeg prisustva tabloidne štampe. U analizi se ističe da se nova, revizionistička istorija, dominantna u drugom periodu, nadograđuje na herojsko sećanje na srpsku vojsku, koje služi kao izvor nacionalnog ponosa. Tako dolazi do oživljavanja ideje srpske žrtve i odbacivanja svake odgovornosti za zločine.

Petnaesti dosije FHP o nekažnjenim zločinima Srpske dobrovoljačke garde

U četvrtak, 23. marta 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio 15. dosije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina tokom ratova na području bivše Jugoslavije. Dosije „Srpska dobrovoljačka garda“ iznosi činjenice o nastanku, strukturi i karakteristikama delovanja Srpske dobrovoljačke garde (SDG/Garda), kao i njenom učešću u zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (BiH). Dosije je utemeljen na vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MRMKS), utvrđenim činjenicama, izjavama i svedočenjima svedoka među kojima su i bivši pripadnici Garde, kao i medijskim prilozima i izjavama svedoka koje su prikupili istraživači FHP-a. Tokom istraživanja, FHP je identifikovao 189 pripadnika SDG kojima je komandovao Željko Ražnatović Arkan, a čija se imena nalaze među prilozima u ovom Dosijeu.

Dosije: „Srpska dobrovoljačka garda“

Zločini koje je počinila Srpska dobrovoljačka garda (SDG/Garda), formacija Željka Ražnatovića Arkana, odnosno povezanost policijskih, vojnih i političkih struktura Srbije sa SDG i počinjenim zločinima, bili su sastavni deo optužnica Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) protiv Slobodana Miloševića, Gorana Hadžića i Jovice Stanišića i Franka Simatovića.

Sudski procesi protiv Miloševića i Hadžića okončani su njihovom smrću pre donošenja presude, ali iskazi svedoka i predočeni dokazni materijal tokom suđenja sadrže obimnu građu o delovanju SDG i dokaze o počinjenim zločinima. Pored toga, Tužilaštvo MKSJ je podiglo optužnicu protiv komandanta SDG Željka Ražnatovića Arkana kojom ga je teretilo za zločine počinjene na području Sanskog Mosta.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje dosijea „Srpska dobrovoljačka garda“

U četvrtak, 23. marta 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj petnaesti dosije pod nazivom „Srpska dobrovoljačka garda“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Diskusija: Prošlost nas ne može izlečiti?

Standardizacija sećanja u ime ljudskih prava i postjugoslovenska društva

U svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara se suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava i pravda za žrtve. Ova načela postala su temelji politika sećanja promovisanih u ime ljudskih prava, koje Lea David naziva moralnim sećanjem (moral remembrance). U knjizi „Prošlost nas ne može izlečiti. Propisano sećanje – opasnosti standardizacije u ime ljudskih prava”, prevedenoj u izdanju REKOM mreže pomirenja, David kritički ispituje odnos sećanja i ljudskih prava. Knjiga prati uspon globalnog fenomena memorijalizacije ljudskih prava koji naziva „moralno sećanje”, i istražuje šta se dešava kada se ta agenda sprovede i koje su njene posledice. Na primerima Zapadnog Balkana i Izraela i Palestine, David pokazuje da su dugoročni rezultati ovih napora suprotni od očekivanih i da dolazi do jačanja podela i novih oblika društvenih nejednakosti umesto očekivanog prihvatanja vrednosti ljudskih prava u širem društvu.

Kako se fenomen „moralnog sećanja“ ogleda na postjugoslovenskom prostoru? Koji su rezultati napora i procesa suočavanja sa prošlošću više od tri decenije nakon početka ratova?

Online diskusija: Nastava istorije i pomirenje u post-jugoslovenskim društvima

Nastava istorije ima veliki potencijal da doprinese procesima pomirenja u post-konfliktnim društvima. Nažalost, u post-jugoslovenskim društvima vrlo često se ovaj potencijal ne koristi, a neretko se nastava istorije zloupotrebljava kako bi se održavala negativna slika o drugim grupama. U lekcijama o raspadu Jugoslavije se zanemaruju, selektivno prikazuju, ili u potpunosti iskrivljuju određene činjenice o oružanim sukobima i zločinima počinjenim tokom njih.

Šta propisuju nastavni planovi i programi nastave istorije u Srbiji i Hrvatskoj kada se radi o raspadu Jugoslavije? Kakav je sadržaj lekcija o raspadu Jugoslavije u udžbenicima istorije? Kako ovim temama pristupaju nastavnici istorije u svom svakodnevnom radu? Kako se obrazuju budući nastavnici istorije?

Diskusija će se održati u utorak, 24. januara.2023. godine sa početkom u 19 časova putem Zoom platforme. Registracije je otvorena putem linka, a diskusiju je takođe moguće pratiti putem prenosa na linku.

Sećanje na oružani sukob u Makedoniji 2001. godine: Modeli komemoracije i memorijalizacije

Ovaj rad predstavlja analizu strategija komemoracija oružanog sukoba u Severnoj Makedoniji od njegovog zvaničnog završetka u avgustu 2001. godine do danas. Analiza pokazuje da postoje dva dominantna obrasca sećanja na 2001. godinu u postkonfliktnoj Makedoniji, koja se poklapaju sa dve najveće etničke zajednice u državi, makedonskom i albanskom. Opservacija razvoja događaja svake godine, međutim, pokazuje da komemorativne prakse unutar ta dva domena nisu uniformne koliko se to možda čini. Rad tvrdi da je u poslednje dve decenije došlo do kritičkih promena u komemorativnim diskursima, akterima i aktivnostima, koje ukazuju na menjanje dinamike moći vezane za sećanje na sukob i na mirovni sporazum koji ga je okončao.