Orden za Slavka Lisicu je uvreda za žrtve njegovih zločina

Odlikovanje se dodjeljuje odlukom predsjednice Republike Srpske, u ovom slučaju Željke Cvijanović, a dodijeljeno je u Palati Republike. Cvijanović je povodom dodjeljivanja odlikovanja izjavila da je Lisica to zaslužio kao neustrašivi ratnik i borac za slobodu srpskog naroda.

Slavko Lisica je pravosnažno osuđen 4. septembra 2001. godine na 15 godina zatvora kada je Vrhovni sud Republike Hrvatske potvrdio prvostepenu presudu iz 1998. godine po članu 120. stavu (1) Osnovnog krivičnog zakona Republike Hrvatske za krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. U presudi je dokazano da je tokom 1991. godine naređivao bombardovanje civilnih objekata i osoba u Šibeniku, te bombardovanje kulturnih, vjerskih i privrednih objekata.

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti zadržava diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak 21. decembra 2018. godine dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) komentare na Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti (Nacrt zakona). FHP ističe da, pored toga što je Ministarstvo sprovelo netransparentan konsultativni proces koji je prethodio izradi Nacrta zakona, tekst Nacrta zakona – umesto da unapredi položaj civilnih žrtava rata – zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući ih u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne žrtve rata.

Ministarstvo je početkom avgusta 2018. godine formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona u cilju sveobuhvatnijeg regulisanja prava boraca. U radnu grupu su kao članovi pozvana samo udruženja vojnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije, dok su udruženja civilnih žrtava, okupljena oko Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao i zainteresovana stručna javnost, bili isključeni iz konsultativnog procesa. Takođe, osim vesti da je formirana radna grupa, Ministarstvo na svojoj web prezentaciji nije objavilo ni jednu od dve verzije Nacrta zakona. Do Nacrta zakona od 9. decembra 2018. godine FHP je došao na osnovu web prezentacije Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. FHP smatra da je praksom neobjavljivanja Nacrta zakona na zvaničnoj web prezentaciji Ministarstva, kao i neuključivanjem udruženja civilnih invalida i civilnih žrtava rata u konsultativni proces, Ministarstvo onemogućilo zainteresovane strane da daju svoj doprinos izradi Nacrta zakona.

Srbija i Kosovo da ojačaju domaća pravosuđa

Ivana Žanić, direktorka pravnog programa FHP-a, govori za Danas o procesuiranju ratnih zločina, kosovskom Specijalnom sudu, ubistvu braće Bitići. Primetno je da se u regionu, a naročito u Srbiji, u poslednje vreme čuju sve jači glasovi koji glorifikuju ulogu osuđenih za ratne zločine u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Smatram da mi kao društvo još uvek nismo dovoljno učinili da prevaziđemo teret ratnih dešavanja, da odgovorne privedemo pravdi, da žrtvama obezbedimo reparacije, da utvrdimo tačne okolnosti njihovih stradanja i da na taj način priznamo patnju koju su preživele. Jačanje nacionalizma ni jednoj državi u regionu ne ide u prilog jer ono dodatno zaoštrava i opterećuje ionako krhke odnose. Nažalost, nasleđe zajedničke prošlosti je i nakon više od dve decenije od završetka sukoba dominantno obeležje odnosa država koje su nastale raspadom Jugoslavije. Bolja budućnost sigurno neće moći da se izgradi sa pozicije nacionalizma, već isključivo priznavanjem sopstvene odgovornosti za događaje iz prošlosti, kako bismo konačno kao društva krenuli napred – ističe u razgovoru za Danas Ivana Žanić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo (FHP), koja od aprila 2018. koordinira pravnim timom FHP-a.

Suočavanje Projekat organizacija za ljudska prava predstavljen u Zagrebu – Mapa žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji

Inicijativa za REKOM i Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću predstavili su prošle sedmice u Zagrebu interaktivnu mapu žrtava ratova na području nekadašnje SFRJ od 1991. do 2001. godine, koja pokriva sudbinu žrtava od Domovinskog rata u Hrvatskoj do oružanog sukoba u Makedoniji.

Kako je prenela Hina, dugogodišnja istraživanja i dokumentacija ljudskih gubitka rezultat su nastojanja i saradnje regionalnih dokumentacijskih centara – Documente, Fonda za humanitarno pravo Beograd, Fonda za humanitarno pravo Kosovo i Udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje Sarajevo.

