29. godišnjica „Oluje“ – politička zloupotreba sećanja

Povodom 29. godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja“, tokom i nakon koje su hrvatske snage počinile rasprostranjene i sistematske zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti i njegovom imovinom, Fond za humanitarno pravo ponavlja višegodišnji zahtev upućen vlastima i institucijama Srbije da žrtvama omoguće ostvarivanje statusa civilnih žrtava rata i da prestanu s političkom zloupotrebom sećanja na stradale.

Nijedna žrtva „Oluje“ u Srbiji i dalje ne može da ostvari svoja prava jer postojeće zakonsko rešenje, osim što ne zadovoljava potrebe žrtava, diskriminiše žrtve koje su nastradale van teritorije Srbije. To civilne invalide i porodice žrtava „Oluje“ lišava finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija.

Život(i) na Kosovu

Napredak i globalizacija su već došli na Kosovo koje je godinama tituliralo za jedan od najnerazvijenijih europskih prostora, a čini se da trenutno od toga najviše profitira privatni sektor, a manje onaj socijalni.

Republika Kosovo je, teritorijalno gledano, najmanja država na prostoru koji se kolokvijalno naziva Balkan, ali je istovremeno i prostor koji je generirao ponajviše političkih problema, od nacionalnih do međunarodnih. Slučaj Kosova u mnogim aspektima predstavlja presedan, ali ponajviše u međunarodnom intervencionizmu u toj zemlji. NATO intervencija na Kosovu 1999. godine, koja je trajala nekoliko mjeseci, a nije bila eksplicitno autorizirana mandatom Vijeća sigurnosti, i danas predstavlja predmet prijepora na visokim pozornicama međunarodne politike, a slično je i s proglašenjem nezavisnosti te zemlje 2008. Lideri Ruske Federacije ponajviše ističu kako je navedeni unilateralni intervencionizam posve promijenio međunarodne odnose i prisilio ih da redefiniraju svoju međunarodnu i vojnu doktrinu, pa očekivano samostalnost Kosova ne priznaju, kao uostalom ni Kina, Brazil, Indija i Južna Afrika – zemlje BRICS-a. No, iako je teško očekivati da će samostalnost Kosova priznati sve zemlje, među kojima su Cipar, Rumunjska, Grčka, Slovačka i Španjolska, faktična realnost Republike Kosovo je nešto što se u biti više i ne dovodi u pitanje, a u vremenu koje slijedi očekuje se djelomična ili potpuna inkorporacija Kosova u međunarodne institucije.

Drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

U organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), koji su deo REKOM mreže pomirenja, u nedelju je, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, održan drugi dan XVI Foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Drugi dan Foruma, posle dva panela, obeležila je poseta porodicama Bogujevci i Duriqi i mestima na kojima počivaju žrtve masakra u Podujevu/Podujevë.

Na XVI Forumu prethodno je predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000), naslovljen „Dostojanstvo za nestale”.

XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

Crvena linija: Srebrenica, 29 godina poslije

Da li je Međunarodnim danom sjećanja na žrtve genocida u Srebrenici došlo do afirmacije istine i uspostavljanja trajne kulture sjećanja kako bi se spriječilo ponavljanje genocida ili je otvorena Pandorina kutija i produbio jaz i mržnja u regionu?

Gdje je na 29. godišnjicu obilježavanja genocida u Srebrenici mjesto Srbije ako je EU jasno poručila da „nema mjesta među nama“ za one koji negiraju genocid, pokušavaju ponovo da pišu historiju i slave ratne zločince?

Kako poslije tri decenije do trajnog mira u regionu uz Rezolucije, Deklaracije, mržnju i podjele?

Mogu li buduće generacije doći do istine, pravde, povjerenja i dijaloga?

Jovana Kolarić: Manipulacijom se štiti sistem koji je dozvolio i podržavao genocid

„Lustracija ili vetting i sudska praksa mogu da budu paralelni procesi“ – kaže Kolarić za BUKA magazin.

Srbija da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici

Antiratne aktivistkinje su u Beogradu održale komemoraciju u tišini za žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine, pozivajući vlasti da napuste svoju politiku negiranja i proglase Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Mirovna grupa „Žene u crnom“ je tokom godišnjeg obeležavanja sećanja na srebreničke žrtve u sredu uveče u Beogradu pozvala srpske vlasti da 11. jul proglase Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Stajanjem u tišini na Trgu Republike, aktivistkinje su držale transparente sa porukama: „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, „Solidarnost“, „Odgovornost“, kao i broj 8.372, koji predstavlja broj poznatih žrtava masakra.

Srbija će morati sama sebi da prizna istinu i uperi prstom u krivce za genocid u Srebrenici

BEOGRAD — Odgovornost za genocid u Srebrenici Srbiji nije naneo svet, već ovdašnje vlasti, koje od vremena vladavine Slobodana Miloševića do danas nisu uspele da uspostave diskontinuitet sa narativom prošlosti i donesu suštinsku promenu u pogledu odnosa prema ratnim zločinima i ratu u Jugoslaviji tokom devedesetih godina, zaključak je javne debate “Rekonstrukcija odgovornosti, društveno pamćenje genocida”, koja je u organizaciji Fonda za humanitarno pravo održana u sredu u Beogradu.

“Od tog stravičnog događaja 1995. godine do dana današnjeg u Srbiji postoji kontinuitet negacije genocida u Srebrenici i povezivanje odgovornosti čitavog naroda i države sa tim ratnim zločinom je sistematski rađena sa namerom da se oni koji su vinovnici i koji su osuđeni pred Haškim tribunalom – u stvari opravdaju”, stav je istoričara i diplomate Milana St. Protića.

Izveštaj sa debate: ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida

Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici, Fond za humanitarno pravo je 10. jula 2024. godine organizovao javnu debatu pod nazivom „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“. Cilj debate bio je kritička refleksija konstruisanog političkog diskursa o genocidu u kome nacija postaje odbrambeni mehanizam koji onemogućava razgovor o odgovornosti.

O tome kako danas govorimo o Srebrenici, o odnosu odgovornosti i krivice, i o ulozi nacije u zvaničnom narativu, na debati su govorili Marija Mandić, lingvistkinja i viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Milan St. Protić, istoričar i diplomata, i Srđan Milošević, pravnik i istoričar.

Jovana Kolarić, koordinatorka i istraživačica FHP, moderirala je debatu, i otvorila je predstavljajući sudski utvrđene činjenice o pravnoj kvalifikaciji genocida u Srebrenici kroz pravnosnažne presude međunarodnih sudova. Navela je da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije za 20 godina postojanja podiglo samo pet optužnica za zločine počinjene u julu 1995. godine u vezi sa Srebrenicom. Ni u jednoj od ovih optužnica se ne pominje genocid, dok se u čak tri ne pominje ni Srebrenica. Iako se o ovim činjenicama u Srbiji ne razgovara osim kada se one negiraju, o Srebrenici se ipak govori.

Kolarić: Mjesto obilježavanja srebreničkog genocida je i u Beogradu

I ove godine će 11. juli, koji je UN-ovom rezolucijom proglašen Međunarodnim danom sjećanja na genocid u Srebrenici, u Srbiji obilježiti tek aktivisti i nevladine organizacije.