U zemljama regije, prava civilnih žrtava rata i članova njihovih porodica nisu dovoljno regulisana, ukazuju regionalne organizacije civilnog društva.
Tako u Fondu za humanitarno pravo godinama upozoravaju da je u Srbiji, zbog postojeće zakonske regulative, za to pravo uskraćeno najmanje 15.000 ljudi.
Preuzeto sa portala Al Jazeera Balkans
Predsedavajući Helsinške komisije, senator Rodžer Viker (Roger F. Wicker) i Eliot Engel, predstavnik u američkom Senatu i potpredsednik Doma za spoljnopolitičke poslove, danas su imenovali Natašu Kandić i Fond za humanitarno pravo za Nobelovu nagradu za mir za 2018. godinu
Gospođa Kandić osnovala je Fond za humanitarno pravo u Beogradu 1992. godine kako bi dokumentovala ozbiljna kršenja ljudskih prava počinjena tokom sukoba vezanih za raspad bivše Jugoslavije. Više od 25 godina kasnije, Fond za humanitarno pravo nastavlja da se bori za pravdu za žrtve ratnih zločina i da se bori sa ekstremnim nacionalizmom i etničkim tenzijama koje i dalje postoje na zapadnom Balkanu.
Ceo tekst pisma nominacije norveškoj Nobelovom komitetu nalazi se u nastavku:
Pred Višim sudom u Beogradu juče je trebalo da bude održano suđenje za ratne zločine u predmetu “Sanski Most – Lušci Palanka” u kome je optužen Milorad Jovanović, bivši rezervni policajac MUP-a Republike Srpske.
Pomirenje u regionu bi trebalo da se veže za napredovanje u pregovaračkom procesu onih država Zapadnog Balkana koje pretenduju da postanu članice Evropske unije, samo je jedna od poruka sa debate Inicijative REKOM pod nazivom “Doprinos EU pomirenju EU”, održane u sredu, 17. januara u EU Info centru Beogradu.
Dva bivša oficira 549. brigade Vojske Jugoslavije (VJ) pred sudom u Beogradu su izjavila da ne znaju ništa o napadu na selo Trnje na Kosovu, koje se dogodilo u martu 1999. godine, kada je ubijeno 27 Albanaca.
„Suštinski problem je taj što 22 godine posle rata, još ratujemo. Džaba sve, ne pomažu tu ni dokumenti, ni istoričari, ni novinari, sve kreće od glave, a to su političke elite“, tako rezultate istraživanja po kojima građani Srbije poražavajuće malo znaju o ratovima devedesetih i zločinima koji su tada počinjeni komentariše predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava iz redova vladajuće koalicije Meho Omerović.
U Srbiji se trenutno vodi 12 postupaka za ratne zločine – devet pred Višim sudom u Beogradu (Lovas, Trnje, Doboj, Bosanska Krupa, Bratunac, Bosanski Petrovac – Gaj, Srebrenica, Ćuška, Ključ – Šljivari i Sanski Most – Lušci Palanla) i tri pred Apelacionim sudom (Ovčara, Skočić i Ključ – Kamičak).
Poštovani Predsedniče i uvaženi ministre, dozvolite mi da vam se kao pripadnik manjinske albanske zajednice, državljanin i lojalan građanin Republike Srbije obratim povodom poslednjeg slučaja zastrašivanja i nasilja kome su u dužem vremenskom periodu izloženi pripadnici albanske zajednice na teritoriji opštine Medveđa.
Sve te floskule dolaze, zapravo, od onih koji su za nedela odgovorni, kao i njihovi podržavaoci. Nikada u istoriji nismo imali situaciju ovoliko rasvetljenih stvari. A u isto vreme – nikada nismo bili ovoliko spremni da sve te dokaze odbacimo i da odbacimo svaki razgovor o tome. Iza toga se krije činjenica da dokaze prikrivaju sami izvršioci, ali imamo i problem odobravanja zločina. Nekada je negiranje samo zaklon, kaže se “šta su oni nama radili”. Nalazimo se, zapravo u situaciji u kojoj je veliki broj ljudi koji misli da je tako trebalo.
