Vučić: Suđenje za ratne zločine je skandal

Tako je predsjednik Srbije ocijenio ponavljanje suđenja nekadašnjim čelnicima Službe državne bezbjednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ocijenio je u četvrtak kako je ponavljanje suđenja nekadašnjim čelnicima Službe državne bezbjednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju “skandal par ekselans”, prenosi agencija Tanjug.

“Sudi se Simatoviću i Stanišiću zato što političke gazde [Haškog] tribunala nisu zadovoljne presudom. To je sramota za međunarodno i procesno pravo”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu.

EP: Srbija da otkloni nekažnjivost i preuzme odgovornost za ratne zločine

Dana 14. juna 2017. godine, posle višemesečnog odlaganja, Evropski parlament (EP) usvojio je Rezoluciju o izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2016. godinu. Rezolucija predstavlja redovan godišnji pregled napretka Srbije u ispunjavanju kriterijuma za pristupanje Evropskoj uniji (EU), koji se oslanja na godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o Srbiji.

Poslanici EP pozvali su Srbiju da osnaži saradnju sa susednim državama i podstiče dobrosusedske odnose, te da uloži veći napor u rešavanje bilateralnih pitanja. U pogledu ratnih zločina, od Srbije se očekuje da otkloni nekažnjivost i preuzme odgovornost, kao i da preduzme sasvim konkretne korake ka prevazilaženju nasleđa oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Evropska komisija: Srbija sporo ispunjava kriterijume za članstvo u EU

U junu 2017. godine Evropska komisija (EK) objavila je svoj drugi po redu polugodišnji izveštaj o napretku u ispunjavanju kriterijuma za pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU), onako kako su oni definisani za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava). Kriterijumi, odnosno prelazna merila, definisani su u Opštoj poziciji EU za Poglavlje 23, i kada je reč o ratnim zločinima predviđaju niz mera koje će omogućiti da se preporuke EU za veću efikasnost domaćih suđenja adresiraju na adekvatan način. Mere Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovih preporuka definisane su u Akcionom planu za Poglavlje 23, i ovaj polugodišnji izveštaj prikazuje da li je i koliki napredak Srbija ostvarila u njegovom sprovođenju.

Šta hoće taj Bramerc?

Rezidualni mehanizam za međunarodne sudove u Hagu nasledio je i preuzeo nezavršeni posao od tribunala za Ruandu i bivšu Jugoslaviju, među kojima je manji broj nedovršenih procesa i žalbenih postupaka, ali i 11 begunaca – osam iz Ruande i troje iz Srbije. Oni iz Ruande razbežali su se po afričkim zemljama i kriju se, ovo troje iz Srbije ne da se ne kriju, nego su skupštinski poslanici Srpske radikalne stranke, odbijaju odlazak u Hag, a država ih čuva.

Radikalska trojka bila je na tapetu nedavno održane sednice Saveta bezbednosti UN-a na kojoj su izveštaje predstavili predsednici Haškog tribunala i Rezidualnog mehanizma Karmel Ađus i Teodor Meron, kao i glavni tužilac tih tribunala Serž Bramerc. Ađus i Bramerc u svojim izveštajima oštrim tonom ukazuju na nesaradnju Srbije sa Hagom, odnosno njeno odbijanje da izruči troje radikala optuženih za nepoštovanje suda zbog ucena i drugih pritisaka na svedoke u predmetu Vojislava Šešelja. Žestoka kritika ne čudi, budući da se tako izričito (i tako uspešno) odbijanje Srbije da optužene izruči Tribunalu ne pamti još od vremena režima Slobodana Miloševića.

Kampanja za osnivanje REKOM pod okriljem Berlinskog procesa

Za samo nekoliko dana, u maju 2017. godine, 50.000 građana Sarajava, Banja Luke, Prištine, Zagreba, Beograda, Niša, Preševa, Novog Sada, Zrenjanina, Subotice i Novog Pazara, potpisalo je peticiju za dogovor lidera postjugoslovenskih zemalja u okviru Berlinskog procesa o osnivanju REKOM. Cilj kampanje je bio upoznavanje građana sa obavezama političara u regionu koje proističu iz deklaracija predsedavajućih samita u Berlinu (2014), Beču (2015) i Parizu (2015), a odnose se na „konkretne korake političkih lidera zapadnog Balkana prema trajnom pomirenju u regiji.“

Stanišiću i Simatoviću suđenje od početka u Hagu

Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, bivšim čelnicima Državne bezbednosti (DB) Srbije danas pred Haškim tribunalom počinje ponovljeno suđenje po optužnici za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Proces protiv njih počinje ispočetka na osnovu odluke Žalbenog veća iz 2015. godine koje je poništiloprvostepenu oslobađajuću presudu donetu 2013. godine. Stanišić i Simatović su se, zbog početka ponovljenog suđenja, vratili 30. maja u sudski pritvor u Hagu sa privremene slobode u Srbiji, na koju su bili od decembra 2015.

