Izvor: Blic, 29.01.2006; Strana: 3
Nemački ambasador u SCG Andreas Cobel poručio je juče Vladi Srbije da prolazi strpljenje međunarodne zajednice u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom i da otvaranje arhiva i pokretanje pojedinih istraga ne mogu biti zamena za izručenje Ratka Mladića.
Fond za humanitarno pravo obratio se predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom potpukovnika Lakića Đorovića koji je izložen maltretiranju, ponižavanju i pretnjama po život i sigurnost porodice od 2000. godine, kada je počeo javno da govori o zločinima na Kosovu u vreme oružanih sukoba, za koje je saznao u svojstvu vojnog tužioca u Prištini.
Fond za humanitarno pravo uputio je 19.1.2006. godine pismo Ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije Draganu Jočiću u kome traži da se provere tvrdnje Aleksandra Petkanića da su najviši državni vrh i neka druga lica, uključujući i Marka Miloševića, znali da će doći do bombardovanja zgrade RTS-a.
Transkript sa javne debate «Suđenje Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom» koja je održana 18. decembra 2005.
Fond za humanitarno pravo je, u ime oštećenih Kasima Hajdarevića i Himze Kamberović, podneo I opštinskom sudu tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije zbog torture.
Izveštaj je sačinjen na osnovu izjava svedoka i članova porodica nestalih, podataka i zapažanja posmatrača Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji su redovno pratili ekshumacije i obdukcije tela nađenih u masovnim grobnicama u Srbiji, kao i podataka o predatim identifikovanim telima, dobijenim od članova porodica ili od istražnog sudije Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koji potpisuje Zapisnik o predaji identifikovanih posmrtnih ostataka.
1. Batajnica 01 [BA01]
1.1. Ekshumacija i obdukcije tela: 12 – 27. juni 2001.
1.2.Tim Instituta za sudsku medicinu iz Beograda:
profesor dr. Dušan Dunjić, dr.Tanja Atanasijević, dr. Vesna Đokić, dr. Đorđe Alempijević, profesor Slobodan Savić, antropolozi profesor dr. Marija Đurić i asistent dr. Danijela Đonić i arheolog Andrej Starović, Istraživačka stanica Petnica.
Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta [MKCK, 5.950 osoba je nestalo u vezi sa oružanim sukobima na Kosovu. U međuvremenu, sudbina 3.462 osobe je razjašnjena: 1.353 su nađene žive, mrtvih je nađeno 1.916 [tela identifikovana i vraćena porodicama a 193 slučajeva je zatvoreno iz administrativnih razloga. Zaključno sa 15. novembrom 2005. godine, na listi MKCK je 2.488 osoba čija sudbina još uvek nije razjašnjena. Prema podacima FHP-a, u okviru 2.488 nestalih Albanaca je 1.785, Srba 538 i ostalih 165.
U masovnim grobnicama u Srbiji, na lokacijama Batajnica, Petrovo Selo i Perućac ekshumirano je oko 836 tela kosovskih Albanaca . Republika Srbija je do 15. novembra 2005. predala 618 identifikovanih tela i 14 neidentifikovanih posmrtnim ostataka, od toga 615 tela UNMIK- u, dok su tela trojice kosovskih Albanaca, američkih državljana, predata vlastima Sjedinjenih Američkih Država. Identifikaciju DNK analizom obavila je Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP).