FHP izvestio Komitet UN za ljudska prava o stanju u Srbiji

U okviru svog 119. zasedanja od 6. do 29. marta 2017. godine, Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava (Komitet) razmatraće treći periodični izveštaj Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (Međunarodni pakt). Fond za humanitarno pravo (FHP) poslao je Komitetu izveštaj o stanju u Srbiji i napretku od poslednjeg ciklusa izveštavanja 2011. godine.

FHP se u izveštaju fokusirao na poštovanje prava na život, zabranu torture i drugog okrutnog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i prava na delotvorno pravno sredstvo (sadržanih u čl. 2, 6 i 7 Međunarodnog pakta), usredsredivši se na spisak dodatnih pitanja koja je Komitet uputio Srbiji u vezi sa trećim periodičnim izveštajem, kao i na odgovore Srbije na ta pitanja.

FHP je obavestio Komitet da je u proteklom periodu nedovoljno učinjeno u potrazi za preostalim osobama koje se vode kao nestale iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji, budući da od decembra 2013. godine na teritoriji Srbije nije pronađena nijedna nova lokacija na kojoj se nalaze posmrtni ostaci žrtava ratnih zločina na Kosovu, iako postoje dovoljni pokazatelji da postoji još neotkrivenih lokacija. Regionalna saradnja sa susednim državama je spora i neefikasna. Srbija ne sprovodi preporuke Komiteta za prisilne nestanke, naročito u pogledu otvaranja državnih arhiva u cilju pronalaženja nestalih, ali u praksi ne sprovodi ni sopstveno opredeljenje izraženo u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina, po kojoj jedan od prioriteta u suđenjima za ratne zločine mora biti rasvetljavanje sudbine što većeg broja nestalih osoba.

Optuženi za Kravice negiraju krivicu, porodice ne veruju srpskom pravosuđu

Suđenje u slučaju „Srebrenica“, za ubistvo više stotina Bošnjaka, počelo je u Beogradu, a svi optuženi negirali su krivicu. Osmorica nekadašnjih pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske terete se za masovne likvidacije nekoliko stotina civila u hangaru Zemljoradničke zadruge u selu Kravicama 14. jula 1995. godine.

Toponimi državnog zločina

Toponimi državnog zločina from PEŠČANIK on Vimeo.

Nemanja Stjepanović otkriva za NEWSWEEK: Ko su ljudi iz državnog vrha koji su “zakopavali” zločine na Kosovu

…živimo sa masovnim grobnicama, kako da ne, jer se ovde na limesu vazda međusobno ubijamo iz nekakvog svetog ubeđenja, samo što o tome, je li, mudro ćutimo. Stvar tretiramo kao svojevrsni tabu. Svi smo mi unuci ili bar naslednici ubica. Ali umirujemo sebe, ubica je uvek drugi, krvoproliće je počinjeno uvek tako što smo mi uzvratili vatru. Uvek su oni počeli, ko bi drugi? Ruke su nam krvave, ali savest nam je mirna. 

„Neoplanta ili Obećana zemlja“, Laslo Vegel

Krivična prijava zbog zločina na Golom brdu 1993. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 31. januara 2017. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u julu 1993. godine nad ratnim zarobljenicima pripadnicima Armije Bosne i Hercegovine (BiH) na Golom brdu na planini Igman u Bosni.

Prijava je podneta protiv tadašnjeg komandanta interventne čete Igmanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) Miroslava Škorića, pet identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika VRS.

Nakon osvajanja Golog brda, 17. jula 1993. godine, pripadnici interventne čete Igmanske brigade VRS, predvođeni Miroslavom Škorićem, zarobili su četiri pripadnika Armije BiH koji su se nalazili u dva bunkera. Roberta Kahrimanovića su odmah ubili, a preostalu trojicu zarobljenika odveli u podnožje planine Igman, nedaleko od Blažuja, gde ih je sačekao bivši komandant interventne čete Branislav Gavrilović. Po Gavrilovićevom naređenju ubijena su dva zarobljenika – Živko Krajišnik i Rusmir Hamalukić, dok je zarobljenik Perica Koblar odveden u sedište vojne policije u Blažuju i predat pripadnicima VRS. Koblar je sedam dana bio zatočen u Blažuju i nad njim je svakodnevno vršena tortura, a nakon sedam dana je pušten.

Perica Koblar je dva dana svedočio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju o ovom događaju, u predmetu protiv Vojislava Šešelja (10. i 11. juna 2008. godine). U Srbiji za ovaj zločin niko nije procesuiran.

Nekažnjeno skrivanje preko 900 tela u masovne grobnice u Srbiji

U utorak 31. januara 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio svoj sedmi po redu dosije o nekažnjenim zločinima i potencijalnim počiniocima. Dosije „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“ prikazuje kako je operacija skrivanja tela Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine bila isplanirana i sprovedena, te koje su civilne, vojne i policijske institucije u nju bile uključene. Cilj dosijea je da ukaže na počinioce prikrivanja najtežih zločina na Kosovu, da građanima Srbije omogući uvid u nedela koja su počinjena u njihovo ime, te da podstakne svedoke da iznesu svoja saznanja o ovim događajima i pomognu potragu za više od hiljadu tela albanskih civila ubijenih tokom sukoba na Kosovu.

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

Nemanja Stjepanović za N1 o očekivanjima od Specijalnog suda za Kosovo i odgovornošću političara za počinjena (ne)dela

Zašto je Vučiću potrebno da ga hvali ratni zločinac?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome zašto vlast u Srbiji sve više koristi metode režima Slobodana Miloševića. Sagovornici su bili Boban Stojanović, politikolog iz Beograda, i Nemanja Stjepanović, istraživač beogradskog Fonda za humanitarano pravo.

Bilo je reči o dva lica Srpske napredne stanke – evropskom i radikalskom, o brutalnom premlaćivanju aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, o rehabilitaciji ratnih zločinaca koje je osudio Haški tribunal, šta je vlast htela da postigne slanjem na Kosovo voza oslikanog parolom “Kosovo je Srbija”, da li je priča Tomislava Nikolića o slanju srpske vojske na Kosovo bila njegova solo akcija ili je to urađeno sa znanjem Vučića, kao i o tome da li je povratak nacionalizma u funkciji predstojećih izbora ili je reč o trajnijem opredeljenju vladajuće stranke u Srbiji.

Advokatska komora Beograda zloupotrebljava javna ovlašćenja

Upravni odbor Advokatske komore Beograda (AKB) 19. januara 2017. godine odbio je zahtev za upis u imenik advokata bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, ocenjujući ga nedostojnim članstva. Upravni odbor AKB je naveo da on nije profesionalno obavljao funkciju tužioca za ratne zločine i zamerio mu što nije u dovoljnoj meri procesuirao predmete srpskih žrtava, kao i što je dopustio osnivačici Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataši Kandić da „preuzme apsolutnu vlast u Tužilaštvu za ratne zločine“. FHP ukazuje da je odluka AKB, kao organa javne vlasti, nezakonita i da ovakvo interpretiranje kriterijuma „dostojnosti“ predstavlja eksplicitan pritisak i na sadašnje i na buduće predstavnike ove nezavisne profesije.