RSE je zabeležio izjavu jednog bivšeg zaštićenog svedoka Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu koji, uz opis najstrašnijih zločina na Kosovu 1998. godine, optužuje Tužilaštvo da štiti zločince, a policiju da zaštićene svedoke maltretira. U tužilaštvu to demantuju.
Nema nikakvih političkih pritisaka na Haški tribunal, kaže za Danas Teodor Meron, predsednik Haškog tribunala. On dodaje da je to potpuna istina i da kada neko dođe u njegove godine, a to je 83, “stvari vidi sa perspektivom”.
Nije vršena korektna istraga kada je ubijen naš lekar, dr Branimir Đokić. Njega je ubio policajac Goran Stamenković – Stamenko, zato što je doktor o zločinima na Kosovu znao mnogo, kao i ja, a komandant Radoslav Mitrović nije dozvolio istragu, konstatovao je da je doktora ubila UČK. Doktor je bio sa nama u četi od osnivanja Posebnih jedinica milicije. Rekao je Nenadu Stojkoviću: “Kada se vratim, reći ću sve šta ste radili!”. Ubili su ga kao ključnog svedoka
Agonija žrtava torture u BiH, koja traje osamnaest godina, mogla bi uskoro biti okončana. Naime, prijedlog Zakona o pravima žrtava torture BiH konačno je poslat u parlamentarnu proceduru. Iako se čini kao mali korak, na ovakav potez bh. vlasti oko 200.000 žrtava čekaju osamnaest godina. Ovaj zakon je Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice BiH predat krajem prošle godine, međutim njihovim godišnjim planom rada on nije predviđen. Iz udruženja logoraša optužuju Ministarstvo da vrši opstrukciju usvajanja ovog zakona.
Jedan pripadnik pirotske čete je mrtvom Albancu isekao glavu, onda je danima kuvao u jednoj posudi. Izvukao je iz nje tri zlatna zuba, a posle toga otišao je kući i izlakirao lobanju i napravio stonu lampu. Telo tog Albanca bilo je na brdu iznad Orahovca, ubijen je u borbi. Kad smo se posle tog događaja vratili, jer, išli smo na kraća odsustva, isto je uradio sa jednom ubijenom ženom. I njoj je odsekao glavu, na isti način kuvao glavu, odneo kući i napravio od nje stonu lampu. Govorio je da hoće da ima par. Normalni ljudi su bili zgroženi, svi smo znali, i komandant odreda, komandiri četa i osamdesetak posto policajaca
Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević izjavio je danas da se u Beogradu na slobodi nalazi još 300 osumnjičenih za ratne zločine, i istakao da je neophodno intenzivirati rad na procesuiranju tih slučajeva.
Prijedor — Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i poglavar IZ u BiH Husein Kavazović posetili su područje masovne grobnice Tomašica kod Prijedora.
Koalicija za pristup pravdi zahteva od vlade Republike Srbije da bez odlaganja omogući organizacijama civilnog društva pristup dokumentima koji se odnose na sadržinu zakona čije se usvajanje priprema. U skladu sa strateškim opredeljenjima Republike Srbije, organizacije civilnog društva trebalo bi da imaju ključnu ulogu u zakonodavnim reformama i drugim aspektima procesa pridruživanja zemlje Evropskoj Uniji.
Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv oficira Vojske Srbije Pavla Gavrilovića (1965) iz Leskovca i podoficira Rajka Kozline (1976) iz Beograda za ubistvo 27 civila u selu Trnje, kod Suve Reke na Kosovu, 25. marta 1999. godine, saopšteno je iz tužilaštva.
Protiv oficira Pavla Gavrilovića i podoficira Rajka Kozline iz Beograda podignuta optužnica zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva, u selu Trnje, u opštini Suva Reka. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine tereti ih da su 25. marta 1999. godine učestvovali u ubistvu 27 civila.