Zločinci u javnosti: Patriotizam koji ratne zločine čini ‘nevažnim’

‘Ćutanje kao poricanje’: Vlasti u Beogradu bez reakcija na presudu Stanišiću i Simatoviću

Vlasti u Srbiji ćute tri dana nakon osuđujuće presude za ratne zločine bivšim čelnicima obaveštajne službe Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, pred međunarodnim sudom u Hagu.

Nekadašnji šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović su 31. maja pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora zbog zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za vreme rata od 1992 do 1995. godine.

Čelnici obaveštajnih struktura u Beogradu tokom devedesetih tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.

Presudom je, ukazuje direktor nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nenad Golčevski, potvrđeno učešće Srbije u ratu na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

“Državni organi Srbije, organi službe državne bezbednosti, učestvovali su u činjenju zločina”, istakao je on.

Optuženi za genocid u BiH u Srbiji dobio minimalnih pet godina zatvora

U Bosni i Hercegovini (BiH) optužen je za genocid. U Srbiji je sklopio sporazum sa Tužilaštvom i osuđen je na minimalnih pet godina zatvora.

Miomir Jasikovac, nekadašnji komandir čete vojne policije Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske optužen je Srbiji za ratni zločin u decembru 2022, svega desetak dana nakon što je Tužilaštvo BiH protiv njega podiglo optužnicu za genocid.

Tako je Beograd još jednom “preduhitrio” Sarajevo i onemogućio dalje postupanje prema optuženima za zločin genocida, koji borave u Srbiji.

Da je reč o istoj osobi nije bilo moguće saznati jer je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije svoju optužnicu objavilo bez navođenja imena okrivljenog.

Zahtevom za uvid u presudu Višeg suda, RSE je potvrdio da je reč o Miomiru Jasikovcu.

Beograd ga, međutim, nije optužio za genocid jer Srbija odbija da ga prizna i da sudi za ovo delo.

“Na ovaj način je zapravo onemogućeno suđenje po optužnici Tužilaštva BiH koja je teretila Jasikovca za genocid i ubistvo oko 2.300 ljudi”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživačica ratnih zločina Jovana Kolarić.

TV Liberty: Negiranje genocida - krivične prijave na čekanju

Srbija će nositi historijsku hipoteku nakon presude Stanišiću i Simatoviću

Nadam se da će doći neko drugo vrijeme, kada će se o ovoj presudi govoriti na neki drugi način, u skladu s činjenicama, kazala je za Al Jazeeru Nataša Kandić.

“Očekivano je da se ovako važna presuda prećuti, da se o njoj ne govori, da se ne kaže ništa o tome šta sledi, šta bi trebalo uraditi nakon ove presude da se podseti javnost na suđenja ‘Škorpionima’ u Beogradu, da se podseti javnost šta je bilo 1. juna 2005. godibe, kada je objavljen snimak ‘Škorpiona’, kako je to suđenje proteklo, šta su pripadnici ‘Škorpiona’ rekli, a šta je prećutano u presudi tog suda”, kazala je za Al Jazeeru osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić.

Kandić: Srbija će nositi historijsku hipoteku nakon presude Stanišiću i Simatoviću

Preuzeto sa portala Al Jazeera

Saopštenje FHP povodom presude Žalbenog veća MRMKS u predmetu Stanišić i Simatović

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS) donelo je presudu u predmetu protiv bivših čelnika Službe državne bezbednosti (SDB) MUP Republike Srbije – Jovice Stanišića i Franka Simatovića – kojom je utvrđen međunarodni oružani sukob u Bosni i Hercegovini. Ovom presudom, konačno i nedvosmisleno je utvrđeno učešće Republike Srbije u oružanim sukobima u BiH i Hrvatskoj. Najviši predstavnci SDB RS osuđeni su da su kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata odgovorni za zločine koje su počinili pripadnici Srpske dobrovoljačke garde (SDG), Jedinice za specijalne namene, Jedinice za specijalne operacije (JSO) – Crvenih beretki, Martićeve milicije i Škorpiona 1992. godine u Bosni i Hercegovini, u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, i za zločine počinjene 1995. godine u Trnovu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo Marije Senaši, počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992. godine.

Žalbeno veće  je utvrdilo da su Stanišić i Simatović, zajedno sa drugim vojnim, političkim i policijskim rukovodiocima iz Srbije, tzv. SAO Krajine, SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, kao i Republike Srpske činili deo udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa teritorija pod kontrolom srpskih snaga u BiH i Hrvatskoj, odnosno – etničko čišćenje.

Haški tribunal nam ne dozvoljava da zaboravimo – Povodom 30 godina od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine

Kada sam 2005. godine prvi put došao u haški tribunal, činilo mi se nadrealnim da ću se naći uživo na mestu na kome se sudi političaru koji je uništio moju zemlju.

Prošao sam obezbeđenje i popeo se u galeriju sudnice. Seo sam u treći red, s leve strane, na jednu od 99 stolica koliko ih je bilo u galeriji Sudnice broj 1.

