Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: „Od krivice ka odgovornosti“
Nemačka predstavlja jedinstven slučaj društva koje je tokom perioda od 50 godina bilo prinuđeno da dva puta sagledava svoju prošlost. Prvo sučeljavanje dogodilo se nakon Drugog svetskog rata, kada su suđenja u Nirnbergu pred međunarodni tribunal izvela lidere poražene države, kojima su sudili pobednici u ratu. Drugo suočavanje s prošlošću nametnulo se nemačkom društvu nakon ujedinjenja podeljene Nemačke u jednu državu, 1989. godine.
Povodom 29. godišnjice genocida u Srebrenici Fond za humanitarno pravo vas poziva na javnu debatu „
Fond za humanitarno pravo izražava protest protiv naredbe Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije da prekine održavanje festivala “Mirëdita, dobar dan!” i zahteva od ministra Ivice Dačića da hitno opozove odluku i obezbedi mirno održavanje te kulturne manifestacije.
Najoštrije osuđujemo izjavu vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji je rekao da „Grad Beograd neće davati niti jednu vrstu saglasnosti za održavanje festivala Mirëdita, dobar dan.“
Novinari imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti o suđenjima za ratne zločine, istaknuto je na konferenciji „Uloga medija u kreiranju javnog mišljenja o suđenjima za ratne zločine“, koju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosova.
Dugo trajanje suđenja, smanjivanje broja optužnica i veličanje ratnih zločina. To je, po oceni Fonda za humanitarno pravo, sažeti opis postupaka za ratne zločine koji se vode u Srbiji. Tokom nedavne halabuke oko Rezolucije o sećanju na genocid u Srebrenici, u argumentaciji srpskih vlasti, koje su se protivile tom dokumentu, čulo se, pre svega, da su svi postupci za ratne zločine završeni i da je sve već presuđeno na šta su upućeni odmah skrenuli pažnju da to nije tačno. O suđenjima za ratne zločine, sada skoro tri decenije nakon rata, za Dnevnik Tv Nova govorio je Nenad Golčevski, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.
