Američki studenti u poseti FHP: “Žrtva ne sme da bude statistika.”

BEOGRAD, 27.09.2011. – SIT Study Abroad, program u okviru američkog World Learning centra, organizovao je 27. septembra posetu studenata američkih univerziteta beogradskom Fondu za humanitarno pravo. Kurs Serbia, Bosnia, and Kosovo: Peace and Conflict Studies in the Balkans upoznaje studente sa uzrocima konflikata na Balkanu. Kroz susrete sa aktivistima za mir i ljudska prava, studenti uče o pomirenju i borbi za građansko društvo. Živeći za vreme posete u porodicama običnih građana, iz prve ruke upoznaju posledice koje su konflikti ostavili na region.

Danas: Prekidamo praksu bezimenih žrtava

Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, intervju za dnevni list ”Danas”

Kosovska knjiga pamćenja treba da posluži kao most između Srba i Albanaca i drugačije budućnosti. Prvi put u njihovim istorijama, najpouzdanije svedočanstvo o tome šta se dogodilo Albancima i Srbima napisaće zajedno srpska i albanska organizacija za ljudska prava

Beta: Policajci-insajderi: Životi su nam ugroženi

Piše: Dinko Gruhonjić

BEOGRAD, 16. septembra 2011. (Beta) – Trojica bivših pripadnika posebnih jedinica policije, koji su svedočili o ratnim zločinima koje su činili pojedini pripadnici srpske policije na ratištima širom bivše SFRJ, optužili su danas Jedinicu za zaštitu svedoka i Tužilaštvo za ratne zločine da zapravo štite ratne zločince.

E-novine: Ko štiti pripadnike policije i vojske Srbije koji su progovorili o zločinima

Jedinica za zastrašivanje svedoka

Piše: Žarka Radoja 

Svedok 1: Kako imam malo dete, otišao sam u program zaštite gde sam doživeo najgora moguća šikaniranja koja čovek nije video ni u jednom filmu * Svedok 2: . To nije program zaštite, to je program zastrašivanja svedoka. Dve godine ja i moja porodica trpimo torture od te jedinice sa namerom da me odvrate od daljeg svedočenja * Svedok 3: Šire te lažne priče da smo izdajnici, da oni nisu zločinci nego patriote, srpski heroji. U stvari to su ubice, ljudi koji su činili zločine iz ličnih interesa ili nekih pobuda.

U okviru Konferencije o domaćim suđenjima za ratne zločine, održanoj u petak u Beogradu, razgovaralo se o regionalnooj saradnji, izazovima koje nameće gašenje Haškog tribunala, a poseban deo bio je posvećen svedocima saradnicima i njihovoj zaštiti, obzirom da u Srbiji postoje ozbiljni propusti u tom segmentu suđenja za ratne zločine.

E-novine: Ubice Srebreničana šetaju Beogradom

Prema nepotvrđenim informacijama Fonda za humanitarno pravo, brat komandanta 10. diverzantskog odreda radi u Službi za otkrivanje ratnih zločina, saopštila je ova organizacija * “Postoji saglasnost da se zaštite svi koji su pripadali srpskim jedinica u vreme ratova. Svi oni žive slobodno i neometano. Milorad Pelemiš se još uvek slobodno šeta Beogradom i pored naše krivične prijave koju smo podneli prošle godine”, smatra Nataša Kandić.

Nevladine organizacije traže odgovoran odnos političara naspram zločina i prošlosti

Nevladine organizacije za ljudska prava izražavaju protest zbog izjava ministara u Vladi Republike Srbije kojima se veliča i brani Slobodan Milošević i žali zbog kazne, koju je Haški tribunal u prvom stepenu izrekao bivšem generalu Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću. Neprimerenim izjavama i komentarima, visoki predstavnici Republike Srbije, ministri Milutin Mrkonjić i Dragan Šutanovac, istupaju kao branioci optuženih i osuđenih za najteža krivična dela i dovode u pitanje politiku pomirenja sa vlastitom prošlošću i odgovornošću, kao i poštovanja drugih žrtava, koju zagovara predsednik Republike Srbije, Boris Tadić.

FHP podneo krivičnu prijavu zbog ratnih zločina u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje

Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije krivičnu prijavu protiv preko 50 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP), Državne bezbednosti Srbije (DB), i Vojske Jugoslavije (VJ), zbog ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika počinjenih od kraja jula 1995. do 10. aprila 1996. godine nad preko 850 Muslimana iz Žepe i okolnih naselja Bosne i Hercegovine (BiH), u zarobljeničkim logorima Republike Srbije – Šljivovica (opština Čajetina) i Mitrovo Polje (opština Aleksandrovac).

Suđenja za ratne zločine i etnički motivisana krivična dela u Srbiji u 2010

Izveštaj u prvom delu razmatra suđenja za ratne zločine vođene pred sudovima u Srbiji, sa kraćim osvrtom na opšta obeležja ovih procesa. Zatim sledi pregled onih procesa u kojima je Fond za humanitarno pravo zastupao oštećene žrtve, gde se analiziraju postupci i tok suđenja za svaki pojedinačan slučaj, dok naredni deo čini pregled predmeta u kojima je FHP pratio glavni pretres. Poseban tekst u izveštaju čini analiza postupka i sudskih odluka u predmetu Suva Reka. Poslednji deo izveštaja se bavi nezakonitostima u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, odnosno problemima zaštite svedoka i ugrožavanjem njihove lične sigurnosti u slučaju protiv pripadnika 37. Odreda Posebnih jedinica policije optuženih za zločine na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.

Konferencija o domaćim suđenjima za ratne zločine

BEOGRAD, 16.09.2011. – U okviru Konferencije o domaćim suđenjima za ratne zločine, održanoj u petak u Beogradu, razgovaralo se o regionalnoj saradnji, izazovima koje nameće gašenje Haškog tribunala, a poseban deo bio je posvećen svedocima saradnicima i njihovoj zaštiti, obzirom da u Srbiji postoje ozbiljni propusti u tom segmentu suđenja za ratne zločine.

Konferenciju su organizovali Fond za humanitarno pravo i Balkan Investigative Reporting Network, a među učesnicima su bili sudije, tužioci, advokati, novinari i predstavnici nevladinih organizacija iz zemalja bivše SFRJ i EU.

Promocija Kosovske knjige pamćenja 1998 u Londonu

LONDON, 15.09.2011. – Države imaju jasnu, ali u velikoj meri neizvršenu obavezu da na sveobuhvatan  i transparentan način izveštavaju o osobama koje su izgubile život u oružanom nasilju u celom svetu. Ovo je osnovna poruka nove inicijative, Povelje o priznavanju svake žrtve oružanog nasilja, koja je promovisana u četvrtak, 15. septembra 2011. godine u Britanskoj akademiji i koju je već podržalo 37 organizacija koja se bave humanitarnim radom i ljudskim pravima iz celog sveta.