Sudsko veće u predmetu Gnjilanska grupa nije poklonilo poverenje glavnom svedoku Tužilaštva za ratne zločine

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, osudilo je 19.09.2012. godine optuženog Sameta Hajdarija na 15 godina zatvora, Ahmeta i Nazifa Hasanija na po 13 godina, Agusha Memishija, Burima Fazliu i Selimona Sadiku na po 12 godina, Fatona Hajdarija na 10 godina, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija i Sadika Aliu na po 8 godina, i Shefqeta Musliu na 5 godina zatvora. Kazne su im izrečene zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZJ, koje su počinili u Gnjilanu/Gjilan od 17. do 23. juna 1999. godine, na štetu svedokinja C1 i C2, koje su mučili, prebijali i silovali. Osuđeni su oslobođeni krivične odgovornosti za mučenje i ubijanje žrtava čiji identitet nije utvrđen, kao i za sakaćenje i spaljivanje tela, zbog nedostatka dokaza. Optuženi Fazli Ajdari, Rexhep Aliu, Shaqir Shaqiri, Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Idriz Aliu, Shemsij Nuhium, Ramadan Halimi i Ferat Hajdari, oslobođeni su krivične odgovornosti zbog nedostatka dokaza.

Oficiri i vojnici VJ osuđeni za ratni zločin na Kosovu

Sudsko veće Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavala sudija Dijana Janković, izreklo je 3.08.2012. godine osuđujuću presudu okrivljenim pripadnicima Vojske Jugoslavije – oficirima Zlatanu Mančiću i Radetu Radojeviću, i redovnim vojnicima, Danilu Tešiću i Mišelu Seregiju, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen na Kosovu u aprilu 1999. godine. Okrivljeni nisu prisustvovali objavljivanju presude. Predsednica veća je pročitala zatvorske kazne, ali obrazloženje presude nije, smatrajući da „to nije potrebno jer okrivljeni nisu prisutni i da ne bi nepotrebno zamarala prisutne“.

Prvostepena presuda za ratne zločine u Lovasu je rezultat profesionalnog rada sudskog veća

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, izreklo je 26.06.2012. godine osuđujuću presudu četrnaestorici optuženih zbog toga što su tokom oktobra i novembra 1991. godine, naređivali ili izvršavali napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, na teritoriji Republike Hrvatske, vršili nečovečno postupanje, mučenje i povrede telesnog integriteta i ubistva civilnih lica, što je imalo za posledicu ubistvo 40, a lakše i teže ranjavanje 11 hrvatskih civila.

Presuda za zločine u Belom Manastiru – nedovršena pravda

Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavao sudija Dragan Mirković, 19.06.2012. godine, izreklo je osuđujuću presudu četvorici optuženih za ratni zločin počinjen nad hrvatskim civilima na teritoriji opštine Beli Manastir, u periodu od avgusta do kraja 1991. godine. Optuženi Zoran Vukšić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, optuženi Slobodan Strigić na 10 godina, optuženi Branko Hrnjak na 5 godina i optuženi Velimir Bertić na 1 godinu i 6 meseci zatvora.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini

Izveštaj o suđenjima u 2011. godini nastao je na osnovu praćenja suđenja u predmetima ratnih zločina pred odeljenjima za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti, kao i rada Tužilaštva za ratne zločine. Izveštaj sadrži i analitički prikaz 24 slučajeva koji su se vodili pred sudovima u Srbiji tokom 2011. godine. U Izveštaju se posebno ukazuje na dostignuća i probleme u oblasti regionalne saradnje pravosudnih institucija, zaštiti svedoka, odbrani okrivljenih i primeni međunarodnog krivičnog prava u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Darko Janković i Goran Savić osuđeni za ratne zločine nad Muslimanima u opštini Zvornik

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Tatjana Vuković, izreklo je 16.12.2011. godine, nakon tri godine suđenja, presudu kojom je optuženog Darka Jankovića zvanog Pufta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, optuženog Gorana Savića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je optuženog Sašu Ćilerdžića oslobodilo krivične odgovornosti. Fond za humanitarno pravo smatra da je sud optuženom Jankoviću izrekao pravičnu presudu i kaznu u skladu sa težinom krivičnog dela. U ovom trenutku, dok nema uvida u pisano obrazloženje presude, ostaje nejasno kojim razlozima se vodio sud prilikom donošenja oslobađajuće presude Ćilerdžiću i izricanja kazne zatvora ispod zakonskog minimuma u slučaju optuženog Savića.

Oslobođeni policajci za ubistvo kosovskog Albanca Ise Emini

Prema oceni Fonda za humanitarno pravo (FHP), suđenje i oslobađajuća presuda, koju je aktivnom policajcu Milošu Simonoviću i rezervisti MUP-a Republike Srbije Dragiši Markoviću, izrekao Apelacioni sud u Nišu 17.11.2011. godine, za ubistvo Ise Emini, Albanca iz Prištine/Prishtinë, ozbiljno dovode u sumnju deklarisanu spremnost pravosuđa Republike Srbije da procesura izvršioce ratnih zločina iz redova policije.

Duško Kesar ponovo osuđen na 15 godina zatvora zbog zločina u Prijedoru

Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna, iako spada u red strogih, morala biti stroža, s obzirom da su žrtve civili, ubijeni na brutalan način, a optuženi bivši pripadnik rezervnog sastava policije, koji je imao obavezu da civile štiti. Optuženi na suđenju nije priznao izvršenje ubistva, niti izrazio kajanje i saučešće oštećenoj porodici, čime bi ovo suđenje pružilo moralnu satisfakciju porodici žrtava.

Izveštaji o suđenjima za ratne zločine u Republici Srbiji 2010.

U okviru ovog dokumenta možete pronaći:

• Izveštaj o suđenjima za ratne zločine i etnički motivisana krivična dela u Srbiji 2010.
• Analiza postupaka i sudskih odluka u predmetu Suva Reka
• Izveštaj o nezakonitostima u procesuiranju ratnih zločina u Republici Srbiji

Integralni dokument možete preuzeti ovde.

Hrvatskom državljaninu Veljku Mariću trebalo je da se sudi u Hrvatskoj

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je 23.09.2011. godine optuženog Veljka Marića na 12 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u selu Rastovac [Hrvatska] 1991 godine. Fond za humanitarno pravo smatra da je Veljku Mariću, hrvatskom državljaninu, trebalo da se sudi u Hrvatskoj, da je Republika Srbija trebalo da ga izruči Hrvatskoj i da Državnom odvjetništvu RH ustupi dokaze protiv njega, u skladu sa Sporazumom o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina iz 2006. godine. FHP podseća da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podiglo najmanje 10 optužnica protiv počinilaca ratnih zločina, državljana Srbije, na osnovu dokaza koje mu je ustupilo Državno odvjetništvo RH.