U subotu se navršilo 24 godine od otmice i ubistva 16 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana SR Jugoslavije, iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici paravojne formacije “Osvetnici”, kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaciMedredina Hodžića.
Beograd — Godišnjica otmice i ubistva 16 državljana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz Sjeverina biće obeležena mirovnom akcijom “Žena u crnom” u centru Beograda.
U subotu 22. oktobra navršavaju se 24 godine od otmice i ubistva 16 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga bosanskih Srba za vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da institucije Srbije uporno odbijaju da svojim ubijenim građanima pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je načelniku Generalštaba Vojske Srbije dosuđeno 550.000 dinara za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, a koje su mu, kako sud nalazi, naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u u Dosijeu „Ljubiša Diković” i osnivačica FHP-a, Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo. FHP smatra da odluka suda drastično odstupa od prakse Evropskog suda za ljudska prava, dodatno ograničava prostor za raspravu o pitanjima od javnog interesa, kao i da štiti državne funkcionere od svake kritike i od javnog ispitivanja moguće krivične odgovornosti za počinjene ratne zločine. FHP će uložiti žalbu Ustavnom sudu.
Mnoge civilne žrtve ni 20 godina nakon rata nisu dočekale pravdu. Većina ih je tužila Republiku Srpsku (RS) za naknadu nematerijalne štete za bol koju su pretrpjeli. Međutim, presude nisu donesene u njihovu korist, a tamošnje pravosuđe sada im popisuje imovinu i traži isplatu sudskih troškova od nekoliko tisuća eura.
Ramiz Suljkanović čija je 12 godišnja kćerka ubijena na kućnom pragu, svoju borbu za pravdu ipak nastavlja.
Viši sud u Beogradu doneo je 13. oktobra 2016. godine presudu u predmetu Gradiška, kojom je optuženog Gorana Šinika oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ovakva presuda posledica neutemeljene optužnice Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kao i neadekvatne kontrole sudskog veća Višeg suda u Beogradu u fazi potvrđivanja optužnice, te da ovaj predmet predstavlja paradigmatičan primer stvaranja privida produktivnosti pravosuđa za ratne zločine podizanjem optužnica osuđenih na neuspeh.
Ukoliko bi sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić bio izabran za tužioca za ratne zločine, to bi nanelo štetu predmetima za ratne zločine u kojima on sudi, s obzirom na to da se Terzić od januara ove godine nalazi i na poziciji sudije u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.
Optužnica protiv Nehata Tačija, prema medijskim izveštajima, za delo terorizma kao da je nastala u Miloševićevo vreme. Danima posle hapšenja, još se zvanično ne zna za šta je Tači optužen. indikativno je da je uhapšen baš kad se očekuje početak rada Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, kaže za “Zašto?” Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo, sa kojim je razgovarala Branka Trivić.
Dario Kordić nije usamljen primjer ratnog zločinca osuđenog u Haagu koji se poslije povratka kući svrstao među uvažene i rado viđene građane. Odležana haška kazna u Srbiji, Hrvatskoj i BiH funkcionira kao preporuka za društveni utjecaj, a ratni zločinac može biti siguran da će se vlast, kakva god bila, pobrinuti da mu ne fali ni ptičjeg mlijeka.
U četvrtak, 29. septembra 2016. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici Škole za međunarodni trening (School for International Training – SIT). Studenti-polaznici ove škole pohađaju različite univerzitete u Sjedinjenim Američkim Državama, a u okviru programa Studija mira pri Centru za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikaciju, borave u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.