Predstavljanje Izveštaja i debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2013. godini

U utorak 8. jula 2014. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u 2013. godini i održao debatu o glavnim nalazima izveštaja. Izveštaj je nastao na osnovu praćenja postupaka za ratne zločine koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti u Požarevcu, Nišu i Prokuplju.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2013. godini

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u 2013. godini, nastao je na osnovu praćenja postupaka za ratne zločine koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti u Požarevcu, Nišu i Prokuplju.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u 2013. godini možete preuzeti ovde.

Anonimizacija presuda u predmetima ratnih zločina nezakonita

Poverenik za informacije od javnog značaja je, postupajući po žalbi Fonda za humanitarno pravo (FHP), našao da je praksa anonimizacije presuda protivna Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. U svom Zaključku, Poverenik je naložio Višem sudu u Beogradu, pod pretnjom novčane kazne, da FHP-u dostavi presudu bez nezakonite anonimizacije.

Povodom osuđujuće presude za zločin u Bihaću

Viši sud u Beogradu izrekao je 4. februara 2014. godine presudu kojom je optuženog Đuru Tadića oglasio krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 23. septembra 1992. godine u mestu Duljci (opština Bihać, BiH) i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je presuda zasnovana na uverljivim dokazima, kao i da je odgovornost Đure Tadića tokom postupka nesumnjivo dokazana, ali da je izrečena kazna uvredljiva za žrtve

Povodom presude Žalbenog veća MKSJ Vlastimiru Đorđeviću

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) donelo je danas konačnu osuđujuću presudu protiv bivšeg pomoćnika ministra MUP-a Srbije i načelnika Resora javne bezbednosti (RJB) Vlastimira Đorđevića i smanjilo mu prvobitno izrečenu kaznu od 27 godina na 18 godina zatvora.

Anatomija odgovornosti srpskih institucija za zločine nad kosovskim Albancima

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) danas je donelo odluku kojom je potvrđena osuđujuća presuda protiv najviših političkih, vojnih i policijskih zvaničnika nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije – Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića i Vladimira Lazarevića – za deportacije, prisilno premeštanje, ubistva, seksualna zlostavljanja, progone po političkoj i rasnoj osnovi i druga dela nad civilima (kosovskim Albancima) u periodu od marta do maja 1999. godine. Žalbeno veće je neznatno smanjilo kazne svim osuđenicima osim Nebojši Pavkoviću.

Anonimizacija presuda za ratne zločine suprotna domaćim i međunarodnim propisima

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 16. januara 2014. godine uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja protiv odluke Višeg suda u Beogradu (Viši sud) da FHP-u uskrati integralnu verziju presuda u predmetima Beli Manastir i Gnjilanska grupa. FHP ukazuje da je praksa sudova u Srbiji da anonimizuju presude u predmetima ratnih zločina u koliziji sa Ustavom i drugim domaćim i međunarodnim propisima, te da takvim postupanjem žrtvama i društvu uskraćuju znanje o počinjenim zločinima.

Povodom oslobađajuće presude u postupku protiv Samira Honde

Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22. novembra 2013. godine oslobađajuću presudu Samiru Hondi, optuženom za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u logoru Čelebići pored Konjica (Bosna i Hercegovina). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je sud doneo pravilnu odluku jer Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) tokom glavnog pretresa nije ponudilo kredibilne dokaze koji bi ukazivali na odgovornost optuženog za zločine koji su mu stavljeni na teret.

Povodom osuđujuće presude Marku Kashnjetiju

Viši sud u Beogradu 21.06.2013. godine ponovo je, nakon ponovljenog postupka, osudio Marka Kashnjetija na dve godine zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 14.06.1999. godine u Prizrenu/Prizren. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da izvedeni dokazi ne upućuju na zaključak da je Mark Kashnjeti odgovoran za zločin koji mu se stavlja na teret i da presudu karakterišu greške suda u oceni dokaza.

Povodom osuđujuće presude Marku Kashnjetiju

Viši sud u Beogradu 21.06.2013. godine ponovo je, nakon ponovljenog postupka, osudio Marka Kashnjetija na dve godine zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 14.06.1999. godine u Prizrenu/Prizren. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da izvedeni dokazi ne upućuju na zaključak da je Mark Kashnjeti odgovoran za zločin koji mu se stavlja na teret i da presudu karakterišu greške suda u oceni dokaza.