Počela Škola tranzicione pravde

U subotu, 13. oktobra 2012. godine u prostorijama Fonda za humanitarno pravo počela je druga po redu Škola tranzicione pravde. Školu je otvorila koordinatorka programa Marijana Toma pred četrdesetak učesnika. Naredna dva meseca, druga generacija polaznika škole slušaće predavanja o temama koje su vezane za tranticionu pravdu: o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima i međunarodnim sudom u Hagu, komisijama za istinu, Inicijativi REKOM, o značaju dokumentovanja i arhiviranja i reparacijama.

Neodgovorne i uvredljive poruke predsednika Srbije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je ponovnim negiranjem utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici, po drugi put od stupanja na dužnost predsednika poslao uvredljivu poruku žrtvama genocida i njihovim porodicama.

Odšteta od 380.000 dinara kosovskom Albancu za 480 dana torture i nehumanog postupanja

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom јe utvrdio da Republika Srbija snosi odgovornost zа zlostavljanje i nehumano postupanje, koje su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP Srbije) počinili nad Mustafom Kolgecijem, Albancem iz Suve Reke/Suhareke, tokom pritvora u periodu od septembra 1998. godine do januara 2000. godine. Sud je naložio Republici Srbiji da mu zbog toga, na ime naknade nematerijalne štete, isplati 380.000 dinara, dok je zahtev za odštetu zbog nezakonitog pritvora u trajanju od 16 meseci proglasio zastarelim. FHP smatra da je odluka suda nepravična i neprimerena patnji kojoj je Kolgeci u kontinuitetu bio izložen tokom 16 meseci, te da je ona nastavak prakse srpskih sudova da pravdu za žrtve teških kršenja ljudskih prava tokom devedesetih, za koje su odgovorni pripadnici srpskih snaga, pretpostavlja interesima države i njenog budžeta.

Javni poziv Koalicije protiv diskriminacije i Koalicije za pristup pravdi Vladi Republike Srbije

Održavanja Parade ponosa trenutno je najvažnije pitanje koje se može postaviti u vezi sa ljudskim pravima u Srbiji. Da li su pripadnici LGBT zajednice građani trećeg reda, da li su oni jedina grupa kojoj se konstantno, iz godine u godinu, negira pravo na okupljanje i izražavanje mišljenja, da li je državna vlast slobodna od obaveze poštovanja i zaštite njihovih prava garantovanih Ustavom zemlje?

CVIJAN: Postupanje po redovnoj proceduri

Beograd – Reč je o redovnoj proceduri koja bukvalno može da se odnosi na svaki zakon – kaže za Danas Vladimir Cvijan, predsednik Zakonodavnog odbora Parlamenta Srbije, povodom prekjučerašnje odluke Ustavnog suda Srbije da od ovog odbora zatraži mišljenje o odredbama Zakona o BIA čija je ustavnost osporena.

USS nije razmatrao Zakon o BIA

Beograd – Ustavni sud Srbije povukao je juče sa dnevnog reda odlučivanje o inicijativi za ocenu ustavnosti delova zakona po kojima direktor BIA može da naloži prisluškivanje i tajno praćenje bez odobrenja suda.

Direktor BIA moraće da čeka sud

Beograd — Ustavni sud Srbije trebalo bi danas da ospori delove zakona po kojima direktor BIA može da naloži prisluškivanje i tajno praćenje bez odobrenja suda.

Sudije Ustavnog suda tu odredbu na današnjoj sednici, kako saznaje Blic, trebalo bi da odrede kao neustavnu. Kako piše taj list, sudija izvestilac je odlučio da prihvati predlog Fonda za humanitarno pravo koji je podnesen još 2002, da se član 15. zakona o BIA proglasi neustavnim.

Poseta studenata SIT

U sredu, 26. septembra 2012. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici School for International Training (SIT). Studenti pohađaju različite univerzitete u SAD-u, a u okviru SIT-ovog programa studija mira boraviće 15 nedelja u Srbiji.

Nema više prisluškivanja po odluci direktora BIA

Direktor Bezbednosno-informativne agencije neće više imati pravo da naloži početak prisluškivanja i tajnog praćenja bez odobrenja suda, jer se očekuje da će sudije Ustavnog suda na današnjoj sednici tu odredbu zakona proglasiti neustavnom.

Slučaj Splićanina Ivice Bačića otvorio put za ratne odštete

Beogradski sud doneo je presudu u korist Splićanina Ivice Bačića, koji je tužio vojsku Srbije zbog automobila koji mu je 1991. godine u Kininu oduzela JNA. Reč je o prvoj ovakvoj presudi, koja je potvrdila da današnja vojska Srbije snosi pravnu odgovornost za ono što je činila JNA, što otvara put za brojne tužbe građana Hrvatske, BiH i Kosova protiv Srbije i njene vojske.