Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zločine

Glavni pretres pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, koji je bio zakazan za 13. septembar 2017. godine, nije održan jer sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilović, kome je navodno pozlilo na dan suđenja. Izostanak je, kao i u ranijim slučajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.

(English) They cannot forget. Neither should we.

Sadržaj dostupan na English.

“Zid plača” neprimeren, nepristojan i nedostojan

* Pjevač: Taj pokretni zid da se makne ispred parlamenta i centra grada, jer nije primeren * Spasić: “Zid plača” ostaće ispred Narodne skupštine sve dok država ne izgradi spomenik * Stjepanović: Reč je o senzacionalizmu, ne o iskrenom pokušaju da se žrtvama oda počast

Više od dve godine na improvizovanoj ogradi ispred glavnog ulaza u Dom Skupštine Srbije stoje fotografije ubijenih i nestalih srpskih vojnika, civila, policajaca tokom sukoba na Kosovu i NATO bombardovanja.

Žrtvama ratnih zločina odšteta, nalogodavcima zločina sloboda

Zbog ratnih zločina počinjenih na njenoj teritoriji Crna Gora morat će isplatiti višemilionsku odštetu žrtvama.

U avgustu 2010. godine Crna Gora je počela da plaća dio ratne odštete građanima Hrvatske za štetu učinjenu tokom “oslobađanja” Dubrovnika 1991. godine. Tada je vansudskim poravnanjem jednom Dubrovčaninu isplatila 30 hiljada eura na ime obeštećenja za njegov brodić ukraden 1991. sa veza u Cavtatu.

Slučaj Štrpci: Ratni zločini ‘izgubljeni u proceduri’

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu protiv pet osoba osumnjičenih za mučenje i ubistvo 20 putnika voza koji je zaustavljen na stanici u Štrpcima 1993. godine, saopšteno je iz suda.

Prvo o prošlosti, onda o Ikei

U dnevnom listu Danas 29. avgusta 2017. godine objavljen je intervju sa Momirom Stojanovićem, načelnikom Odseka bezbednosti Prištinskog korpusa VJ u vreme intervencije NATO-a na SRJ 1999. godine. U uvodu intervjua predstavljen je kao „bivši poslanik Srpske napredne stranke i bivši predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije i aktuelni odbornik Grupe građana ’Iskreno za Niš’ u niškoj skupštini“. Verovatno je još mnogo toga – otac, suprug, sin, vojni general, stručnjak za bezbednost – ali najveći pečat u karijeri zasigurno je ostavio kao bezbednjak Prištinskog korpusa, o čemu svedoče izjave svedoka i vojna dokumentacija.

Sumorna statistika

Međunarodni dan nestalih osoba Srbija i ove godine dočekuje sa sumornom statistikom iz najmanje dva razloga. Prvi je taj da se broj nestalih lica za kojima se traga veoma sporo umanjuje. Drugi razlog je zaključak koji se nameće – država ne čini dovoljno napora u njihovom pronalasku.

Balkan na Dan nestalih: Nepoznata sudbina više od 11.000 ljudi

Za više od 11.000 nestalih tragaju porodice nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije, od čega je najveći broj u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, navodi se u izveštaju Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP).

Srbija da ukloni sa funkcija kreatore ratnih događanja

Dosadašnje ponašanje organa vlasti u Republici Srbiji u odnosu na tužioce i sudije koji su procesuirali Albance 1998-2000/2011. je takvo da ne samo da ti tužioci i sudije rade mirno, već su unapređeni i nagrađeni za svoj “trud”.

Nestali u sjeni svađe Zagreba i Beograda

Rutinska regionalna konferencija o traženju nestalih u ratovima na području bivše Jugoslavije u Zagrebu obilježena je incidentom. Nakon izlaganja pomoćnika hrvatskog ministra branitelja, predsjednik Komisije za nestala lica Srbije napustio je skup s obrazloženjem da ne može slušati uvrede na račun Srbije i bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA). Skup je nakon toga nastavio sa radom.