Ponovljeni proces Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, pred Rezidualnim mehanizmom (pravnom i tužilačkom institucijom – naslednikom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, MKSJ), počinje uvodnim izlaganjem tužioca Daglasa Stringera.

Dekonstruisanje laži o ratnim stradanjima

Ideja da se bavimo uništavanjem kulturnog nasleđa potekla je od SENSE Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule, i oslanja se na njihovu težnju da javnosti približe činjenice koje su o ratnim zločinima utvrđene pred Haškim tribunalom.

Fond za humanitarno pravo se poduhvatu priključio kao jedan od partnera prevashodno zbog toga što on doprinosi saznavanju činjenične istine o zločinima, ali i zbog toga što pruža širi pogled na ratna stradanja, koji nam je do sada uglavnom izmicao. Naime, izložba nam pokazuje da su osim sistematičnog ubijanja ljudi, isto tako sistematično i namerno rušene njihove crkve i džamije, paljene biblioteke i granatirana zajednička kulturna baština, i to uvek u funkciji progona i etničkog čišćenja – ističe u razgovoru za Danas Jelena Krstić iz Fonda za humanitarno pravo povodom izložbe “Spomenici na nišanu – Zatiranje istorije i sećanja”, koja je do 12. juna postavljena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).

Apel vlastima Srbije da odustanu od revizije istorije i poricanja sudski utvrđenih činjenica

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) Serž Bramerc u redovnom šestomesečnom obraćanju Savetu bezbednosti UN 7. juna 2017. predstavio je izveštaj u kojem je upozorio na rastući trend poricanja i revizionizma sudski utvrđenih činjenica u Srbiji i celom regionu, kao i na goruće probleme usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred srpskim pravosuđem i otežane regionalne saradnje specijalizovanih tužilaštava. Suštinskim primedbama glavnog tužioca, predstavnik Srbije Čedomir Backović na istom zasedanju suprotstavio je navodne statističke uspehe vlasti koju predstavlja, odbacujući svaku reč kritike. Organizacije potpisnice ovog apela zahtevaju od vlasti Srbije da pažljivo razmotre primedbe iznete na njihov račun tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN i suoče se sa problemima koji su poslednjih godina rezultirali porastom nacionalizma u društvu i drastičnim pogoršanjem odnosa sa državama regiona.

Srbija ne primenjuje odredbe Protokola I uz Ženevske konvencije

Dana 8. juna 2017. godine navršava se 40 godina od usvajanja dopunskog Protokola I uz Ženevske konvencije, koji predviđa dužnost komandanata da spreče počinjenje zločina i kazne počinioce. Član 87, tačka 3 Protokola I glasi: „Visoke strane ugovornice i strane u sukobu treba da nalože svakom komandantu kome je poznato da će njegovi potčinjeni ili druga lica pod njegovom kontrolom izvršiti povredu Konvencija ili ovog Protokola da preduzme mere koje su potrebne da se spreči takva povreda, a ako je povreda Konvencija ili ovog protokola izvršena, da pokrene disciplinski ili kazneni postupak protiv izvršilaca.“ Sadržaj Protokola I inkorporiran je u domaće vojno zakonodavstvo 1988. godine. Međutim, u Srbiji do danas nema suđenja po komandnoj odgovornosti za zločine počinejne 90-ih godina tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Fond za humanitarno pravo podneo je više krivičnih prijava protiv komandanata jedinica u čijim zonama odgovornosti su počinjeni zločini. Osim istrage u slučaju komandanta 125. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Dragana Živanovića, ove krivične prijave su ignorisane. Tokom 13 godina rada Tužilaštva za ratne zločine, u Srbiji nije procesuirana nijedna visokorangirana osoba za zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

XV broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI

Novi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI donosi autorski tekst Mihaila Pavlovića o još jednom pokušaju Srbije da zakonski reguliše pružanje besplatne pravne pomoći. Besplatna pravna pomoć predstavlja obavezu u postupku usklađivanja sa regulativom Evropske unije, ali i obavezu prema socijalno ugroženim građanima kojima je ona i najpotrebnija a među kojima je i veliki broj žrtava ratnih zločina.

Rubrika Novosti donosi pregled aktuelnosti u oblasti primene mehanizama tranzicione pravde i evropskih integracija Srbije, dok rubrika Suđenja za ratne zločine nudi pregled održanih suđenja i donetih presuda u prethodnom periodu.

Vaše mišljenje i komentare na bilten i/ili teme možete poslati emailom na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org ili se uključiti u diskusiju na Twitteru uz korišćenje #towardsJUSTICE.

Svoj primerak biltena preuzmite ovde.