Državni zločin i državno ćutanje

Punih 25 godina država Srbija se pretvara da nema nikakve veze sa otmicom u Štrpcima, pravi se da nije znala da će se zločin desiti, glumi da je učinila sve da se činjenice rasvetle, ali kao nije uspela. Prva obećanja da će zločin biti rasvetljen vlast je dala odmah nakon otmice. Od tada do danas vlasti su se menjale, a jedina konstanta u vezi sa zločinom započetim u Štrpcima upravo su obećanja. Ove godine čak ni to.

Kontekst: Prava civilnih žrtava rata

Kako države regije danas tretiraju civilne žrtve iz ratova ’90-ih? Jesu li prepoznate u zakonima i kakva su njihova prava? Kako mogu doći do priznanja statusa i eventualnog obeštećenja?

O tim pitanjima u Kontekstu govore Senida Karović, predsjednica Unije civilnih žrtava rata Federacije BiH, Eugen Jakovčić, medijski koordinator Documente i Relja Radosavljević iz Fonda za humanitarno pravo.

Štrpci: NVO traže spomenik za sve žrtve

U povodu obilježavanja 25 godina od otmice dvadeset (20) nevinih građana (18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog crnca) u stanici  Štrpci a na osnovu stečenih mogućnosti I povoljnog društvenog ambijenta, Centar za zaštitu ljudskih prava I toleranciju – Polimlje upućuje

Poziv listama za beogradske izbore da se izjasne o izgradnji Memorijalnog centra u Batajnici

Da li smo krivi i/ili odgovorni?

Izricanje poslednjih presuda Haškog tibunala, pre nego što je ovaj sud okončao svoj rad, pratilo je javno nadmetanje stavova o krivici i odgovonosti osuđenika i zajednica kojima pripadaju.

Dve decenije nakon završetka nasilnih oružanih sukoba, dominantni narativ u društvima bivše Jugoslavije nalaže da su zločinci iz naših redova individualno odgovorni za počinjena nedela, dok su zločini počinjeni nad pripadnicima naše zajedncie bili posledica zvaničnih politika, iza kojih su stajale konkretne osobe i građani koji su ih podržavali.

Nils Muižnieks: Srbija ne sme da glorifikuje ratne zločince

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks za BIRN kaže da je neprihvatljivo da Srbija, ali i druge balkanske države daju javnu podršku osuđenim ratnim zločincima.

Komesar za ljudska prava Nils Muižnieks je tokom posete Beogradu za BIRN izjavio da davanje javne podrške osobama koje su osuđene za ratne zločine predstavlja uvredu za žrtve sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina.

Kocijančić: Region da reši otvorena pitanja pre ulaska u EU

Pitanje pomirenja tiče se čitavog regiona. Nedavno usvojena Strategija proširenja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, koju je izradila Evropska komisija, jasno kaže: „Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su od suštinskog značaja za napredak zemalja u evropskim integracijama.

 Zajedno sa poboljšanom regionalnom saradnjom, dalji napori ka pomirenju su ključni za očuvanje mira i trajne stabilnosti u regionu. Sve zemlje moraju nedvosmisleno da se posvete, i rečima i delima, prevazilaženju nasleđa prošlosti, i to postizanjem pomirenja i rešavanjem otvorenih pitanja mnogo pre pristupanja EU“, ističe za Danas Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije (EK).

Umjesto šutnje, jasno se suočiti sa zločinima iz prošlosti

Prisilno šutjeti a u sebi i dalje uzgajati mržnju i laž dugoročno je mnogo pogubnije od cikličnog izgovaranja nacionalističkih provokacija.

Umesto pijeteta prema žrtvama vlasti Beograda i Prištine i dalje slave ratne zločince

Dijalog sa zločincem

Unutrašnji dijalog o Kosovu se nastavlja, tema poslednjeg okruglog stola bila je bezbednost, a među govornicima mesto je našao i ratni komandant Zvorničke brigade vojske bosanskih Srba Vinko Pandurević. U trenutku kada su Kosovo već priznale Sjedinjene Države i najveći broj država Evropske unije i kada je i srpskim vlastima jasno da od povratka bivše pokrajine pod okrilje Srbije nema ništa, Pandurević predlaže „suštinsku autonomiju kao izraz federalnih odnosa Srbije i Kosova i Metohije“. Kao da je prespavao mnoge godine unazad, kao da ga nije bilo da vidi da se na putu od „suštinske autonomije“ do „suštinske nezavisnosti“ daleko odmaklo. Pa i nije.