Zamagljivanje prošlosti – zajednički interes političke elite i ratnih profitera

Ko sve i iz koji razloga pokušava da onemogući iznošenju istine od ratnim zločinima i proces pomirenja u regionu

Zemlje regiona Zapadnog Balkana ne rade dovoljno na procesu suočavanja sa prošlošću i pomirenju, a Evropa i njene institucije nemoćne su ili nezainteresovane da ih na to nateraju, ocenjuju pojedini sagovornici VOICE-a. Drugi smatraju da to pitanje ne može niko da nametne spolja, pa ni EU, te da zemlje regiona moraju između sebe da „poguraju“ taj proces, naravno uz pomoć EU.

Poslednji udarac procesu suočavanju sa prošlošću zadat je na Samitu zemalja Zapadnog Balkana, održanom u Londonu 9. i 10. jula, kada je izostala je podrška formiranju REKOM-a – regionalne komisije za utvrđivanje činjenica, koja bi napravila registar žrtava ratova devedesetih. Na nemoć EU u konkretnom slučaju ukazala je u svom autorskom tekstu i Denisa Kostovicova, vanredna profesorka globalnih politika na Katedri za upravljanje Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE). Kako je navela, na površinu je isplivao nedostatak konkretnog programa EU sa ciljem rešavanja problema vezanih za zločine počinjene u prošlosti i za dalji napredak u procesu pomirenja, dok su aktivisti civilnog društva, prema njenom mišljenju, ostavljeni da se bore sa pitanjem kako da nastave dalje.

Žrtve ‘Oluje’ zaboravljene i u Hrvatskoj i u Srbiji

Namera predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović da na 23. godišnjicu od završetka vojno-policijske akcije „Oluja“ odlikuje hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača je loša i neće doprineti pomirenju u regionu, rekao je Nemanja Stjepanović, istaživač Fonda za humanitarno pravo (FHP), na javnom času o akciji „Oluja“, koji je održan u ponedeljak u prostorijama Fonda.

„To što mi imamo tu Žalbenu presudu Haškog tribunala i dalje ne znači da u toj operaciji koju su predvodili generali Gotovina i Markač nisu počinjeni brojni zločini nad civilima. Zbog toga, bez obzira na tu presudu, mislim da je loša odluka da generali budu odlikovani i da ona neće doprineti približavanju stavova šta se u ’Oluji’ dešavalo i da će još manje doprineti da činjenice izađu na videlo“, rekao je Nemanja Stjepanović, u osvrtu na drugostepenu presudu Haškog tribunala iz novembra 2012. godine, kojom su generali hrvatske vojske Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni optužbi za ratne zločine nad civilima u avgustu 1995. godine.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

U petak, 27. jula 2018. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj drugi po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Jelena Krstić iz FHP-a ukazala je na činjenicu da su problemi zbog kojih je inicirano usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i danas aktuelni: mali broj optužnica, nepostojanje kriterijuma za prioritizaciju predmeta, sporost suđenja, neadekvatna zaštita svedoka i žrtava, kao i neplodotvorna regionalna saradnja. Sa druge strane, preduslov koji Srbija treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji (EU) jeste ostvarivanje vidljivog napretka u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima. Imajući u vidu trenutnu dinamiku suđenja, Srbija rizikuje da propusti istorijsku priliku da procesuira što više počinilaca ratnih zločina. Naime, protok vremena čini svoje, te žrtve, svedoci i počinioci umiru, sećanja postaju sve nestabilnija, svakodnevni društveno-ekonomski problemi odnose prevagu nad događajima koji su se zbili pre više decenija, a perspektiva budućnosti se sve snažnije nameće kao prioritetna u odnosu na potrebu rešavanja nasleđa prošlosti. Krstić je zaključila da je za efikasnije procesuiranje ratnih zločina ključna politička odlučnost institucija Srbije, ali da je još uvek neophodna i snažna podrška i podstrek od strane EU.

Višnja Šijačić iz FHP o odgovornosti Vjerice Radete za širenje mržnje

Tvit poslanice SRS Vjerice Radete, kao komentar na smrt Hatidže Mehmedović iz udruženja Majke Srebrenice, izazvao je lavinu negodovanja u srpskoj javnosti. Osude su stigle iz vlasti, opozicije, nevladinog sektora, ali ni nekoliko dana kasnije, nema nagoveštaja bilo kakvih sankcija za govor mržnje plasiran sa društvenih mreža.

