Dokument o saradnji tužilaštava Srbije i BiH neće staviti tačku na probleme
Protokol Tužilaštava BiH i Srbije o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida poslednji je u nizu dokumenata sklopljenih u regionu u cilju efikasnijeg progona osoba osumnjičenih za ratne zločine. Dok u srpskom tužilaštvu najavljuju da će doprineti efikasnijem postupanju, eliminisanju vođenja paralelenih istraga, te olakšati uzajamnu razmenu dokaza, pravnici i predstavnici nevladinih organizacija, iako pozdravljaju potpisivanje, nisu sigurni da će otkloniti dosadašnje probleme u procesuiranju odgovornih, koji su više puta do sada doveli do zahlađenju odnosa Beograda i Sarajeva.
Već smo navikli na činjenicu da institucije u Srbiji ne prihvataju kritiku i da svaku opasku na svoj rad doživljavaju kao „mešanje u njihov rad“. Najjači utisak je pak stepen populizma i nažalost, tankog poznavanja materije, zamenika Vekarića. Obraćajući se široj i po pravilu, manje upućenoj javnosti, on je izmešao sopstvene političke ocene, kreativna tumačenja članova i gole statistike lišene bilo kakvog konteksta, stvarajući time konfuziju i prekidanje jasnog sleda kritičke misli. Time je, verovatno, želeo da prikrije užasne propuste koje je Izveštaj FHP-a objavio. No ono što je sigurno, to je da je zamenik Vekarić javnosti bacio prašinu u oči, a prisutnima na prezentaciji pljunuo u lice
Sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC) objavio je knjigu sa imenima oko 96.000 žrtava sukoba devedesetih, s namjerom da to bude do sada najpreciznije dokumentirani spomenik.
Koordinatorica REKOM-a (Regionalne komisije za utvđivanje činjenica o žrtvama i ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše SFRJ) i osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataša Kandić smatra da je svaki korak u pravcu potpisivanja sporazuma o saradnji pravosudnih institucija u regionu dobrodošao.
“Bosanska knjiga mrtvih”, popis 95.940 imena ubijenih i nestalih u ratu ’92.-’95. u Bosni i Hercegovini, koji je sačinio Istraživačko-dokumentacioni centar, predstavljena je danas bh. javnosti u Sarajevu.
Beograd – Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je prvu prvostepenu presudu u korist jednog logoraša bošnjačke nacionalnosti, koji je bio zatočen u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji. Naime, bivši logoraš Mujo Vatreš iz Žepe dobio je presudu u svoju korist i odštetu u iznosu od 500.000 dinara, odnosno 4.700 evra.