Како живе и раде ратни злочинци на Балкану: „Основно људско право” или одобравање злочина

Осуђени ратни злочинци све су активнији у јавном животу Србије, али и других земаља Балкана – Хрватске, Косова и Босне.

Ратни дневник генерала Небојше Павковића, који је пред Хашким трибуналом осуђен за злочине на Косову и тренутно је на издржавању казне, објавио је и промовисао медија центар српског Министарства одбране прошлог месеца.

Још један осуђеник за ратне злочине Веселин Шљинанчанин је пре годину дана говорио на трибини Српске напредне странке у Бешкој, а пре само недељу дана у једном српском таблоиду на насловној страни коментарисао је: „Морамо бити спремни за нови рат”, као и „Албанци и Хрвати спремају удар на Србе”.

Insajder debata: Promovisanje haških osuđenika je falsifikovanje činjenica

Pojavljivanje osuđenih za ratne zločine i promocija njihovih knjiga iza kojih stoji država je, prema ocenama bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, falsifikovanje činjenica. On je, gostujući u Insajder debati u kojoj je tema bila odnos društva prema ratnim zločinima, naveo da su pred Haškim tribunalom utvrđene činjenice i da je sve što se danas događa korak unazad.

“Ne možete vi da promovišete ljude koji su osuđeni, kojima je udaren pečat da su ratni zločinci. Niko ne može da im zabrani da pišu šta hoće, ali dajući im takav medijski prostor, vi stajete iza njih”, kaže Vukčević.

Bolna sećanja i traganje za istinom

Bekim Gaši (Gashi) je izgubio majku i četiri sestre tokom rata 1999. godine i nikada nije pronašao njihova tela, i od 2013. godine redovno odlazi u Beograd kako bi svedočio protiv komandanata srpske vojske koji su optuženi za ubistva 22 Albanca, uključujući i Bekimove rođake u selu Trnje na jugu Kosova.

“Tokom rata izgubio sam majku i četiri sestre. Još njih 17 sa stričeve strane, ukupno 22 člana porodice. Ubijeni su 25. marta 1999., negde oko 6 ujutru u noći kada je počelo bombardovanje Srbije. Mama Hira (Hyra) imala je 57 godina, sestre Ljuljeta(Luljeta) 31, Seljveta (Selveta) 27, Ljumturia (Lumturia) 17 i Bljerta (Blerta) 15 godina”, ispričao je za Radio Slobodna Evropa.

Bekim redovno u Beogradu svedoči u sudskim procesima protiv vojnih lica Pavla Gavrilovića i Rajka Kozlina optuženih za ubistvo najmanje 27 civila u selu Trnje kod Suve Reke.

Dve godine od podnošenja krivične prijave protiv Dušana Lončara – TRZ i dalje bez odgovora

Danas se navršava tačno dve godine od kada je Fond za humanitarno pravo (FHP) Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske narodne armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara zbog zločina koji je počinjen u selu Lovas (Hrvatska) u oktobru 1991. godine. FHP obaveštava javnost da, od podnošenja krivične prijave, TRZ nije uradilo ništa da ovaj zločin istraži i odgovornog procesuira.

Novi rok: 17.12.2018 – Poziv za dostavljanje koncepta projekta

Fond za humanitarno pravo (FHP), uz podršku organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders), sprovodi projekat „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“, koji ima za cilj da omogući aktivno i kreativno angažovanje mladih u procesima suočavanja sa prošlošću.

Uprkos obilju sudski utvrđenih činjenica o ratnim zločinima počinjenim tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, 20 godina kasnije trajni mir još uvek izmiče. Onemogućavaju ga rasprostranjena nekažnjivost, ignorisanje žrtava, javno veličanje odgovornih za kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i postojanje etnički pristrasnih i međusobno suprotstavljenih narativa o događajima, žrtvama i odgovornim akterima. Nedostatak konstruktivnih i inkluzivnih dijaloga o nasleđu ovih ratova dodatno otežava prihvatanje odgovornosti za zločine i suočavanje sa njihovim posledicama.

Srbija oslobađa ratne zločince, a osuđuje njihove kritičare

Kada smo protestovali protiv događaja organizovanog u cilju promovisanja osuđenog ratnog zločinca od strane vladajuće stranke, kažnjeni smo – što pokazuje da srpski zvaničnici i dalje odbacuju istinu o sukobima iz devedesetih godina.

U novembru 1991. godine u Vukovaru u Hrvatskoj, u događaju koji je poznat kao masakr na Ovčari, ubijeno je oko 260 ljudi. U utorak smo mi, koji smo podigli glas protiv počinilaca ovog zločina, kažnjeni od strane srpskog suda.

Da li će za Štrpce biti dokazan državni zločin?

Povodom informacije da je Apelacioni sud u Beogradu nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci (mesto u Bosni i Hercegovini kroz koje prolazi pruga od Beograda do crnogorskog grada Bar), kada je iz voza oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti, većinom Bošnjaka, Fond za humanitarno pravo (FHP) je saopštio da zahteva da institucije nadležne za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji ovaj krivični postupak vode bez daljeg odugovlačenja.

Posle tri i po godine Apelacioni sud u Beogradu potvrdio optužnicu za zločin počinjen u Štrpcima

Apelacioni sud u Beogradu je nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci, kada je iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od institucija Srbije da ozbiljno i odgovorno pristupe procesuiranju ovog zločina i da, vodeći efikasan postupak, bez daljih odugovlačenja, povrate poverenje žrtava i javnosti u rad institucija nadležnih za krivično gonjenje ratnih zločina.

Dnevnik zločinca kao sajamsko štivo

Knjiga Nebojše Pavkovića “Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” na Beogradskom sajmu knjiga

Nema ničeg spornog u tome što su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane objavili i promovisali knjige predstavljene kao ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, komandanta nekadašnje Treće Armije Vojske Jugoslavije tokom intervencije NATO-a 1999, koji u Hagu izdržava višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu. Zvaničan je to stav Miroslava Toholja, načelnika odeljenja za izdavačku delatnost u Vojsci Srbije, tela koje radi u sistemu Ministarstva odbrane, iznet u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” naziv je četvoromnog dela, čije prve strane haški osuđenik Pavković, posvećuje, između ostalog, poginulim, ranjenim i preživelim pripadnicima Treće armije nekadašnje Vojske Jugoslavije, koju označava herojskom.

Odmah iza slede stihovi “Himne kosovskih junaka”, koju je jedinica Crvenih beretki, specijalna policijska formacija u nekoliko optužnica Haškog tužilaštva označena odgovornom za činjenje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, koristila kao internu himnu.

Sjeverin, 26 godina posle: traganje za istinom, pravdom i priznanjem se nastavlja

Danas se navršava 26 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP), Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) i Žene u crnom (ŽUC) podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 26 godina uporno odbijaju da porodicama žrtava pruže pravično obeštećenje, podršku i priznanje.

Pripadnici paravojne jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru VRS, presreli su 22. oktobra 1992. godine, kod mosta na Limu u mestu Mioče (BiH), autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj–Rudo–Priboj. Nakon legitimisanja svih putnika, iz autobusa su izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti: Mehmeda Šeba, Zafera Hadžića, Meda Hodžića, Medredina Hodžića, Ramiza Begovića, Derviša Softića, Mithada Softića, Muja Alihodžića, Aliju Mandala, Seada Pecikozu, Mustafu Bajramovića, Hajrudina Sajtarevića, Esada Džihića, Idriza Gibovića, Ramahudina Ćatovića i Mevlidu Koldžić, te ih vojnim kamionom odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili na obali Drine. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, od kada mu se gubi svaki trag.