Beograd – Negiranje genocida i ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije trebalo bi tretirati kao krivično delo i uneti u krivične zakone, saglasni su sagovornici Danasa – predstavnici nevladinih organizacija iz Beograda, Sarajeva, Zagreba i Podgorice.
“Žrtve su uvijek te koje na kraju moraju platiti, i tokom rata i tokom sudskih procesa”, kaže Florence Hartmann, bivša glasnogovornica tužilaštva u Haagu i savjetnica tužiteljice Carle del Ponte za Balkan, dok komentariše najnovije odluke predsjednika Haškog tribunala o prijevremenom oslobađanju još dvojice osuđenih za ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini.
Povodom izjave zamenika tužioca Bruna Vekarića da je policajac Slobodan Stojanović samovoljno napustio program zaštite, koji mu je Tužulaštvo za ratne zločine dodelilo u vezi sa istragom protiv komandanta nekadašnjeg 37. Odreda PJP, Radoslava Mitrovića, i još 16 pripadnika PJP, odgovorno tvrdim da to nije tačno. U dogovoru sa tužilaštvom, Jedinica za zaštitu svedoka je 29.10.2009. godine, bez ikakvog prethodnog obaveštenja, upala u privremeni stan zaštićenog svedoka, naredila mu da pokupi svoje stvari, suprugu i dete radi povratka u Leskovac, sa kratkim obrazloženjem da mu je ukinut status zaštićenog svedoka.
Miloša Danilovog Vlašković (do1990. godine načelnik analitike i informatike u SUP-a Kosovo i Metohija, poreklom Crnogorca iz Ibarskog Kolašina) ubili su dvojica rezervista VJ, 16. juna 1999. godine, oko 16:30 časova, u Donjoj (”Bošnjačkoj”) Mahali sela Mazgit, opština Obilić, Kosovo. Milošev sin VMV i supruga MJV , kao i šestoro komšija koji su videli Miloševe ubice (čiji identitet ne otkrivam iz razloga njihove bezbednosti), međusobno saglasno ističu –”ubili su Miloša jer je štitio komšije Albance i Muslimane, a i da ne otkrije imena kosovskih Srba iz okolnih sela i Obilića koji su ubijali Albance i Muslimane, prognali ih iz sela i kuća, pljačkali i spaljivali im kuće i imovinu”
RSE je zabeležio izjavu jednog bivšeg zaštićenog svedoka Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu koji, uz opis najstrašnijih zločina na Kosovu 1998. godine, optužuje Tužilaštvo da štiti zločince, a policiju da zaštićene svedoke maltretira. U tužilaštvu to demantuju.
Nema nikakvih političkih pritisaka na Haški tribunal, kaže za Danas Teodor Meron, predsednik Haškog tribunala. On dodaje da je to potpuna istina i da kada neko dođe u njegove godine, a to je 83, “stvari vidi sa perspektivom”.
Nije vršena korektna istraga kada je ubijen naš lekar, dr Branimir Đokić. Njega je ubio policajac Goran Stamenković – Stamenko, zato što je doktor o zločinima na Kosovu znao mnogo, kao i ja, a komandant Radoslav Mitrović nije dozvolio istragu, konstatovao je da je doktora ubila UČK. Doktor je bio sa nama u četi od osnivanja Posebnih jedinica milicije. Rekao je Nenadu Stojkoviću: “Kada se vratim, reći ću sve šta ste radili!”. Ubili su ga kao ključnog svedoka
Agonija žrtava torture u BiH, koja traje osamnaest godina, mogla bi uskoro biti okončana. Naime, prijedlog Zakona o pravima žrtava torture BiH konačno je poslat u parlamentarnu proceduru. Iako se čini kao mali korak, na ovakav potez bh. vlasti oko 200.000 žrtava čekaju osamnaest godina. Ovaj zakon je Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice BiH predat krajem prošle godine, međutim njihovim godišnjim planom rada on nije predviđen. Iz udruženja logoraša optužuju Ministarstvo da vrši opstrukciju usvajanja ovog zakona.
Jedan pripadnik pirotske čete je mrtvom Albancu isekao glavu, onda je danima kuvao u jednoj posudi. Izvukao je iz nje tri zlatna zuba, a posle toga otišao je kući i izlakirao lobanju i napravio stonu lampu. Telo tog Albanca bilo je na brdu iznad Orahovca, ubijen je u borbi. Kad smo se posle tog događaja vratili, jer, išli smo na kraća odsustva, isto je uradio sa jednom ubijenom ženom. I njoj je odsekao glavu, na isti način kuvao glavu, odneo kući i napravio od nje stonu lampu. Govorio je da hoće da ima par. Normalni ljudi su bili zgroženi, svi smo znali, i komandant odreda, komandiri četa i osamdesetak posto policajaca
Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević izjavio je danas da se u Beogradu na slobodi nalazi još 300 osumnjičenih za ratne zločine, i istakao da je neophodno intenzivirati rad na procesuiranju tih slučajeva.