Beograd – Reč je o redovnoj proceduri koja bukvalno može da se odnosi na svaki zakon – kaže za Danas Vladimir Cvijan, predsednik Zakonodavnog odbora Parlamenta Srbije, povodom prekjučerašnje odluke Ustavnog suda Srbije da od ovog odbora zatraži mišljenje o odredbama Zakona o BIA čija je ustavnost osporena.
Beograd – Ustavni sud Srbije povukao je juče sa dnevnog reda odlučivanje o inicijativi za ocenu ustavnosti delova zakona po kojima direktor BIA može da naloži prisluškivanje i tajno praćenje bez odobrenja suda.
Beograd — Ustavni sud Srbije trebalo bi danas da ospori delove zakona po kojima direktor BIA može da naloži prisluškivanje i tajno praćenje bez odobrenja suda.
Sudije Ustavnog suda tu odredbu na današnjoj sednici, kako saznaje Blic, trebalo bi da odrede kao neustavnu. Kako piše taj list, sudija izvestilac je odlučio da prihvati predlog Fonda za humanitarno pravo koji je podnesen još 2002, da se član 15. zakona o BIA proglasi neustavnim.
Direktor Bezbednosno-informativne agencije neće više imati pravo da naloži početak prisluškivanja i tajnog praćenja bez odobrenja suda, jer se očekuje da će sudije Ustavnog suda na današnjoj sednici tu odredbu zakona proglasiti neustavnom.
Beogradski sud doneo je presudu u korist Splićanina Ivice Bačića, koji je tužio vojsku Srbije zbog automobila koji mu je 1991. godine u Kininu oduzela JNA. Reč je o prvoj ovakvoj presudi, koja je potvrdila da današnja vojska Srbije snosi pravnu odgovornost za ono što je činila JNA, što otvara put za brojne tužbe građana Hrvatske, BiH i Kosova protiv Srbije i njene vojske.
Regionalni koordinator procesa REKOM Nataša Kandić smatra da je vreme da taj proces postane međudržavni projekat pomirenja i ističe da je preduslov za to politička odluka, “državni pečat” na formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje i saopštavanje činjenica o žrtvama i ratnim zločinima.
Beograd — Regionalni koordinator procesa REKOM Nataša Kandić smatra da je vreme da taj proces postane međudržavni projekat pomirenja.
Preduslov za to je, kako kaže, politička odluka, odnosno da se stavi “državni pečat” na formiranje Regionalne komisije za utvrdjivanje i saopštavanje činjenica o žrtvama i ratnim zločinima.
Nataša Kandić , direktorka Fonda za humanitarno pravo, šire objašnjava za RSE zašto sumnja u uverljivost iskaza zaštićenog svedoka o nelegalnom vađenju organa na Kosovu namenjenih transplantaciji.
Beograd — Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ne veruje u autentičnost objavljenog snimka zaštićenog svedoka koji je učestvovao u vađenju organa.
