Film „General Diković i 37. brigada na Kosovu“

U zoni odgovornosti 37. brigade Vojske Jugoslavije 1999. godine na Kosovu ubijeno je oko 1.400 civila. Posmrtni ostaci jednog broja žrtava otkriveni su u masovnim grobnicama u Srbiji. Brigadom je u to vreme komandovao aktuelni načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković. Ni on ni pripadnici njegove jedinice nikada nisu odgovarali za te zločine.

U filmu Fonda za humanitarno pravo „Ljubiša Diković i 37. brigada na Kosovu“ predočeni su dokazi o prisustvu i ulozi Vojske Jugoslavije u masovnim ubistvima civila u Izbici, Ćirezu, Šavarinama, Rezali i drugim selima u oblasti Drenice, a koji su prethodno opisani i u dosijeima “Ljubiša Diković” i “Rudnica“.

Više televizija u Srbiji, uključujući javne servise Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, odbili su ili nisu odgovorili na zahtev da prikažu film. Zato će on biti postavljen na sajt i youtube kanal Fonda za humanitarno pravo u utorak 21. februara u 11 časova.

Krivična prijava zbog zločina na Golom brdu 1993. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 31. januara 2017. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u julu 1993. godine nad ratnim zarobljenicima pripadnicima Armije Bosne i Hercegovine (BiH) na Golom brdu na planini Igman u Bosni.

Prijava je podneta protiv tadašnjeg komandanta interventne čete Igmanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS) Miroslava Škorića, pet identifikovanih i nekoliko neidentifikovanih pripadnika VRS.

Nakon osvajanja Golog brda, 17. jula 1993. godine, pripadnici interventne čete Igmanske brigade VRS, predvođeni Miroslavom Škorićem, zarobili su četiri pripadnika Armije BiH koji su se nalazili u dva bunkera. Roberta Kahrimanovića su odmah ubili, a preostalu trojicu zarobljenika odveli u podnožje planine Igman, nedaleko od Blažuja, gde ih je sačekao bivši komandant interventne čete Branislav Gavrilović. Po Gavrilovićevom naređenju ubijena su dva zarobljenika – Živko Krajišnik i Rusmir Hamalukić, dok je zarobljenik Perica Koblar odveden u sedište vojne policije u Blažuju i predat pripadnicima VRS. Koblar je sedam dana bio zatočen u Blažuju i nad njim je svakodnevno vršena tortura, a nakon sedam dana je pušten.

Perica Koblar je dva dana svedočio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju o ovom događaju, u predmetu protiv Vojislava Šešelja (10. i 11. juna 2008. godine). U Srbiji za ovaj zločin niko nije procesuiran.

Nekažnjeno skrivanje preko 900 tela u masovne grobnice u Srbiji

U utorak 31. januara 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio svoj sedmi po redu dosije o nekažnjenim zločinima i potencijalnim počiniocima. Dosije „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“ prikazuje kako je operacija skrivanja tela Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine bila isplanirana i sprovedena, te koje su civilne, vojne i policijske institucije u nju bile uključene. Cilj dosijea je da ukaže na počinioce prikrivanja najtežih zločina na Kosovu, da građanima Srbije omogući uvid u nedela koja su počinjena u njihovo ime, te da podstakne svedoke da iznesu svoja saznanja o ovim događajima i pomognu potragu za više od hiljadu tela albanskih civila ubijenih tokom sukoba na Kosovu.

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

Tortura u logorima u Srbiji još uvek nekažnjena

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 22. decembra 2016. godine svoj šesti po redu dosije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ iznosi dokaze o tretmanu Bošnjaka koji su, nakon pada Žepe krajem jula 1995. godine, potražili utočište u Srbiji, kao i o odgovornosti pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije za krivična dela koja su počinjena nad uhapšenim i zatočenim Bošnjacima tokom njihovog boravka u Srbiji. Dosije je utemeljen na izjavama preživelih logoraša, autentičnim dokumentima Vojske Republike Srpske, vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni u nekoliko predmeta pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i na izjavama pripadnika srpske vojske i policije i predstavnika međunarodne zajednice pred MKSJ, Međunarodnim sudom pravde i Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Otvarajući konferenciju, direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić naglasila je da je tokom jula i avgusta 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo oko 800 muškaraca iz Žepe. Po ulasku u Srbiju njih su uhapsili graničari VJ i pripadnici Posebnih jedinica policije, a potom ih sproveli najpre u logor Šljivovica kod Čajetine, a potom i u logor Mitrovo Polje kod Aleksandrovca. Zatočenici su u logoru boravili u pretrpanim sobama bez kreveta, toaleta i kupatila; ishrana je bila nedovoljna i neadekvatna, a psihička i fizička tortura konstantne.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) analizira kako se postojeći mehanizmi za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine primenjuju i preporučuje neophodne izmene u zakonskom okviru i praksi.  

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Dana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.

Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. novembra 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u oktobru 1991. godine nad hrvatskim civilima u selu Lovas u Hrvatskoj.

Prijava je podneta protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara.

Dušan Lončar je 9. oktobra 1991. godine naredio napad na selo Lovas (istočna Slavonija) i čišćenje sela od pripadnika Zbora narodne garde i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, kao i stanovništva koje je “neprijateljski nastrojeno”. Sutradan rano ujutru Lončar je haubičkom divizionu 2. pgmbr JNA naredio otvaranje vatre i artiljerijski napad na Lovas kada su ubijena dva hrvatska civila. Nedugo potom, pripadnici dobrovoljačke jedinice Dušan Silni, izvršavajući naređenje prijavljenog, ušli su u Lovas i nasumično pucali i bacali bombe u dvorišta i na kuće. Pojedine civile su ubilii u kući, a neke od njih su izveli iz kuća i ubili na ulici i drugim mestima, što je sve za posledicu imalo uništenje i oštećenje civilnih objekata i smrt 21 civila.

Povodom presude Apelacionog suda po tužbi generala Dikovića protiv FHP-a i Nataše Kandić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojom je načelniku Generalštaba Vojske Srbije dosuđeno 550.000 dinara za naknadu štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, a koje su mu, kako sud nalazi, naneli Fond za humanitarno pravo (FHP), objavljivanjem neistinitih činjeničnih optužbi u u Dosijeu „Ljubiša Diković” i osnivačica FHP-a, Nataša Kandić, iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo. FHP smatra da odluka suda drastično odstupa od prakse Evropskog suda za ljudska prava, dodatno ograničava prostor za raspravu o pitanjima od javnog interesa, kao i da štiti državne funkcionere od svake kritike i od javnog ispitivanja moguće krivične odgovornosti za počinjene ratne zločine. FHP će uložiti žalbu Ustavnom sudu.