Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 29. januara 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN pripadnika Sekretarijata unutrašnjih poslova (SUP) Beli Manastir, zbog silovanja šest žena romske nacionalnosti (među kojima su bile i jedna trudnica i tri malolenice) u podrumu SUP-a Beli Manastir, u leto 1993. godine.
Novom pravnosnažnom presudom za zločin na vukovarskoj Ovčari, posle 14 godina okončan je prvi predmet za ratne zločine pokrenut pred specijalizovanim većima u Srbiji. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da suđenje u ovom predmetu predstavlja jedan od najboljih pokazatelja nedoraslosti institucija Srbije da se uhvate u koštac sa obavezom da zločinima iz prošlosti pristupe odgovorno i posvećeno.
Misija je Fonda za humanitarno pravo na Kosovu (FHP Kosovo) da pruži svoj doprinos kosovskom društvu da uspostavi vladavinu prava, da se suoči sa prošlošću i da vrati dostojanstvo žrtvama – podržavajući, shodno tome, sve sudove koji procesuiraju predmete ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. S tim u vezi, FHP Kosovo je 2015. godine podržao usvajanje ustavnih izmena i zakona koji je omogućio obrazovanje Specijalnih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova. FHP Kosovo je smatrao da je, usvajanjem potrebnih zakona za formiranje Specijalizovanih veća, Kosovo nedvosmisleno pokazalo da ima potrebnu političku zrelost za ispunjavanje obaveza koje mu je dala međunarodna zajednica i da je vladavina prava jedan od prioriteta kosovskog društva.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 25. decembra 2017. godine presudu kojom je Marka Paukovića i Dragana Bajića zbog nedostatka dokaza oslobodilo optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Bajić i Pauković su bili optuženi da su, kao pripadnici Vojne policije Šeste sanske brigade Vojske Republike Srpske, 10. oktobra 1992. godine u mestu Kamičak (opština Ključ, BiH) ubili Hasana Rahića (60), Minku Jusić (70), Muniru Hotić (54), Đemilu Behar (54) i tada maloletnu Safetu Behar (12). Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je ovo tek treća presuda koja je u predmetima ratnih zločina doneta u Srbiji tokom 2017. godine i ona je, kao i prethodne dve, oslobađajuća. Apelacioni sud je, naime, u martu pravnosnažno oslobodio Gorana Šinika za ubistvo civila u mestu Gradiška (BiH) 1992. godine, a u aprilu Neđeljka Sovilja i Rajka Vekića od optužbi za ubistvo civila na području opštine Bosanski Petrovac (BiH) u decembru 1992. godine.
U ponedeljak, 18. decembra 2017. godine, na konferenciji koju su organizovali Fond za humanitarno pravo (FHP) i dnevni list „Danas“, predstavljeni su Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i rezultati istraživanja javnog mnjenja „Obaveštenost građana Srbije o ratovima ’90-ih, ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine“.
Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je u utorak, 28. novembra 2017. godine ustavnu žalbu u ime žrtava zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Trnje, koji se vodi pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Suđenje u ovom predmetu su od početka pratile opstrukcije od strane optuženih, koje su prolazile nekažnjeno, a za četiri godine od podizanja optužnice održano je svega devet dana suđenja. FHP smatra da ovaj predmet predstavlja paradigmu suđenja za ratne zločine u Srbiji – svi optuženi se brane sa slobode; suđenja se zakazuju u višemesečnim razmacima; strategija odbrane, usmerena na konstantno odlaganje suđenja, toleriše se; a ono malo žrtava koje prate suđenja u veri da mogu videti pravdu ignorisano je i poniženo.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak, 24. novembra 2017. godine u ime žrtava podneo prigovor na odluku Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) da odustane od krivičnog gonjenja generala Dragana Živanovića, bivšeg komandanta 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (125. mtbr VJ). TRZ je odluku donelo još 1. marta 2017. godine i nije je, kako zakon nalaže, dostavilo punomoćniku oštećenih, ali je zato odmah narednog dana tužilac Dragoljub Stanković, koji je vodio istragu, o njoj obavestio Živanovića i njegovog branioca. Odluka da se u tajnosti obustavi jedina istraga protiv nekog viskorangiranog oficira VJ i tako osujeti pravo žrtava da na odluku reaguju pravovremeno, nedvosmisleno pokazuje da TRZ, suprotno obavezama iz EU integracija, ne namerava da odustane od prakse garantovanja nekažnjivosti za visokorangirane osobe u vojnim, policijskim i političkim strukturama.
Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 22. novembra 2017. godine izrečena je prvostepena presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću, kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da utvrđene činjenice, zaključci o odgovornosti i izvedeni dokazi zaokružuju sudsku istinu o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nalazi presude i obimna dokumentacija prikupljena tokom postupka sada predstavljaju dragoceni potencijal za konačno i odlučno prihvatanje sudski utvrđenih činjenica kao ključnog koraka ka pomirenju i suočavanju sa prošlošću.
Fond za humanitarno pravo (FHP) je dana 21. novembra 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu protiv šest identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO), zbog ubistva 48 hrvatskih civila u selima Škabrnja i Nadin (Hrvatska) u novembru 1991. godine.
Naime, JNA je, zajedno sa TO Benkovac, dana 18. novembra 1991. godine ušla u selo Škabrnja u opštini Zadar. Po ulasku u selo, srušili su Crkvu blažene djevice Marije, a nakon toga su na različitim mestima u Škabrnji ubili 41 hrvatskog civila. Sutradan, u obližnjem Nadinu ubijeno je još sedmoro civila.
Glavni pretres pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, koji je bio zakazan za 13. septembar 2017. godine, nije održan jer sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilović, kome je navodno pozlilo na dan suđenja. Izostanak je, kao i u ranijim slučajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.