Aktivisti: Osnovati regionalnu komisiju za ratne zločine

Koalicija za REKOM počela je prikupljati 50.000 potpisa koje će poslati na samit lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan u Trstu i zatražiti da potpišu politički sporazum o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001, rečeno je danas na konferenciji za novinare.

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić kazala je da je minimalni zadatak koji vlade u regionu moraju uraditi jeste da utvrde imena žrtava i popišu mjesta zatočenja i da će tražiti da se osnivanje regionalne komisije uvrsti u Berlinski proces i deklaraciju nakon samita u Trstu 12. jula.

Povodom izbora Tužioca za ratne zločine Republike Srbije: Bez rasprave o budućnosti procesuiranja ratnih zločina

U ponedeljak, 15. maja 2017. godine, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Snežanu Stanojković, bivšu zamenicu tužioca, za novu glavnu tužiteljku za ratne zločine Srbije. Ova pozicija je bila upražnjena od 1. januara 2016. godine. Organizacije za ljudska prava pozdravljaju izbor nove čelne osobe Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), pre svega zbog važnosti kontinuiteta u domaćem procesuiranju ratnih zločina, koji je pretio da bude narušen jer se na novog glavnog tužioca čekalo gotovo godinu i po dana, ali i zbog konačnog početka implementacije mera predviđenih za povećanje efikasnosti ovog tužilaštva.

Ko će biti novi tužilac za ratne zločine Srbije?

KONKURS: Nacionalna škola tranzicione pravde

Fond za humanitarno pravo i Fondacija Hajnrih Bel pozivaju mlade građane i građanke Srbije da se prijave na konkurs za upis četvrte generacije studenata Nacionalne škole tranzicione pravde, koja će biti održana u Beogradu, od 5. juna do 8. jula 2017. godine.

Škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o sudski utvrđenim činjenicama o ratnim zločinima koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava na reparacije, inicijativama za očuvanje sećanja na žrtve, i stvaranju garancija neponavljanja sukoba.

NAJAVA: Debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

U četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo predstaviće „Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine“, uz debatu o dometima procesuiranja za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Debata će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu, sa početkom u 11:00 časova.

Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koje je pravni tim FHP-a pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti. Takođe, izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata: Ustavni sud ne priznaje diskriminisanost civilnih žrtava rata

Ustavni sud Srbije doneo je zaključak kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata koju je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u maju 2016. godine. FHP ističe da formalistička argumentacija koju je pružio Ustavni sud nije predstavljala suštinsku ustavnopravnu ocenu ovog spornog Zakona, već se svela na nedovoljno obrazloženo reprodukovanje odredbi Zakona, čime se i najviša sudska institucija u zemlji stavila na stranu drugih državnih organa u održavanju na snazi ovog diskriminatornog propisa, koji obespravljuje najveći deo civilnih žrtava rata u Srbiji.

Đavo i njegov šegrt u Hrtkovcima

I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema nema mesta Hrvatima… I ovi odavde iz Hrtkovaca koji su zaključali svoje kuće i otišli, računajući valjda da će se jednog dana vratiti, mi im poručujemo – nemaju gde da se vrate. U njihove kuće će se useliti srpske izbeglice…

Braćo Srbi i sestre Srpkinje, ako je Tuđman proterao više od dvesta hiljada Srba, jedan deo će se vratiti na područje Srpske Krajine, ali jedan deo ne može tamo da se smesti. Mi tim Srbima moramo dati krov nad glavom i gladna usta moramo nahraniti. Mi nemamo novca da podižemo nove kuće i stambene zgrade. Mi nemamo mogućnosti da otvaramo nova radna mesta za njih.

Zašto niko ne izručuje Srbiji optužene za ratne zločine?

Spisak onih koje Srbija smatra ratnim zločincima znatno je duži od javno dostupnog. Za imena na tom spisku sazna se tek kada ih u inostranstvu uhapse, odakle ih nikad ne isporuče. Šta to govori o srpskom pravosuđu, hoće li uticati na pregovore Srbije s EU, ali i na pregovore Beograda i Prištine?

Od vesti da je u inostranstvu, po poternici Srbije, uhapšen osumnjičeni za ratni zločin jače odjekne samo odluka strane države da ga ne isporuči. Samo je bivši kosovski premijer Agim Čeku privođen tri puta, ali ga nisu izručile ni Slovenija, ni Mađarska, ni Bugarska.

O zahtev Srbije da joj se izruči ratni komandant BIH u Srebrenici Naser Orić, oglušila se Švajcarska, dok je Ejupa Ganića, člana ratnog Predsedništva BiH, Velika Britanija pustila na slobodu. I poslednji u nizu slobodan je čovek, pošto je Francuska odbila da Srbiji izruči Ramuša Haradinaja.

Višak politike, manjak dokaza

Država koja više od godinu dana nema tužioca za ratne zločine hoće da sudi za ratne zločine optuženima iz celog regiona. Država koja ne postupa po Interpolovim crvenim poternicama (Momir Stojanović, radikalska trojka) očekuje izručenja građana drugih država po istim tim poternicama. Pravosuđe koje nikada nije podiglo optužnicu protiv ijednog visokog zvaničnika svoje države za ratne zločine, optužuje (pokazalo se bez dokaza) bivše i sadašnje zvaničnike okolnih zemalja. Pravosuđe koje tri godine nije podiglo optužnicu za zločine nad Albancima na Kosovu traži izručenje Albanca sa Kosova da mu sudi. Država koja je obećala saradnju i podršku Specijalnom sudu za Kosovo odmaže mu i meša se u njegovu nadležnost.

Zloupotreba statistike

Aktuelna vlast u Srbiji polako ali sigurno do savršenstva dovodi pristup u kojem je pravna država vidljiva samo u predstavama za međunarodne partnere, a u stvarnosti ne postoji ni u tragovima. Izgradnja Potemkinovih sela nastavljena je prošlog meseca tokom predstavljanja trećeg periodičnog (šestogodišnjeg) izveštaja delegacije Srbije pred Komitetom UN za ljudska prava.

Delegaciju je predvodila direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, odavno poznata po tome da se na kršenja prava građana koje zastupa, bilo da su počinjena u prošlosti ili sadašnjosti, ne obazire previše. Po principu – odgovaram Vučiću, ne i građanima – Paunović je nastupila i pred Komitetom UN, budući da zna da je premijeru od same stvarnosti važnije da predstava o njoj bude savršeno oslikana.