Vesna Teršelič iz Documente je istakla da mapa donosi imena i prezimena ubijenih i poručila da se mapom želi doprineti smanjivanju i zaustavljanju manipulacija s brojem žrtava.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Analiza i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

U četvrtak, 20. decembra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj treći po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Ivana Žanić iz FHP-a je ukazala da prepreku u prikupljanju informacija za pripremu ovog izveštaja predstavlja činjenica da je Radno telo, koje treba da nadzire i izveštava o realizaciji Nacionalne strategije, osnovano sa godinu i po dana zakašnjenja, te da je do sada objavilo ukupno četiri izveštaja, koji zajedno obuhvataju period do septembra 2018. godine. Osim što izveštaji Radnog tela kasne, oni su često konfuzni i teško razumljivi, a neke ocene o realizaciji aktivnosti su paušalne i nelogične.

Autorka izveštaja Višnja Šijačić ukazala je da nalazi FHP-ovog istraživanja u trećem izveštaju pokazuju da za 33 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Dominantno je kašnjenje u implementaciji Strategije, suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, dok se broj nestalih lica ne smanjuje očekivanom dinamikom. Ona je istakla da u periodu koji obuhvata izveštaj, nije bilo nikakvog napretka kada je reč o unapređenju odnosa društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine. Naprotiv – prethodnih nekoliko meseci je zabeležena ekspanzija promovisanja osuđenih ratnih zločinaca u javnosti, kao i negiranje genocida u Srebrenici.

Višnja Šijačić o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Analiza i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

Prekogranični karakter oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji danas ima za posledicu da se žrtve, svedoci, počinioci i dokazi uglavnom ne nalaze unutar teritorije samo jedne države i nadležnosti samo jednog nacionalnog pravosuđa. Uz to, imajući u vidu da pravni sistemi gotovo svih zemalja naslednica bivše Jugoslavije zabranjuju ekstradiciju svojih državljana drugim državama, procesuiranje ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije nezamislivo je bez efikasne saradnje nadležnih institucija u regionu. Upravo zbog značaja u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine, regionalna saradnja predstavlja i jednu od ključnih obaveza Srbije preuzetih u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Ipak, regionalna saradnja između pravosudnih institucija nije razvijena u svom punom kapacitetu, a poslednjih godina je uočljiv trend stagnacije u saradnji. Ključni problemi koji otežavaju regionalnu saradnju uključuju pitanje univerzalne nadležnosti, suđenja u odsustvu, nepostojanje saradnje Tužilaštva za ratne zločine sa institucijama na Kosovu, ali i nedostatak poverenja između pravosudnih organa država regiona.

Ovaj rad analizira postojeći normativni okvir i mehanizme saradnje, kao i izazove koji su se javljali u regionalnoj saradnji, sa ciljem da ponudi preporuke za njeno unapređenje.

Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina možete preuzeti ovde.

Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja to radi kontinuirano, i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Fahrudinov život nakon strijeljanja

Sedmogodišnjak koji je preživio strijeljanje danas je sam čovjek i želi sresti čovjeka koji ga je spasio iz ralja smrti.

Dijete, obamrlo od straha nekako rukama razgrće mrtve, milimetar po milimetar, preko tijela, kroz tijela svoje rodbine, komšija, kroz svo to meso izranja na svjetlost. Uspravlja se i vidi ljude naoružane kako ga gledaju.

„Iz te gomile mrtvih ljudi, gdje se puše, to više ne liči na ljude to je gomila mesa, iz te gomile mesa izlazi dječak od pet – šest godina. Izlazi živo biće i kreće se prema putu tom gdje stoje momci s automatskim puškama, koji su završavali to što su završavali, i dijete ide prema njima. I muk je. Sva vojska i sva policija, ti momci koji su olako pucali, a neki su to rado radili, spustili su puške. Dijete je bilo prekriveno dijelovima utroba ostalih pogubljenih“, započeo je u Haagu 2007. godine svoju priču zaštićeni svjedok, bivši vozač Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske.

Studenti iz Švedske u poseti FHP-u

U četvrtak, 13. decembra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su studenti – članovi Udruženja za spoljnu politiku iz Upsale (Švedska). Ova grupa od 16 mladih u poseti je Balkanu, gde će se susresti sa predstavnicima institucija i organizacija civilnog društva. Zainteresovani su za razgovor na teme mira i sukoba, ljudskih prava, odnosa sa Evropskom unijom, feminizma i kulture.

Rad FHP-a i stanje u oblasti suočavanja sa prošlošću u Srbiji predstavili su im Budimir Ivanišević i Jelena Krstić. Studenti su posebno bili zainteresovani za rodnu perspektivu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, odnos društva prema utvrđenim sudskim činjenicama, obrazovne politike, aktivizam mladih u okviru suočavanja sa prošlošću, te uticaj društvene podrške suočavanju sa prošlošću na uspostavljanje krivične pravde za počinjene zločine.