Inicijativa za REKOM je prva posleratna regionalna incijativa kojom civilno društvu u regionu nekadašnje SFRJ traži osnivanje međudržavnog i nezavisnog tela za utvrđivanje i javno saopštavanje činjenica o svim žrtavama, ratnim zločinima i drugim teškim poverdama ljudskih prava u vezi sa ratom.
Petak, 08.07.2011.
Medija centar, 11.00h
Terazije br.3/II, Beograd
Proces REKOM: Rezultati i ubuduće
Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo
Maja Mićić, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji
Gordana Đikanović, članica Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji
Dragan Pjevač, član Udruženja porodica poginulih i nestalih “Suza”
Obezbeđen simultani prevod
Dana 03. jula 2011. godine, Fond za humanitarno je posetila grupa studenata New York University. Direktorka FHP-a Nataša Kandić i Sandra Orlović su studentima predstavile dosadašnji rad FHP-a, prezentaciju Kosovske knjige pamćenja, proces REKOM, kao i viziju Fonda u narednom periodu.
Logori koji su u Srbiji postojali tokom ratova devedesetih najveća su tabu tema i to je velika mrlja na obrazu Srbije, rekla je u četvrtak uveče Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo na tribini „Suočavanja“, koju su u Nišu organizovali Alternativni kulturni centar i Medijski istraživački centar.
Povod za tribinu bilo je novinarsko istraživanje o logoru u Nišu, kroz koji je, prema podacima Hrvatske komisije za nestale i zatočene, prošlo skoro 500 ljudi. Na niškom groblju prošlog leta ekshumirano je deset tela od kojih je jedno identifikovano, a nalazilo se na spisku nestalih iz Hrvatske.
Autorski tekst Nataše Kandić
za The New York Times, 6.06.2011.
Hapšenje Ratka Mladića 26. maja me je uhvatilo nespremnu. Nisam mogla da verujem. Stisnula sam šake, pokušavajući da ga čvrsto uhvatim svojim rukama. Konačno, odhanula sam sa olakšanjem.
Ali onda sam čula govor predsednika Srbije Borisa Tadića. Za njega, hapšenje Mladića predstavlja zatvaranje mračnog poglavlja u našoj istoriji i uklanjanje mračne sramotne mrlje koja je obeležavala srpski narod dve decenije. Ali nije bilo pominjanja mnogih drugih počinilaca genocida za vreme devedesetih ili odgovornosti koju srpska država snosi za te zločine. Još jednom, čini se, možemo izgubiti šansu da otvorimo bolnu ali neophodnu debatu o prošlosti.
Postdiplomci na odseku za međunarodne odnose fakulteta „The New School NYC“ posetili su Fonda za humanitarno pravo (FHP) gde su se upoznali sa projektima Kosovska knjiga pamćenja i Inicijativa za REKOM.
Tokom oružanih sukoba od 1991. do 1995. godine stradala su 42 gradjanina Niša, rečeno je tokom prezentacije popisa ljudskih gubitaka u oružanim sukobima na prostoru Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
U svim krajevima bivše SFRJ 26. aprila 2011. otpočelo je prikupljanje milion potpisa podrške osnivanju nezavisne međudržavne regionalne komisije, REKOM. Biće zadužena da utvrdi činjenice o svim žrtvama ratova 1991-2001. godine na toj teritoriji, kao i o svim teškim kršenjima ljudskih prava tokom, nakon ili u vezi s tim ratovima.
Predlog Statuta REKOM-a je, nakon široke javne rasprave, usvojila 4. Skupština Koalicije za REKOM 26. Marta 2011. godine.
U četvrtak, 28. aprila 2011. godine u 15:00 časova u holu Gradske kuće (adresa: 7.jula br. 2, Niš) biće održana javna prezentacija poimeničnog popisa državljana Srbije i Crne Gore koji su izgubili živote ili su nestali u oružanim sukobima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu 1991-1995. godine.
U oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ poginulo je i nestalo 2.028 gradjana Srbije, a sudbina 385 gradjana još nije rasvetljena, podaci su Fond za humanitarno pravo (FHP) koji su izneti na beogradskoj prezentaciji poimeničnog popisa državljana Srbije i Crne Gore koji su izgubili živote ili su nestali u oružanim sukobima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu 1991-1995. Godine.