Gostovanje Nataše Kandić na TV Panonija
Izvor: TV Panonija
Gostovanje Nataše Kandić, izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo (FHP) u emisiji Bez cenzure na TV Panonija, 13. oktobra 2008. godine.
Izvor: TV Panonija
Gostovanje Nataše Kandić, izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo (FHP) u emisiji Bez cenzure na TV Panonija, 13. oktobra 2008. godine.
Izvor: Vukovarske novine
Komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima trebala bi biti službena ustanova, a imala bi podružnice u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu, dok za sada nema ozbiljnijega zanimanja za Sloveniju i Makedoniju.
Izvor: Politika
Hrtkovci su ponovo u žiži radikala. Odani Šešelju i odmetnici utrkivali su se juče, 9. novembra, za naklonost Srba na lokalnim izborima u tom selu. Trenutno, odmetnici su odneli prevagu, prošetali su selom, organizovali skup, sa kojeg je Aleksandar Vučić poručio da nije došao da se izvini Hrvatima nego Srbima jer za njih, kako je rekao, nisu dovoljno uradili. Niko iz vlasti (postmiloševićevske) nije reagovao, ni da kaže šta se to događalo u Vojvodini da je preko 70 odsto Hrvata do kraja 1993. napustilo Srbiju, niti da ode u Hrtkovce i tamo se javno odrekne Miloševićeve politike prema Hrvatima.
Izvor: Glas javnosti
Povodom neproverenih i netačnih tvrdnji novinara Glasa javnosti, iznetih u članku pod naslovom „Izveštaji kroje sudbinu Srbije“, u broju od 5. novembra, da se nijedan izveštaj nevladinih organizacija u Srbiji ne bavi stanjem ljudskih prava Srba na Kosovu, Fond za humanitarno pravo podseća da Fond sistematski prati i izveštava o stanju ljudskih prava Srba i ostalih etničkih zajednica na Kosovu, uključujući teška kršenja ljudskih prava počinjena tokom oružanog sukoba na Kosovu i nakon toga. Fond za humanitarno pravo prati i izveštaja o suđenjima za ratne zločine i etnički motivisana krivična dela na Kosovu, koja se vode pred međunarodnim sudskim većima na Kosovu.
Izvor: TV Avala
Povodom suđenja novinarki Florens Arman (Florence Hartmann) pred Haskim tribunalom zbog navodnog objavljivanja poverljivih odluka Žalbenog veća u procesu protiv Slobodana Miloševića, organizacije za ljudska prava iz država naslednica bivše Jugoslavije navode da nije jasno zašto je ona došla pod udar Suda.
Izvor: B92
Više organizacija za ljudska prava iz bivše Jugoslavije zatražile su od Haškog tribunala razjašnjenje odluke o zatamljivanju dokumenata Vojske Jugoslavije.
Izvor: E-novine
Javila se ozbiljna sumnja da su Haški tribunal, odlukom o zaštitnim merama za zapisnike VSO, i MPS, nezainteresovanošću da prikupi važne dokaze, zaštitili Srbiju od moguće odgovornosti za učešće u genocidu u Srebrenici
Povodom suđenja novinarki Florence Hartmann pred Haskim Tribunalom zbog navodog objavljivanja poverljivih odluka Žalbenog veća u procesu protiv Slobodana Miloševića, organizacije za ljudska prava iz država naslednica bivše Jugoslavije podsećaju da je sadržaj tih odluka bio predmet brojnih novinskih izveštaja i javne debate nakon presude Međunarodnog suda pravde povodom tužbe BiH protiv Srbije, u februaru 2007. godine i da nije jasno zašto je F.Hartmann došla pod udar haških sudija.
Izvor: TV Fox
Gostovanje Florance Hartmann, člana Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Vestima u 18.00 na TV Fox, 31. oktobra 2008. godine.
Izvor: TV Fox
Izveštaj TV Fox sa konferencije za štampu članova upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo (FHP) koja je održana 31. oktobra 2008. u TANJUG, Međunarodnom press centru, a na kojoj su članovi upravnog odbora FHP govorili o IV Regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, održanom 28. i 29. 10.2008. u Prištini, na kome je formirana Koalicija organizacija za ljudska prava, udruženja žrtava i porodica žrtava stradalih i nestalih, organizacija mladih, ženskih grupa, organizacija za mir i razvoj demokratije i drugih nevladinh organizacija i profesionalnih grupa (Koalicija) za podršku inicijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica za ratne zločine i druge teške povrede ljudskih prava u neposrednoj prošlosti (REKOM), kojoj je, uoči i na samom forumu pristupilo 108 organizacija i 155 pojedinica iz država naslednica bivše Jugoslavije.