Vlasti bosanskih Srba su na današnji dan, prije 25 godina, naredile nesrpskom stanovništvu da nose bijele trake. Dan bijelih traka, simboličan datum proglašen u znak sjećanja na 3.176 ubijenih stanovnika prijedorskog kraja, obilježava se u Bosni i Hercegovini i brojnim europskim gradovima.
U subotu 27. maja 2017. godine u Beogradu je otvorena izložba pod nazivom „Spomenici na nišanu – Zatiranje istorije i sećanja“. Izložba se sastoji od fotografija, video zapisa, svedočenja očevidaca i dokumenata koji govore o ogromnim razmerama uništene kulturne baštine tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Postavka se oslanja na istoimeni narativ, koji prikazuje kako su teški zločini nad kulturnim, istorijskim i verskim nasleđem, počinjeni tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, istraženi, rekonstruisani i procesuirani pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ).
Nura Alispahić, koja danas ima 73 godine, izgubila je svoju porodicu u genocidu u Srebrenici i uslijed granatiranja Tuzle – čija je godišnjica obilježena u četvrtak. Dok čega svoju smrt, priča kako joj je od nje “teži samo život“.
Život srebreničke majke Nure Alispahić odvija se između dva mezara njenih sinova – jedan se nalazi u Aleji mladosti u Tuzli, a drugi u Memorijalnom centru Potočari u Srebrenici.
Umjesto Dana mladosti u Tuzli je već 22 godine Dan žalosti. 25. maj je najtužniji dan u Tuzli, jednako tužan za sve one koji znaju šta se taj dan dogodilo na tuzlanskoj kapiji.
Tuzlaci kažu da su manje više znali tih ratnih godina kada bi Tuzla mogla biti granatirana. Obično je to bilo u vrijeme blagdana, ali na Dan mladosti nikako.
Dvadeset dvije godine godina nakon masakra, svi koji dođu u Tuzlu pitaju otkud u jeku rata svi na Kapiji.
Pred domaćim sudovima nije se utvrđivala odgovornost pripadnika srpskih vojnih i policijskih jedinica za zločine u logorima u Srbiji * Na teritoriji Srbije formirano oko 30 logora za Hrvate, Bošnjake i ostale nesrbe * Kroz ove vojne zatvore prošlo je više od 7.000 zarobljenikaIzmeđu 1991. i 1996. godine na teritoriji Srbije formirano je oko 30 logora za Hrvate, Bošnjake i ostale nesrbe, među kojima je, osim pripadnika hrvatske vojske i Armije BiH, bilo i mnogo civila.
Kada je retoričko pitanje uspešno postavljeno, odgovor se sam nameće i nema dodatnih objašnjenja, ali ako takvo pitanje postavite nevešto, čućete sve što nikada niste želeli. Komentarišući godišnji izveštaj Fonda za humanitarno pravo o suđenjima za ratne zločine, i posebno ocenu izrečenu na njegovom predstavljanju da je Srbija „slobodna zemlja za ratne zločince“, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović upitao je (kao retorički): „Gde je bio Fond kad je pušten Haradinaj?“ Ako je mislio da neće dobiti odgovor, prevario se.
U četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj šesti po redu Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koji su se tokom 2016. godine vodili pred sudovima u Srbiji, situirajući ih u društveno-politički kontekst koji utiče na njihovo procesuiranje.
SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu i Fond za humanitarno pravo
u saradnji sa: Documenta-Centar za suočavanje s prošlošću, Historijski muzej BiH i Europa Nostra
Vas pozivaju na otvaranje izložbe
Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.
Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.