Bio sam radoznao, pomalo uzbuđen, ali kada sam ugledao optuženog, zbog koga sam proveo gotovo pola dotadašnjeg života u ratnom stanju, koga smatram odgovornim za zločine počinjene širom bivše Jugoslavije – kada sam video Slobodana Miloševića kako nemoćno sedi, na optuženičkoj klupi, između dvojice stražara suda Ujedinjenih nacija – osetio sam pravdu. Osetio sam žmarce kako prolaze kroz mene. Osetio sam da je taj decenijski gospodar života i smrti u Srbiji i regionu – sada na mestu koje mu i pripada.

IZVEŠTAJ O SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE U SRBIJI TOKOM 2022. GODINE

FHP je tokom 2022. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 25 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu.

U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina – Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinice za zaštitu i drugih – nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Materijalne reparacije u parničnim postupcima za naknadu štete – praksa sudova u Srbiji u periodu od 2021-2022. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) godinama unazad objavljuje izveštaje o ostvarivanju prava na naknadu štete žrtava ratnih zločina u parničnim postupcima koji se vode pred sudovima u Srbiji. Poslednji izveštaj je obuhvatao period od 2017. do 2020. godine i javnosti je predstavljen 2021. godine. Izveštaj koji je pred vama obuhvata period od 2021. godine do kraja 2022. godine.

Obaveza Republike Srbije da naknadi štetu žrtvama kršenja ljudskih prava, između ostalog i kroz adekvatnu materijalnu reparaciju, i dalje je nepromenjena – šteta koja je pričinjena pojedincima i članovima njihovih porodica podrazumeva obavezu štetnika, u ovom slučaju Republike Srbije, da ili štetne posledice otkloni, ili da ih adekvatno obešteti. I nakon punih 30 godina od početka sukoba na prostoru bivše SFRJ, Republika Srbija ovu svoju obavezu nije izvršila u potpunosti. Politička volja da se prihvati odgovornost za zločine iz prošlosti i obeštete sve žrtve i dalje izostaje, a oštećeni i članovi njihovih porodica su prinuđeni da vode dugotrajne, skupe i često neizvesne parnične postupke pred sudovima u Srbiji.

Povodom početka suđenja Lazaru Mutlaku za silovanje Bošnjakinje u Goraždu

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo je suđenje Lazaru Mutlaku, nekadašnjem pripadniku Štaba Teritorijalne odbrane (TO) Srpsko Goražde koji je optužen za silovanje jedne Bošnjakinje u Goraždu, u maju 1992. godine.

Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) Mutlak se tereti da je kao pripadnik čete Podkamen Štaba TO Srpsko Goražde, 25. maja 1992. godine u naselju Lozje (Goražde, BiH), sa još jednim NN pripadnikom Štaba TO Goražde, došao u kuću u kojoj se nalazila oštećena, uperio joj pištolj u glavu, odveo je u drugu sobu gde ju je silovao i seksualno zlostavljao, da bi joj zatim zapretio da će je ubiti ukoliko ikome kaže šta se dogodilo.

Iznoseći svoju odbranu, optuženi je tvrdio da nije kriv. Rekao je da je 25. maja 1992. godine ušao u prednje dvorište kuće oštećene tražeći neke delove za automobile, a da ga je ona pozvala da uđe, moleći ga da joj pomogne da napusti kuću. Tvrdi da joj je odgovorio da ne može da pomogne i da je to bila sva komunikacija sa njom.  Takođe je naveo da je od 1998. do 2010. godine živeo u Kanadi, ali da je, kada je podneo zahtev za kanadsko državljanstvo, ispitivan o ovom zločinu. Da bi izbegao probleme u svojoj porodici, priznao je i došao da odgovara u Srbiji, „da ga ne bi poslali u Sarajevo”.

Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji – izveštaj i diskusija

U ponedeljak, 10. aprila 2023. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je organizovao diskusiju povodom objavljivanja izveštaja Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji. Autorka izveštaja Katarina Ristić analizirala je istorijski revizionizam o ratovima devedesetih u medijima u Srbiji od pada Miloševićevog režima 2000. godine do danas. O nalazima izveštaja i opštem odnosu medija u Srbiji prema ratovima devedesetih, govorile su Katarina Ristić, autorka izveštaja i istraživačica sa Univerziteta u Lajpcigu, Svetlana Lukić, novinarka i urednica portala Peščanik, i Milica Stojanović, novinarka BIRN-a. Diskusiju koja je održana u KROKODILovom Centru moderirala je izvršna direktorka FHP-a, Ivana Žanić.

Izveštaj Mediji i revizionizam o ratovima devedesetih u Srbiji razlikuje dve faze istorijskog revizionizma u medijima od pada režima Sobodana Miloševića do danas:  (i) period do 2012. godine, koji obeležava liberalizacija medija, ali i nedostatak volje medijskih aktera da se bave sećanjem na ratove devedesetih godina; (ii) period nakon 2012. godine, kada je na vlast došla Srpska napredna stranka (SNS), a mediji se okrenuli desničarskom populizmu, kada se uočava i uspon revizionističkog narativa. Autorka izveštaja navela je da mediji imaju dvojaku ulogu u stvaranju kulture sećanja – oni se mogu posmatrati kao platforma koja posreduje u različitim pogledima na prošlost, ali i kao aktivni akter sećanja.