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja to radi kontinuirano, i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. U predmetima ratnih zločina preko punomoćnika zastupa žrtve (oštećene), Tužilaštvu za ratne zločine podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih i ustupa dokumentaciju o počinjenim ratnim zločinima. Takođe, FHP identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija), sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi nezavisne istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Ovo je drugi takav izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne strategije je relevantan i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koji je FHP predstavio u decembru 2017. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u drugom izveštaju pokazuju da za dve godine od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Implementacija Nacionalne Strategije drastično kasni; od 12 optužnica koje su podignute od usvajanja Strategije, 11 nije rezultat inicijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom, a relevantne međunarodne, vladine i nevladine organizacije u svojim izveštajima pretežno negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije

Ratovi vođeni tokom 1990-ih godina u bivšoj Jugoslaviji ostavili su teške i dugoročne posledice, sa kojima će se države naslednice bivše Jugoslavije suočavati i tokom narednih godina. Pred ovim državama još uvek stoji izazov suočavanja sa sistemskim kršenjem ljudskih prava, odnosno izazov izgradnje demokratskih institucija koje će uspostaviti odgovoran odnos prema nasilnoj prošlosti. Takav odnos je nezamisliv bez utvrđivanja istine o sudbini lica koja se i dalje vode kao nestala usled posledica oružanog sukoba.

Države regiona još uvek duguju porodicama 10.315 nestalih osoba potpunu i nepristrasnu istragu o okolnostima pod kojima su njihovi najmiliji stradali ili nestali, a takođe propuštaju da odgovorne kazne u skladu sa težinom počinjenog zločina. U Srbiji, zakonodavni okvir ne prepoznaje porodice lica koja se još uvek smatraju nestalima kao civilne žrtve rata, jer je sistem reparacija manjkav i diskriminatoran.

Proces potrage za nestalima je težak i uslovljen političkim prilikama u državama regiona. Iako je potreba za saznavanjem istine o sudbini lica koja su nestala tokom oružanih sukoba izražena pre svega među članovima njihovih porodica, a potom se sporadično javlja i na agendi sastanaka državnika regiona, u stvarnosti postoje realne prepreke koje ometaju potragu za nestalima. Te prepreke gradiraju od nedovoljnih kapaciteta državnih organa uključenih u potragu za nestalima, nedovoljnih finansijskih sredstava, pa sve do nedostatka političke volje da se regionalna saradnja unapredi i odlučnosti da se potraga za nestalim licima učini efikasnijom.

Predlog praktične politike o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije sadrži pregled dosadašnjih rezultata i izazova koji se javljaju u procesu potrage za licima nestalim tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije tokom 1990-ih godina i predlaže preporuke za unapređenje efikasnosti u ovoj oblasti.

Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.

Priopćenje: PREDSJEDNICE OSTANITE DOSLJEDNI, ISPRIČAJTE SE CIVILNIM ŽRTVAMA OLUJE

PREDSJEDNICE OSTANITE DOSLJEDNI SVOM STAVU O ŽRTVAMA

Inicijativa mladih za ljudska prava traži od predsjednice Kolinde Grabar Kitarović i premijera Andreja Plenkovića da civilnim žrtvama VRO Oluje upute iskrene isprike te poziva građane da potpišu online peticiju koja to od njih i zahtjeva.

Pozdravljamo riječi predsjednice Grabar Kitarović, koje je prilikom posjete Spomen području Jasenovac s izraelskim predsjednikom Reuvenom Rivlinom u svom govoru izrekla:

“Nijedan politički cilj ni poredak ne mogu opravdati zločine koji se čine u njegovo ime. Stoga, Hrvatska nastavlja svoju brigu o kolektivnom sjećanju na zločine koji su se ovdje dogodili, na tragediju hrvatskih građana i zločin nad hrvatskim građanima prije svega.”

Javni čas o Operaciji „Oluja“

Vojno-policijskom operacijom „Oluja“, koju su u avgustu 1995. godine sprovele hrvatske oružane snage, okončan je četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije izvršeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini. Prema nalazima Međunarodnog suda pravde, izveštaja UN tela i lokalnih nevladinih organizacija, operacija “Oluja” je dovela do raseljavanja preko 200.000 Srba, pripadnici hrvatskih snaga ubili su oko 80 civila koji su bežali u koloni traktora i automobila, a zabeleženi su brojni slučajevi uništavanja i pljačke imovine Srba. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, do kraja 1995. godine ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama.

Dvadeset godina od zločina nad srpskim civilima u Orahovcu

Porodice žrtava obeležile su na beogradskom groblju Orlovača 20. godišnjicu zločina nad srpskim i drugim nealbanskim civilima na prodručju opštine Orahovac na Kosovu, 1998. godine. Sa njima su bili nevladini i mirovni aktivisti, ali niko od predstavnika vlasti u Srbiji.

Montaža: Ana Toader

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa

Nemanja Stjepanović: Normalno društvo ne diže spomenik Miloševiću