Procesuiranje ratnih zločina sa prostora bivše Jugoslavije i dalje je prioritet Evropske unije, rekao je za BIRN odlazeći direktor za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel.
Florence Hartmann, nekadašnja glasnogovornica bivše glavne haške tužiteljice Carle del Ponte, poznata novinarka i publicistkinja, autorica knjige “Mir i kazna” koja govori o “tajnim ratovima međunarodne politike i pravosuđa”, ocijenila je u izjavi za Anadoliju kako konačna presuda protiv Nebojše Pavkovića i drugih bivših srpskih političkih, vojnih i policijskih zvančnika potvrđuje da Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY), kada hoće, može u završnoj fazi primjenjivati međunarodne pravne standarde i napraviti uklon od politike.
Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je danas konačnu osuđujuću presudu protiv bivšeg pomoćnika ministra MUP-a Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti (RJB) Vlastimira Đorđevića i smanjilo mu prvobitno izrečenu kaznu od 27 godina na 18 godina zatvora.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić rekao je niko u Srbiji ne može da bude zadovoljan presudama Haškog tribunala kojima su četvorica bivših srpskih državnih i vojnih zvaničnika osuđena za ratne zločine na Kosovu 1999. godine.
Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) danas je donelo odluku kojom je potvrđena osuđujuća presuda protiv najviših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije – Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića i Vladimira Lazarevića – za deportacije, prisilno premeštanje, ubistva, seksualna zlostavljanja, progone po političkoj i rasnoj osnovi i druga dela nad civilima (kosovskim Albancima) u periodu od marta do maja 1999. godine. Žalbeno veće je neznatno smanjilo kazne svim osuđenicima osim Nebojši Pavkoviću.
За убиство најмање 120 албанских цивила, прогон, пљачку, паљење, силовања, у
селима Ћушка, Пављан, Захач и Љубенић априла и маја 1999. године,
Тужилаштво је у завршној речи предложило да се оптуженим припадницима
паравојне формације „Шакали“, ТО и резервног састава полиције Топлици
Миладиновићу, Ранку Момићу, Милојку Николићу, Синиши Мишићу, Дејану
Булатовићу, изрекне казна затвора у трајању од 20 година, Абдулаху Сокићу и
Срећку Поповићу казна од 15 година, Славиши Кастратовићу, Бобану
Богићевићу, Радославу Брновићу и Вељку Корићанину казна затвора у трајању
од пет до осам година.
Danas, na sudjenju za zločin u selu Ćuška, iznose se završne reči. Pripadnici “Šakala” su, prema optužnici, pri izvršenju dela bili izuzetno surovi, brutalni i bezobzirni.
Iznošenjem završnih reči Tužilaštva za ratne zločine, u Specijalnom sudu, u Beogradu je u utorak nastavljen glavni pretres u predmetu protiv jedanaest optuženih za ratni zločin nad više od sto civila albanske nacionalnosti na teritoriji opštine Peć, 1999. godine
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu dobilo je sudsku dozvolu za otvaranje sefova Željka Ražnatovica Arkana, vođe Srpske dobrovoljačke garde koja je harala po ratištima u Hrvatskoj i BiH. Tužilaštvo očekuje da će možda doći do dragocenih dokumenata vezanih za ratne zločine za koje bi eventualno mogle da se podignu optužnice, a o kojima postoje tragovi u haškim dokumentima koji su prosleđeni domaćem pravosuđu.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević smatra je da je u toku relativizacija ratnih zločina od strane pojedinaca u pravosuđu, kako kaže, u pokušaju da se, iako to niko nije tražio od njih, dodvore određenim političkim krugovima.