Beogradski Fond za humanitarno pravo koji se bavi žrtvama ratova u 90-im godinama najavio je žalbu na visinu odštete koju država Srbija treba da isplati petorici kosovskih Albanaca, nevino uhapšenim i maltretiranim u zatvorima 1999. godine. Takođe, Fond traži da se izajednači tretman žrtava Miloševićevog režima sa žrtvama komunističkog režima kojima se isplaćuje odšteta i bez sudskih odluka.
Ministarstvo pravde Republike Srbije donelo je nedavno odluku da se žrtvama montiranih političkih procesa u vreme komunističkog režima ponudi materijalno obeštećenje zbog vremena koje su proveli u zatvoru i oduzimanja građanskih prava. Ministarstvo je na adrese 15 neimenovanih osoba poslalo ponudu da država za svaki njihov dan proveden u zatvoru na Golom otoku isplati odštetu u iznosu od sedam evra.
Beograd – Fond za humanitarno pravo ocenio je juče da sudovi u Srbiji dosuđuju ponižavajuće i nepravilne novčane nadoknade nesrpskim žrtvama i najavio da će uložiti žalbu na presudu Prvog osnovnog suda, kojom je državi Srbiji naloženo da petorici kosovskih Albanaca isplati odštetu od 1,3 miliona dinara.
Svi građani koji ne budu imali novca da plate advokata za predstavljanje pred sudom, najverovatnije će morati da odustanu od traženja pravde. Novi Zakon o praničnom postupku (ZPP) je zabranio da sindikati, nevladine organizacije i pravnici koji nisu članovi Advokatske komore pružaju pravnu pomoć koja je do sada najčešće bila besplatna. Građanima preostaje ili da se sami zastupaju pred sudom, ili da se nadaju da u njihovoj opštini postoji služba za pružanje pravne pomoći. Takve službe su formalno osnovane u samo 46 od 160 opština Srbije. Vrlo mali broj njih je i počeo sa radom. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije donesen.
Čertnaestog juna, kada će novi predsednik SrbijeTomislav Nikolić otići u prvu posetu Briselu i sastati se sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, moraće da objasni svoj stav o genocidu u Srebrenici. To je poručeno iz Brisela nakon što je u jednom intervjuu Nikolić negirao genocid u Srebrenici nazvavši ga zločinom i nakon što je nimalo taktički rekao da ne treba svakog predsednika Srbije pitati hoće li otići na mesto gde se to dogodilo.
PODGORICA, 1 juin 2012 (AFP) – Le président serbe Tomislav Nikolic a nié l’existence d’un génocide en 1995 à Srebrenica, en Bosnie, déclaration qui remet en cause son prétendu abandon de l’ultranationalisme et qui va dégrader les relations dans une région toujours profondément marquées par les guerres des années 1990.
Kakav je značaj suđenja za ratne zločine u procesu pomirenja u regiji? Je li Tribunal u Haagu ispunio osnovne ciljeve koji su pred njim postavljeni? Postoje li, u pojedinim procesima, određeni politički elementi? Kakva je saradnja sudova i država regije u procesuiranju ratnih zločina?
Javna rasprava „Intelektualci i politika: izbori 2012.“ održana je u organzaciji Političkog foruma u sredu, 30. maja u Beogradu. Raspravu je otvorila Nataša Kandić, a uvodničari su bili Vesna Rakić-Vodinelić, Zoran Živković i Vesna Pešić, a govorili su i Vladimir Pavićević, Dušan Pavlović, Nebojša Popov i drugi.
Emisija Radar TV Vojvodine, autorke Marine Fratucan, istražuje kakav je odnos Srbije prema zločinima koji su činjeni u ime njenih građana dve decenije kasnije.
Smatram da je pogrešno tvrđenje da su postojale paravojne formacije. Jer, one su bile u sastavu policije i Vojske, od njih regrutovane, snabdevene oružjem i drugim sredstvima za vođenje rata i za nedela koja su počinilie. Prema tome, ne mogu da se tretiraju kao paravojne formacije. Jer, paravojna formacija bi bila neka samostalna banda koja je otišla samo da pljačka. Uzmimo za poređenje jedinicu Željka Ražnatovića Arkana, da je vlast htela, mogla je da je raspusti, ali joj je bila potrebna, pa su puštali da radi šta hoće