Osveta protiv pomirenja Srba i Albanaca
Politička presudu srbijanskog pravosuđa Albancu nakon fingiranog suđenja – za razliku od nevinih koji se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, Mark Kašnjeti se nije našao ni na kakvom mestu koje bi trebalo da bude predmet interesovanja tužilaštva, pa čak ni tako jadnog kakvo je srbijansko za ratne zločine *Medijsku baražnu vatru ispalio je gomilom neopevanih laži – uža specijalnost – portparol Tužilaštva Bruno Vekarić, Tadićev nesuđeni ministar pravosuđa, koji pred kamerama od fotografije napravio zvučni film * Nataša Kandić: Vređaju se poznate žrtve i nestali, a od trinaest hiljada poginulih na Kosovu u vreme intervencije NATO sedam hiljada je žrtava ratnih zločina. Sve ostavlja gorak utisak da je reč o pravosudnom izrugivanju žrtvama
Beogradska nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP) podnela je krivičnu prijavu za ratne zločine protiv četvorice policajaca zbog sumnje da su 1999. godine u Vučitrnu na Kosovu počinili ubistvo devet Albanaca.
Senad Jusufbegović je imao 17 godina kada je jula 1995. godine, sa ocem i grupom ljudi sa područja Srebrenice preplivao Drinu, bežeći od pokolja. Graničari vojske tadašnje Jugoslavije su ga uhapsili na obali i odveli u Jagošticu. Iz Jagoštice je sproveden u logor u Šljivovici. Policajci su ga tukli svaki put kada bi odlazio u toalet. Iz Šljivovice je nakon nekoliko dana prebačen u Mitrovo Polje. Tamo je bio više puta ispitivan i prebijan. Stražari su ga primoravali da koristi srpsko ime i da peva četničke pesme. U februaru 1996. godine, Senada su policajci ponovo prebacili u Šljivovicu. Oslobođen je 10. aprila 1996. godine.
Beograd – Sudski postupci za ostvarivanje prava na materijalne reparacije traju u proseku pet godina. Ovako dugo trajanje sudskih postupaka, prema standardima Evropskog suda za ljudska prava, predstavlja kršenje prava na pravično suđenje, ističe se u izveštaju „Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji“, koji je juče predstavio Fond za humanitarno pravo. Sandra Orlović, direktorka FHP-a, kazala je da je utisak da na društveno-političkoj agendi političke elite i institucija ne postoji pitanje uspostavljanja pravde za žrtve kršenja ljudskih prava tokom devedesetih za koje su odgovorni pripadnici oružanih snaga Srbije.