30 godina bez pravde: Ukinuta prvostepena presuda u predmetu Štrpci – suđenje vraćeno na početak

Apelacioni sud u Beogradu je 30. oktobra 2023. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu u predmetu Štrpci i predmet vratio na ponovno postupanje. Fond za humanitarno pravo smatra da je nedopustivo da trideset godina od otmice i ubistva dvadeset civila u Štrpcima pravosudni organi nisu u stanju da postupak sprovedu na profesionalan način i donesu presudu.

Pokretanje postupka iznova podrazumeva ponovnu traumatizaciju i iscrpljivanje porodica žrtava i svedoka u ovom postupku, kao i trivijalizaciju suđenja za ratne zločine. Ovakva odluka odlaže ne samo presudu direktnim izvršiocima, od kojih je jedan optuženi već preminuo tokom postupka, već i nadu da će za zločin u Štrpcima biti procesuirani predstavnici civilnih, vojnih i policijskih organa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije koji su bili upoznati s planom otmice u Štrpcima. Ovaj postupak nije doprineo ni pronalasku posmrtnih ostataka žrtava, što je jedan od ciljeva Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Izveštaj Saveta Evrope: Negiranje ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji strategija političara za ostanak na vlast

Strazbur, Vašington —  Hiljade osumnjičenih za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije još nije procesiurano, veliki broj predmeta je na čekanju, dok nastojanja u dostizanju pravde usporavaju, jedan je od zaključaka izveštaja komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović pod nazivom “Suočavanje sa prošlošću za bolju budućnost”.

“Trenutna klima negiranja ratnih zločina i glorifikovanja ratnih zločinaca je nepovoljna za efektivno utvrđivanje državne odgovornosti. Zaštita svedoka i propisi o amnestiji i dalje su izazov. Jedna od ključnih prepreka pravdi je i minimalna ili nepostojeća pravosudna saradnja između nekih zemalja, što uključuje i njihovo odbijanje da izruče sopstvene državljane koji i dalje uživaju nekažnjivost, ponekad zahvaljujući činjenici da imaju dvojna državljanstva zemalja regije”, precizirano je u tekstu izveštaja čija je namena da ukaže na put pravde, mira i društvene kohezije u regiji bivše Jugoslavije – kako je precizirano njegovim podnaslovom.

Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2023. godinu – Srbija nazaduje u procesuiranju ratnih zločina

Evropska komisija (EK) usvojila je, 8. novembra 2023. godine, godišnji izveštaj u kojem je data procena stanja i napretka Republike Srbije na putu pristupanja Evropskoj uniji.

U okviru Poglavlja 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava, u izveštaju EK se nalaze i prikaz i ocena rada relevantnih državnih institucija u vezi sa suđenjima za ratne zločine u Srbiji, a posebno Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ), njihove saradnje s regionalnim i međunarodnim akterima, kao i efikasnosti i posvećenosti procesima krivične pravde.

BBC lista 100 inspirativnih i uticajnih žena iz celog sveta za 2023.

U kategoriji Politika & Zagovaranje: Rukshana Kapali, Nepal, Sonia Guajajara, Brazil, Monica McWilliams, UK, Summia Tora, Afghanistan, Sepideh Rashnu, Iran, Neema Namadamu, Democratic Republic of Congo, Bella Galhos, East Timor, Rina Gonoi, Japan, Maryam Al-Khawaja, Bahrain/Denmark, Christiana Figueres, Costa Rica, Tamar Museridze, Georgia, Iryna Stavchuk, Ukraine, Nataša Kandić, Serbia, Yael Braudo-Bahat, Israel, Michelle Obama, US, Shamsa Araweelo, Somalia/UK, Bernadette Smith, Turtle Island / Canada, Renita Holmes, US, Dehenna Davison, UK, Yasmina Benslimane, Morocco, Xu Zaozao, China, Alicia Cahuiya, Ecuador, Najla Mohamed-Lamin, Western Sahara, Sofia Kosacheva, Russia, Ulanda Mtamba, Malawi, Amal Clooney, UK/Lebanon and Gloria Steinem, US.

https://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-02d9060e-15dc-426c-bfe0-86a6437e5234

Zločin na Ovčari – 32 godine izbegavanja odgovornosti

Povodom 32. godišnjice zločina na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od institucija Srbije da procesuiraju oficire bivše JNA koji su direktno doprineli izvršenju tog zločina, odustanu od podrške ratnim zločincima, okončaju višegodišnju potragu za posmrtnim ostacima žrtava i omoguće stvaranje dostojanstvene kulture sećanja na žrtve.

Međunarodna konferencija o digitalnim arhivima organizacija civilnog društva

Fond za humanitarno pravo u saradnji sa konzorcijumom Globalna inicijativa za pravdu, istinu i pomirenje organizuje trodnevnu međunarodnu konferenciju pod nazivom “Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva za digitalno arhiviranje“. Cilj ovog događaja je pružanje podrške organizacijama civilnog društva iz celog sveta u razvoju njihovih digitalnih arhiva posvećenih sistematskim i masovnim kršenjima ljudskih prava. 

