Globalni samit o reparacijama

U organizaciji Globalne inicijative za pravdu, istinu i pomirenje (Globalna inicijativa) čiji je i Fond za humanitarno pravo član, u Beogradu je 25. i 26. marta 2018. godine održan Globalni samit o reparacijama za žrtve kršenja ljudskih prava.

Samit je okupio više od 100 učesnika iz više od 35 zemalja, koji su imali priliku da razgovaraju o programima reparacija u svojim zemljama, sa zadatkom da pripreme preporuke i online alatke za društva koja prolaze kroz slična iskustva nakon izlaska iz konflikta.

Na Samitu je predstavljen Izveštaj o reparacijama, koji sadrži rezultate jednogodišnjeg istraživanja trenutnog stanja u pogledu reparacija za žrtve kršenja ljudskih prava u 16 država širom sveta. Globalna inicijativa je sprovela istraživanje u Kambodži, Keniji, Libiji, Maroku, Nepalu, Peruu, Sijera Leoneu, Južnoj Africi, Južnom Sudanu, Šri Lanki, Ugandi, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu i Srbiji, radi pripreme komparativne studije o primeni Osnovnih načela UN u vezi sa pravom na pravni lek i reparacije za žrtve teških kršenja međunarodnog prava ljudskih prava i ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava, u savremenom kontekstu. Na osnovu ovog istraživanja, Globalna inicijativa je pripremila izveštaj koji sadrži evaluaciju uspeha i ograničenja u načinima na koje su različite države pristupale ovim pitanjima, kao i preporuke zasnovane na stečenom iskustvu.

NAJAVA: Razgovor sa porodicom Bogujevci

Fond za humanitarno pravo (FHP) Vas poziva na razgovor sa Sarandom i Seljatinom Bogujevci, u ponedeljak 26. marta 2018. godine u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (Birčaninova 21).

Dana 28. marta 1999. godine pripadnici jedinice rezervnog sastava MUP-a Srbije “Škorpioni“ ubili su u Podujevu 14 članova porodice Bogujevci i Duriqi.

754 žrtve NATO bombardovanja

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) objavili su 2014. godine poimenični popis žrtava koje su stradale od posledica NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prema ovom popisu, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Nevladine organizacije: Nacrt strategije za ratne zločine Srbije ima ozbiljne nedostatke

Nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji 2018-2023. ne definiše prioritete procesiuranja, indikatore kojima bi se merio uspeh strategije, kao ni rokove za ostvarenje njenih ciljeva, smatraju neke nevladine organizacije u Srbiji.

evladine organizacije u Srbiji uputile su kritike na sadržaj nacrta Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina koja se odnosi na period 2018-2023. godine. NVO-i smatraju da ovaj nacrt strategije, do čije je kopije BIRN došao u posed, ne tretira na adekvatan način kontinuirani neuspeh zemlje u procesuiranju visokorangiranih osumnjičenih lica.

Zajedno su ubijeni, zajedno nek počivaju

Centar za zaštitu ljudskih prava i toleranciju – Polimlje, iz Prijepolja podneo je Zahtev opštini Prijepolje da se na spomeniku otetih i ubijenih Bošnjaka sa voza u Štrpcima 27. februara 1993. godine, upišu imena svih žrtva, ne samo imena ubijenih Prijepoljčana, opštine na jugozapadu Srbije kod granice sa Crnom Gorom.

U zahtevu koji je upućen opštinskom rukovodstvu navodi se da nije humano prema žrtvama koje su otete, mučene i ubijene, da se dele prema teritoriji, baš kao što nije humano žrtve deliti prema drugim osobenostima.

NAJAVA: Izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“

Fond za humanitarno pravo (FHP), u saradnji sa SENSE – Centrom za tranzicijsku pravdu iz Pule, Fondom za humanitarno pravo Kosovo i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta, poziva Vas na otvaranje izložbe „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“, 19. marta 2018. godine u 19:00 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21) u Beogradu.

Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Ona predstavlja činjenice o zločinima srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom počinjenim 1999. godine, kao i o zločinima OVK iz 1998. godine.

Suđenja za ratne zločine u svetlu ustavnih amandmana

Ministarstvo pravde objavilo je 22. januara 2018. godine radni tekst kojim su predviđene izmene Ustava u odredbama koje uređuju rad pravosuđa. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se predloženim izmenama Ustava umanjuje dostignuti nivo nezavisnosti sudija, odnosno samostalnosti tužilaca, da se samo izmešta postojeći politički uticaj na pravosuđe sa Narodne skupštine na Visoki savet sudstva preko „istaknutih pravnika“ koji ulaze u njihov sastav i samostalno imaju većinu prilikom donošenja odluka, kao i da se uvode instituti i institucije preko kojih izvršna vlast može neposredno vršiti politički uticaj na izbor sudija i tužilaca. Imajući u vidu dosadašnji rad Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i odeljenja Višeg suda u Beogradu za ratne zločine koji karakteriše mali broj optužnica, neprocesuiranje srednje i visokorangiranih pripadnika vojske i policije, odsustvo političke podrške suđenjima i odugovlačenje postupaka, FHP smatra da će predloženi amandmani na Ustav samo doprineti da se ovakav način rada nastavi zahvaljujući političkom pritisku koji će dolaziti od strane drugačijeg sastava Visokog saveta sudstva i nesudskih tela koja gotovo da dobijaju sudska ovlašćenja.

U Srbiji, posebno u vojnim institucijama, ima dokumentacije za rješavanje sudbine nestalih

Krivična prijava protiv Svetozara Andrića

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. marta 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića, nekadašnjeg komandanta Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS. Krivična prijava je podneta zbog više zločina počinjenih tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH).

Svetozar Andrić je kao komandant Birčanske brigade VRS, u čijoj su se zoni odgovornosti nalazile između ostalih i opštine Vlasenica i Zvornik, dana 28. maja 1992. godine naredio „iseljavanje“ bošnjačkog stanovništva iz Zvornika, što je za posledicu imalo odlazak više od 10.000 Bošnjaka na prostor Malog Zvornika, Kalesije, sela Snagovo i Kula Grada.

Traži se memorijal za masovne grobnice u Batajnici

Samo pet odgovora stiglo je Inicijativi mladih za ljudska prava na poziv upućen kandidatima za lokalne izbore u Beogradu da se izjasne o predlogu o izgradnji Memorijalnog centra u Batajnici.

Od 24 izborne liste inicijativu o Memorijalnom centru u Batajnici na mestu gde je pre 18 godina otkrivena masovna grobnica sa telima kosovskih Albanaca, podržali su Republikanska stranka, Grupa građana „Šta radite, bre“, Liberalno demokratska partija, lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković u svoje ime, navodeći da za odluku Pokreta i izborne liste „nije bilo vremena u roku do kog je odgovor tražen“, a Pokret obnove kraljevine Srbije zatražio je od Inicijative mladih „plan i činjenice vezane za izgradnju memorijalnog obeležja, kako bi u Skupštini Beograda mogli da zastupaju i njihove interese“.