U utorak, 25. marta 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su profesori nekoliko univerziteta iz SAD-a čiji su studenti polaznici programa School for International Training (SIT) Centra za komparativne studije konflikta pri Fakultetu za medije i komunikaciju.
Direkcija sudske medicine u Prištini danas će meštanima sela Mala Kruša na zapadu Kosova predati ostatke tela 19 ubijenih tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine.
Oni će biti sahranjeni sutra, na dan kada su ih ubile srpske snage. Juče su predstavnicima porodice Beriša iz Suve Reke predati ostaci tela 27 žrtava koje su identifikovane skoro 15 godina nakon ubistava.
Poverenik za informacije od javnog značaja je, postupajući po žalbi Fonda za humanitarno pravo (FHP), našao da je praksa anonimizacije presuda protivna Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. U svom Zaključku, Poverenik je naložio Višem sudu u Beogradu, pod pretnjom novčane kazne, da FHP-u dostavi presudu bez nezakonite anonimizacije.
U Srbiji (bez Kosova) i Crnoj Gori je od bombardovanja NATO snaga život izgubilo 275 ljudi, i to:180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ), pet pripadnika MUP-a Srbije. Osim troje državljana Kine, svi ostali su bili državljani SRJ“.
Na Kosovu je život izgubilo 483 ljudi, i to: 267 civila (209 albanskih i 58 nealbanskih), 170 pripadnika VJ, 20 pripadnika MUP Srbije i 26 pripadnika OVK (19 od 26 pripadnika OVK stradalo je u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka).
Ovde možete videti poimeničnu listu ljudskih gubitaka.
Na Kosovu već postoji Misija EU za vladavinu prava, Euleks. Ideja o osnivanju drugog međunarodnog krivičnog suda za Kosovo koji bi se bavio ratnim zločinima je i suvišna i apsurdna.
U ponedeljak, 24. marta navršava se 15 godina od početka sistematske akcije etničkog čišćenja i nasilja nad kosovskim Albancima, sprovedene od strane oružanih snaga srpske vojske i policije tokom NATO intervencije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva institucije Republike Srbije da žrtvama zločina na Kosovu i njihovim porodicama obezbede pravdu, procesuiranjem svih odgovornih bez obzira na njihovu poziciju u vreme izvršenja zločina ili unutar današnje hijerarhije vlasti, ali i pružanjem pravedne satisfakcije za pretrpljenu patnju i stradanje.
Višegodišnja ćutnja oko statusa i zaštite silovanih žena je konačno okončana. Iako se 15 godina pokušavalo zaboraviti zbog, pre svega razvijenih predrasuda da je seksualno zlostavljanje žena zapravo sramota, ne samo za porodicu, nego i za naciju, Skupština je u četvrtak donela odluku o zakonskoj zaštiti silovanih osoba na Kosovu.
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije, od 12. prosinca 2013. godine, uvažena je ustavna žalba[1] pravomoćno osuđenog Saše Radaka za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen na poljoprivrednom dobru “Ovčara”[2].
Dana 12. marta 2014. godine, Koalicija za pristup pravdi je uputila
poziv Pablu de Greiffu, Specijalnom izvestiocu Generalnog sekretara UN za istinu, pravdu, reparacije i garancije neponavljanja, da poseti Srbiju u cilju davanja preporuka Vladi Srbije o merama koje će doprineti uspostavljanju pravde za zločine i druga teška kršenja ljudskih prava počinjena tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.
Prava civilnih žrtava rata u Srbiji regulisana su zakonom iz 1996. godine, kojim je propisano kome država taj status priznaje i koje privilegije dodeljuje. Prema kriterijumima ovog zakona, država ne priznaje status civilnih žrtava rata porodicama nestalih, žrtvama seksualnog nasilja, žrtvama nedela koje su počinile srpske snage, kao ni onima koji su stradali na teritoriji druge države. Na taj način se održava sistemska diskriminacija najranjivijih članova našeg društva, uspostavljena u vreme režima Slobodana Miloševića.