Protokol Tužilaštava BiH i Srbije o saradnji u progonu osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločin genocida poslednji je u nizu dokumenata sklopljenih u regionu u cilju efikasnijeg progona osoba osumnjičenih za ratne zločine. Dok u srpskom tužilaštvu najavljuju da će doprineti efikasnijem postupanju, eliminisanju vođenja paralelenih istraga, te olakšati uzajamnu razmenu dokaza, pravnici i predstavnici nevladinih organizacija, iako pozdravljaju potpisivanje, nisu sigurni da će otkloniti dosadašnje probleme u procesuiranju odgovornih, koji su više puta do sada doveli do zahlađenju odnosa Beograda i Sarajeva.
Bez obzira što se može očekivati da će priznanje generala Dragoljuba Ojdanića da se poveže sa njegovim pravom da po osluženju dve trećine kazne zatraži oslobađanje, nema sumnje da je njegov potez jako bitna vest, kaže za RSE donedavna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Identifikovanje ubijenih ili nestalih predstavlja pokušaj da se izgradi nova kultura sjećanja. Pored toga, imenovanjem žrtve ulazite u proces utvrđivanja okolnosti pod kojima je stradala osoba sa konkretnim imenom i prezimenom, čime – sumnjajući u zvanične izveštaje – otvarate mogućnost posmatranja prošlosti iz drugačije perspektive. U tom smislu, Bosanska knjiga mrtvih kao i Kosovska knjiga pamćenja, po mom mišljenju, predstavljaju prvi ozbiljan korak na putu pomirenja, kaže Nataša Kandić
Prvi slučaj u kojem je sud u Srbiji presudio u korist logoraša koji je bio zarobljen u toj zemlji nakon pada Srebrenice.
U prisustvu više od 200 ljudi, i brojnih medija, 21.januara 2013. godine, u Sarajevu je predstavljena Bosanska knjiga mrtvih, koji je izdao Istraživačko-dokumentacioni centar u saizdavaštvu sa Fondom za humanitarno pravo iz Srbije. O knjizi su govorili Mirsad Tokača u svojstvu autora Bosanske knjige mrtvih, profesori Osman Ibrahimagić, Zdravko Grebo i Ivan Šarčević, penzionisani general Jovan Divjak i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.
Već smo navikli na činjenicu da institucije u Srbiji ne prihvataju kritiku i da svaku opasku na svoj rad doživljavaju kao „mešanje u njihov rad“. Najjači utisak je pak stepen populizma i nažalost, tankog poznavanja materije, zamenika Vekarića. Obraćajući se široj i po pravilu, manje upućenoj javnosti, on je izmešao sopstvene političke ocene, kreativna tumačenja članova i gole statistike lišene bilo kakvog konteksta, stvarajući time konfuziju i prekidanje jasnog sleda kritičke misli. Time je, verovatno, želeo da prikrije užasne propuste koje je Izveštaj FHP-a objavio. No ono što je sigurno, to je da je zamenik Vekarić javnosti bacio prašinu u oči, a prisutnima na prezentaciji pljunuo u lice
U utorak, 22. januara 2013. godine, počela je sa radom prva Regionalna škola tranzicione pravde u biblioteci Fonda za humanitarno pravo u Beogradu. Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP, prilikom otvaranja škole istakla je da je saznavanje činjenica o prošlosti važno jer na taj način postajemo otporni na mitove koji su uvek uvod u neke nove ratove. Takođe, razumevanje prošlosti pomaže i da bolje razumemo društvenu sadašnjost i neke univerzalne teme a time na simboličan način odajemo poštovanje svim žrtvama i priznajemo njihove patnje.
Sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC) objavio je knjigu sa imenima oko 96.000 žrtava sukoba devedesetih, s namjerom da to bude do sada najpreciznije dokumentirani spomenik.
Koordinatorica REKOM-a (Regionalne komisije za utvđivanje činjenica o žrtvama i ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše SFRJ) i osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Nataša Kandić smatra da je svaki korak u pravcu potpisivanja sporazuma o saradnji pravosudnih institucija u regionu dobrodošao.