Komitet UN za ljudska prava: Srbija da procesuira ratne zločine, utvrdi sudbinu nestalih i obešteti žrtve

Na sastanku 23. marta 2017. godine Komitet UN za ljudska prava usvojio je Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju o Srbiji. U njemu Komitet daje pregled stanja ljudskih prava u Srbiji, u odnosu na treći periodični izveštaj koji je Srbija dostavila u septembru 2015. godine. Kao najproblematičnije oblasti Komitet je identifikovao prava i položaj Roma, LGBTI i osoba sa invaliditetom, žena, dece, izbeglica i azilanata, žrtava trgovine ljudima i prisilnog rada, kao i žrtava zločina koji su počinjeni u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Genocid je počinjen u celoj Istočnoj Bosni

* Sve mi žrtve ne želimo da se ikome desi Srebrenica * Ratko Mladić ne sme da izbegne kaznu za genocide * Danas lakše kažem koga imam, nego koga nemam

Ja sam žrtva genocida. Imala sam 36 godina kada se zaratilo. Dvoje maloletne dece i muža, tri sestre i brata.

Jedna sestra nije bila u Srebrenici, a nas ostale sa našim porodicama je tu zatekao rat. Prva sam iz familije ostala bez muža. Bilo je to još na početku rata, 8. maja 1992. godine. U stan su nam upali “arkanovci”, tako su sami sebe zvali – priča za Danas svoju tragičnu sudbinu, Šehida Abdurahmanović iz Udruženja Pokret “Majke enklave Srebrenica i Žepa”.

Mladićev ruski plan

Ostavimo za početak po strani uslove u kojima su žrtve Ratka Mladića boravile u zatočeništvu tokom rata u BiH; držimo se samo njegovog zahteva za privremeno oslobađanje iz pritvora Haškog tribunala u Sheveningenu. Odbrana bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba uputila je, naime, zahtev sudskom veću da optuženog iz humanitarnih razloga pusti na slobodu. Ni pre ni kasnije, već odmah. Ni manje ni više, nego u Rusiju.

U zahtevu se navodi da se Mladiću zdravstveno stanje nedavno pogoršalo i da je rizik od moždanog i srčanog udara drastično povećan, a procenjuje se da bi mu ruski (medicinski) tretman najviše prijao. Pre razmatranja pitanja šta to fali holandskom zdravstvu i uslovima boravka u pritvoru Tribunala, osvrnimo se na najvažnije uslove koji moraju biti ispunjeni da bi optuženik bio privremeno pušten na slobodu.

Sud ne može da dešifruje dijagnozu optuženog Parovića

Suđenje za zločin u Srebrenici koji se vodi pred Posebnim odeljenjem beogradskog Višeg suda juče je ponovo odloženo. Ovoga puta, glavni pretres je odložen zbog toga što se Dragomir Parović, jedan od optuženih nije pojavio u sudu.

Inicijativa za REKOM: Apel liderima iz regiona da popišu žrtve ratova

Kandić: Srbija ni devedesetih nije bila ovoliko tamna

Za osnivanje REKOM-a, svih ovih godina, postoji načelna podrška evropske zajednice. Sam projekat prihvatili su bili i političari sa ovih prostora. Međutim, poslednje dve godine, proces ide potpuno drugim putem. Danas imamo blokadu procesa suočavanja s prošlošću.

Zato nama predstoji da se direktno obratimo Evropskoj komisiji i da vidimo da li u toj instituciji postoji svest o tome da je evropska zajednica ispustila postkonfliktne države i podršku tranzicionoj pravdi – rekla je juče na konferenciji za medije “Blokada suočavanja s prošlošću i procesa REKOM”, Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije za REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Vlada sabotira Poglavlje 23

Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija * Na izbor tužioca i posledično usvajanje Tužilačke strategije čeka i zapošljavanje psihologa pri Tužilaštvu za ratne zločine koji bi radio sa žrtvama

Odbijanje Vlade Srbije da izabere novog tužioca za ratne zločine blokira većinu aktivnosti koja je predviđena u delu pregovaračkog Poglavlja 23 koje se tiče ratnih zločina, pokazuje izveštaj o napretku koji je početkom godine objavilo Ministarstvo pravde.

Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija, a bez toga ne mogu da se realizuju brojne aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23.

Preminuo Lazar Stojanović

U subotu 4. marta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) ostao je bez svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja, reditelja Lazara Stojanovića.

Lazarov doprinos misiji FHP-a je nemerljiv. Tokom svih proteklih godina svoja umeća stavljao je u službu uspostavljanja istine o zločinima počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i dostizanja pravde za njihove žrtve. Kao autor filma „Škorpioni – spomenar” pomogao je da se javnosti obznani učešće ove zloglasne jedinice u ratu u BiH i njenu umešanost u počinjenje genocida u Srebrenici. Svoju neiscrpnu energiju nesebično je ulagao i u Inicijativu za REKOM, predvodeći medijsku kampanju koja je pratila prikupljanje potpisa podrške osnivanju ovog tela i zahtevajući od predstavnika vlada da se posvete izgradnji regionalnog mira.

Studenti u poseti FHP-u

U četvrtak, 2. marta 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su polaznici Škole za međunarodni trening (School for International Training – SIT). Studenti-polaznici ove škole pohađaju različite univerzitete u Sjedinjenim Američkim Državama, a u okviru SIT-ovog programa Studija mira, pri Centru za komparativne studije konflikta na Fakultetu za medije i komunikaciju, borave u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Štrpci – zakasnela pravda

Svakog 27. februara deo javnosti se seća dvadesetoro ljudi stradalih u jednom od brojnih zločina iz poslednjih ratova

Ovaj zločin simbolično otkriva karakter sukoba u bivšoj Jugoslaviji, koji je velikim delom bio usmeren na civile “one druge strane”, obeležene samo zbog svog imena i porekla.

Tog 27. februara 1993. iz redovnog voza na pruzi Beograd-Bar, zaustavljenog na lokalnoj stanici Štrpci u BiH, izvedeno je 20 putnika, prosto odabranih na osnovu imena i prezimena u ličnim kartama – njih 18 bili su Bošnjaci, jedan je bio Hrvat i još jedan neidentifikovani putnik afričkog porekla.