Konferencija će se održati od 1. do 3. novembra 2023. godine u Beogradu, uz učešće stručnjaka i predstavnika organizacija koje dokumentuju kršenja ljudskih prava iz više od 15 zemalja, među kojima su Argentina, Ukrajina, Indonezija, Španija, Hrvatska, Šri Lanka i druge. Raznovrsnost učesnika i društvenih i političkih konteksta u kojima se ove organizacije bave dokumentovanjem i digitalnim arhiviranjem kršenja ljudskih prava obezbediće različitost perspektiva i obogatiti diskusije. 

Prikriveno pomirenje: kako ljudi razgovaraju o ratnim zločinima

Prikaz knjige Denise Kostovicove „Prikriveno pomirenje: kako ljudi razgovaraju o ratnim zločinima“ (Reconciliation by Stealth: How People Talk about War Crimes, Cornell University Press, 2023)

Jasna Dragović – Soso

Kada je u pitanju postkonfliktni Balkan, publikacije iz oblasti tranzicione pravde su brojne. Region je bio, kao što smo Eric Gordy i ja primetili pre više od 10 godina, prava „laboratorija inicijativa o tranzicionoj pravdi“, iako mislim da bi bilo pošteno reći da je pažnja javnosti najviše bila usmerena na Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. U tom kontekstu, vredi napomenuti da je u poslednjih nekoliko decenija bilo i nekoliko inicijativa komisija za istinu, na nacionalnom i lokalnom nivou, a pre svega je postojala regionalna inicijativa koju je pokrenula Koalicija za REKOM, poznata kao mreža od preko 2.000 organizacija civilnog društva i pojedinaca. Od svih ovih raznih inicijativa, REKOM je bio daleko najoriginalniji i ujedno najodrživiji projekat – vođen u rasponu više od jedne decenije, uključujući, kako se primećuje u „Prikrivenom pomirenju“, godine konsultacija sa različitim zainteresovanim stranama širom regiona. Stoga je izazvalo prilično interesovanje i akademska istraživanja koja su proizvela različite procene procesa i uticaja projekta. Kako pozicionirati knjigu Kostovicove u ovoj literaturi?

Sjeverin – 31 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije

Povodom 31. godišnjice otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji pamte i podsećaju na žrtve tog zločina, naglašavaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još nije okončana i zahtevaju od institucija Srbije da prekinu kontinuitet diskriminacije, kršenja prava i uskraćivanja podrške porodicama žrtava.

Dvadeset drugog oktobra 1992. godine, meštani Sjeverina krenuli su svakodnevnim poslom u Priboj, autobusom užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji između mesta Rudo (BiH) i Priboja (Srbija). U mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru snaga Vojske Republike Srpske (VRS), zaustavili su autobus. Nakon što su legitimisali sve putnike, iz autobusa su izveli 16 stanovnika Sjeverina i vojnim kamionom ih odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili.

Lovas – 32 godine od stradanja civila na minskom polju

Danas, 18. oktobra 2023. godine, navršavaju se 32 godine od zločina koji je počinjen u selu Lovas (Republika Hrvatska), kada su pripadnici srpskih snaga naterali oko 50 civila da koračaju kroz minsko polje, usled čega je stradalo 20, a ranjeno 14 osoba. Na putu do minskog polja, ubijen je jedan civil. U periodu od 10. oktobra, kada je Jugoslovenska narodna armija zauzela Lovas, do 18. oktobra, u tom selu ubijeno je ukupno 70 civila.

Za zločin na minskom polju do danas je izrečena jedna pravnosnažna presuda, kojom su tri pripadnika JNA i tri pripadnika dobrovoljačkog odreda „Dušan Silni“ osuđeni za nečovečno postupanje prema civilima koje su koristili kao živi štit. Petorici optuženih izrečena je kazna zatvora ispod zakonskog minimuma od pet godina, a jedan je osuđen na šest godina zatvora. U presudi Apelacionog suda ne navodi se da su na minskom polju smrtno stradali i ranjeni civili, kao ni njihov broj.

Zločin sa presudom bez kazne i obeštećenja: Povodom prvostepene presude u predmetu Zvornik – Standard

Viši sud u Beogradu doneo je dana 6. oktobra 2023. godine presudu kojom je optuženog Dalibora Maksimovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina zbog ubistva četiri bošnjačka civila 18. aprila 1992. godine, u objektu fabrike obuće „Standard“ u Karakaju, opština Zvornik. Kako je Maksimović već ranije pravnosnažnom presudom osuđen zbog ratnog zločina na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, sud mu je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Istom presudom, oštećeni su upućeni da u parničnom postupku ostvaruju imovinskopravni zahtev. Obrazlažući presudu predsednik sudskog veća je naveo da je sud prilikom odmeravanja kazne optuženom, imao u vidu činjenicu da je Maksimović krivično delo izvršio u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno. 

Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenjuje da izrečenom jedinstvenom kaznom nije u potpunosti ostvarena svrha kažnjavanja, dok upućivanje oštećenih da u parnici ostvaruju imovinskopravni zahtev smatra povredom prava oštećenih na adekvatan pravni lek. Prilikom odluke o imovinskopravnom zahtevu oštećenih, sud mora da ima pre svega u vidu oštećene i njihovo pravo na naknadu štete kao minimalni simbolički akt obeštećenja za gubitak bliskog lica, a potom i to da postoji obaveza suda da se pitanje naknade štete reši u krivičnom postupku.